1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka: kako se nositi sa AfD-om?

4. jul 2023.

Alternativa za Nemačku (AfD) nailazi na sve veću podršku među biračima. Ona je po drugi put za samo nekoliko dana pobedila na lokalnim izborima. Zašto se to događa?

https://p.dw.com/p/4TN6H
AfD je trenutno u usponu, a za nju sve više glasa mlađa, modernija i obrazovana srednja klasa
AfD je trenutno u usponu, a za nju sve više glasa mlađa, modernija i obrazovana srednja klasaFoto: Heiko Rebsch/dpa/picture alliance

U nedelju uveče, Hanes Lot iz AfD-a pobedio je nezavisnog kandidata Nilsa Naumana u gradiću Ragun-Jesnic u pokrajini Saksoniji-Anhalt. Tako je postao prvi gradonačelnik AfD-a u Nemačkoj. To se dogodilo nedelju dana nakon što je kandidat AfD-a Robert Zeselman pobedio takođe u drugom krugu izbora u okrugu Zoneberg u Tiringiji.

Ti rezultati potvrđuju trend uočljiv u anketama širom zemlje: desničarsku populističku stranku AfD trenutno podržava 20 odsto nemačkih birača, isto koliko i socijaldemokrate (SPD) kancelara Olafa Šolca.

-pročitajte još: Nemačka: opoziciona AfD pretekla vladajuću SPD

Politički analitičari ne slažu se oko razloga za taj trend. Neki smatraju da su tome doprineli nedavni sukobi u saveznoj vladi, pre svega oko klimatskih promena. „Politika vladajuće koalicije uznemirava ljude“, ukazuje Ursula Minh, direktorka Akademije za političko obrazovanje Tucing iz Bavarske. „Mislim da se ljudi koji su generalno bili nezadovoljni politikom, sada sve više okreću AfD-u.“

Studije potvrđuju podršku populizmu

Studija koju je prošle nedelje predstavio Univerzitet u Lajpcigu nudi jednostavnije, iako duboko zabrinjavajuće, objašnjenje: mnogi nemački glasači, posebno oni sa istoka zemlje, imaju rasističke stavove.

Podjednako alarmantni su i rezultati jednog drugog istraživanja objavljenog 29. juna, koji pokazuju da populistički kurs AfD-a dobija sve veću podršku među stanovništvom. Studija Instituta za društvena istraživanja Sinus, pokazala je da se 56 odsto ljudi u Nemačkoj slaže s populističkim izjavama – pre dve godine takvih je bilo 43 procenta.

Ursula Minh, direktorka Akademije za političko obrazovanje Tucing iz Bavarske
Ursula Minh, direktorka Akademije za političko obrazovanje Tucing iz BavarskeFoto: Eventpress Stauffenberg/ Eventpress/picture alliance

„Ono što trenutno uočavamo jeste da mlađa, modernija srednja klasa, koja je i bolje obrazovana, takođe pokazuje afinitet prema AfD-u“, kaže za DW Zilke Borgštet, direktorka instituta Sinus. „Međutim, još ne možemo da kažemo da li je to zbog toga što druge stranke nemaju odgovarajuće programe ili je to svesna odluka.“

-pročitajte još: AfD nije jedina – pomak udesno u EU

Koliko populizma treba političarima?

Kancelar Olaf Šolc insistira na tome da uspon AfD-a nema nikakve veze sa problemima u njegovoj vladi. Međutim, stranka koja se u stvari suočava s najvećim izazovom, jeste opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU). Uprkos tome što prema anketama ima najveću podršku, ona ipak ne uspeva da profitira od sporova u vladajućoj koaliciji.

Lider CDU Fridrih Merc bio je primoran da odustane od svog obećanja iz 2019. da će prepoloviti biračku bazu AfD-a. A posle nedavnih uspeha AfD-a, on je prošle nedelje izjavio da Zeleni ostaju „glavni protivnik“ CDU – iako je CDU u koaliciji sa njima u šest od 16 nemačkih pokrajinski vlada.

Predsednika CDU Fridrih Merca često optužuju da i sam koristi populističku retoriku
Predsednika CDU Fridrih Merca često optužuju da i sam koristi populističku retorikuFoto: Kay Nietfeld/dpa/picture alliance

Ursula Minh nije sigurna da li je strateški mudro za CDU da jednostavno napadne Zelene. Ujedno, smatra, ona ne bi trebalo da odbija da se bavi specifičnim pitanjima, kao što je pitanje imigracija. „Mislim da je važno da ta stranka pokuša da se politički takmiči sa AfD-om“, kaže ona za DW. „Ne bi trebalo samo da se povuče i poruči: To je desničarska ekstremistička stranka i mi ne želimo ništa da imamo s tim.“

-pročitajte još: Svađa među nemačkim strankama zbog uspona AfD-a

Kako se nositi sa AfD-om?

Mnogi konzervativni političari u Nemačkoj ne slažu se oko toga kakav kurs zauzeti kada je reč o AfD-u. Neki izbegavaju da koriste emocije u svojim obraćanjima i umesto toga pokušavaju da se predstave kao odgovorni političari. Hubert Ajvanger, predsednik konzervativne i delimično populističke Partije slobodnih birača iz južne Bavarske, bira drugačiju strategiju.

On je bavarski ministar privrede i šef manjeg koalicionog partnera konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), a nedavno je izazvao pometnju kada je na demonstracijama protiv klimatske politike savezne vlade rekao: „Sada je došlo vreme kada tiha većina treba da vrati demokratiju u ovu pokrajinu.“

Hubert Ajvanger, lider Partije slobodnih glasača, posebno je popularan u ruralnim oblastima Bavarske
Hubert Ajvanger, lider Partije slobodnih glasača, posebno je popularan u ruralnim oblastima BavarskeFoto: Frank Hoermann/SvenSimon/picture alliance

Zbog takvog izbora reči, sličnih onima koje koristi AfD, mnogi su zatražili njegovu ostavku. Ajvanger je, međutim, naglasio da je njegov govor bio odbrana demokratskog centra. „Da mene nema, ova pokrajina bi bila još više polarizovana“, rekao je on, ističući pritom da bavarska AfD u anketama dobija samo deset odsto glasova – upola manje od nacionalnog proseka.

Pretnja demokratiji?

Mnogi ljudi su posebno zabrinuti zbog toga što tako veliki broj nemačkih glasača bira AfD, uprkos njenom otvorenom rasizmu. To je stranka koja se smatra potencijalnom pretnjom po ustavni poredak zemlje, a Savezna kancelarija za zaštitu ustava (BfV), tj. nemačka obaveštajna služba za unutrašnjost koja je zadužena da prati ekstremiste, klasifikovala je pojedine delove AfD-a kao desničarske ekstremiste, a kompletnu stranku kao „sumnjivi slučaj“.

Na nedavno održanoj konferenciji za novinare, predsednik Kancelarije za zaštitu ustava Tomas Haldenvang predložio je Nemcima da dvaput razmisle pre nego što se odluče da glasaju za AfD. „To nije posao BfV-a“, kritikuje Ursula Minh. „U očima glasača AfD-a, takve izjave delegitimišu BfV, naročito u istočnoj Nemačkoj. Oni kažu: imamo dovoljno iskustva sa Štazijem i nećemo dozvoliti da nam ’službe’ govore šta je ispravno, a šta pogrešno.“

Zilke Borgstet iz instituta Sinus uverena je da etablirane nemačke stranke još ne moraju da paniče, uprkos aktuelnim rezultatima anketa. „Postoji desničarska ekstremistička baza, ali postoji i deo biračkog tela koji je pod jakim uticajem trenutnog raspoloženja i reaguje na njega“, kaže ona. To raspoloženje bi, smatra, do narednih saveznih izbora 2025. godine moglo i da se promeni.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.