Nemačka mora da kazni Kremlj | Politika | DW | 08.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Nemačka mora da kazni Kremlj

Od atentata na ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog sve su glasniji zahtevi da se zaustavi izgradnja gasovoda Severni tok 2. To bi bio pametan potez kancelarke Angele Merkel, smatra urednik u DW Miodrag Šorić.

Merkel ne bi bila Merkel kada ne bi oklevala. Šta god da odluči, Nemačka i Rusija će nekako morati da žive jedna s drugom. Do sada je energetski posao između dve zemlje preživeo sve političke turbulencije.

Od sedamdesetih godina, od kada Nemačka nabavlja ruski gas, Amerikanci vilene zbog toga. Pitaju kako Nemačka može da bude tako kratkovida i devizama snabdeva neprijatelja? Krajem te dekade su se kancelar Helmut Šmit i američki predsednik Džimi Karter ozbiljno posvađali zbog energetske saradnje Nemačke sa Istokom. I idući američki predsednik, Ronald Regan, bez dlake na jeziku je 1981. kritikovao Nemce na samitu G7 u Otavi. Baš kao danas Donald Tramp.

-pročitajte još: Obustavljanje projekta Severni tok 2 zbog Navaljnog?

Decenijama su argumenti Bele kuće u suštini isti: svaka zavisnost od Moskve samo slabi Zapad. Helmut Šmit je na to odgovorio čuvenom rečenicom: „Kad se trguje, ne puca se.“

No taj argument danas praktično ne važi. Čak ni najveći pesimisti ne mogu da zamisle vojni sukob NATO i Rusije. Zagovornici Severnog toka 2, skoro završenog drugog gasovoda koji bi direktno povezao Rusiju i Nemačku, zalažu se da se biznis odvoji od politike pa makar ta politika bila zasnovana na vrednostima.

Nemačkoj je ta logika do sada prolazila. Svejedno da li je Moskva pretila Zapadu atomskim bombama, tamničila disidente u gulazima, umarširala u Avganistan ili proglasila ratno pravo u Poljskoj – gas je sve vreme tekao.

Miodrag Šorić, DW

Miodrag Šorić, DW

Na tu privrženost ugovorima je Moskva podsetila ovih dana. Cinik bi rekao da se u Kremlju nadaju da ni progon političkih protivnika ne može da poljulja biznis sa gasom. Ko na Zapadu pristane na takvu računicu, postaje Putinov saveznik.

Moskva kao da se ne trudi da verodostojno porekne atentat na opozicionog političara Alekseja Navaljnog koji se leči u Berlinu. Ruski režim kao da je siguran da će Nemačka, kao mnogo puta do sada, samo pretiti posledicama, ali da neće učiniti ništa.

U Kremlju veruju da moraju igrati tu rizičnu igru. Na krajnjem istoku Rusije su demonstracije, baš kao i u Belorusiji, životni standard stanovništva opada. Vlada strah da bi moglo da dođe do masovnih protesta i usred Moskve. Zato režim pojačano progoni opozicionare koji mogu da ga ugroze. Aleksej Navaljni je najvažniji, ali je samo jedan od mnogih.

Ipak, moguće da se Kremlj preračunao. Prošla su vremena u kojima je Nemačka bila upućena samo na gas iz Sibira. Budućnost Evrope pripada alternativnim izvorima energije. Do tada, mnoge zemlje stoje u redu da Nemačkoj prodaju gas - živimo u vreme izobilja energenata, kada je ponuda veća od potražnje.

Kancelarka Angela Merkel je rekla da „ne isključuje“ stopiranje Severnog toka 2, ali bi u ova ekonomski teška vremena zaradila mnogo političkog kapitala ukoliko bi smesta zaustavila gasovod. Poljaci, Francuzi, baltičke zemlje i drugi bili bi odmah mnogo kooperativniji u raznim ključnim pitanjima u EU, ako bi se Nemačka konačno distancirala od Rusije.

U poslednjoj kancelarskoj godini bi tako Merkel još jednom mogla da ispiše istoriju – da unapredi Evropu i pokaže crveni karton jednom režimu koji ionako nema budućnost. Rusija, uostalom, nije zbilja važan trgovinski partner. Bez prihoda od energenata, ta zemlja ide u bankrot.

Zaustavljanje Severnog toka 2 poslalo bi signal veći od ovog projekta: nemačka privreda bi se još više povukla sa ruskog tržišta. Putinov pokušaj da modernizuje zemlju uz pomoć Zapada tako bi konačno propao.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama