Nemačka je uvek opcija | Politika | DW | 22.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Hrvatska

Nemačka je uvek opcija

Kao dete je s roditeljima živela u Nemačkoj. Danas u Hrvatskoj vidi koliko stvari svakodnevno „koči i izluđuje“ njenu generaciju. I razume one koji odlaze „trbuhom za kruhom“ - a možda to i sama učini. To je uvek opcija.

Tridesetogodišnja Blaženka Gabelic pripada mladoj generaciji čiji su mnogi pripadnici u dilemi - ostati u Hrvatskoj ili ipak potražili sreću u Nemačkoj. Živi u Zagrebu - posle završenih dodiplomskih studija nemačkog, završava diplomske studije filozofije i budućim iseljenicima predaje nemački.

Njeni roditelji su svoj radni vek proveli u Nemačkoj. Blaženka je rođena u Imotskom, dok je mama bila na božićnim praznicima i porodiljskom, ali je već kao jednomesečna beba stigla u mesto na jugu Nemačke. Tatu je stigla sudbina brojnih gastarbajtera, penziju nije živ dočekao, a mama se kao penzionerka vratila u Hrvatsku.

Detinjstvo kod babe i dede

„Prvih devet godina života provela sam u Nemačkoj, vratila sam se u trećem razredu osnovne škole i odrastala s bakom i dedom, s kojima su već živela braća. Roditelji su mislili da će njihov rad i život u Nemačkoj biti privremen, uvek je bilo: 'Još samo malo, dok ovo sagradimo, pa ćemo kući'.

Nakon što je uspešno svladala hrvatski jezik i srednju školu, studiranje nemačkog jezika bio je logičan izbor, ali nije mogla da zamisli da će joj glavni izvor studentskog džeparca biti podučavanje novih iseljenika.

„Logično mi je da moja generacija napušta Hrvatsku jer ovde jednostavno ne vide nikakvu perspektivu, mogućnost pronalaska posla u struci i toliko je toga što nas svaki dan koči i izluđuje. Po najobičniji birokratski papir moraš ići tri puta, vlada korupcija, a od svega je još najgori nepotizam zbog kojeg sa svojim znanjem i sposobnostima ne možeš napredovati. Napreduješ samo ako si 'nečiji', za sve ti treba veza. A tu je problem i stalnog vraćanja u prošlost koje ljude neprestano i nepotrebno drži u svađi", ističe Gabelica.

Sreća u nesreći

Često putuje u Nemačku, posećuje brata, ali je i vatrena navijačica FK Borusija Dortmund na čije utakmice rado odlazi. Ironijom sudbine upravo joj je novi veliki val iseljavanja omogućio da radi i zarađuje, i da sve ređe razmišlja o životu u Nemačkoj.

„U periodu od 2013. do 2016. Sam često htela da spakujem kofere i odem. Tada nisam imala ovoliko posla kao danas. Glavni motiv bila je finansijska situacija jer kad nemate novca onda postajete i socijalno isključeni, gotovo ništa ne možete. No, zbog masovnog iseljavanja situacija se u poslednjih godinu dana dramatično promenila, pa koliko god to grozno zvučalo, obim posla mi se povećao kad su ljudi počeli da se iseljavalju", svedoči Gabelica.

Poslednjih godinu dana njeni učenici su uglavnom visokoobrazovani iseljenici koji već rade u Nemačkoj, ali tamo nemaju vremena za odlaske na kurseve, ili oni koji se tek spremaju na rad.

„Većina ih je otišla isključivo zbog finansijske situacije i sva njihova iskustva su veoma slična. Lako pronađu posao, plate su im dobre, ali kažu da su Nemci strogi poslodavci. Osim toga iskusili su da Nemaci uvek imaju prednost: Ko želi da napreduje, ne napreduje brzo kao Nemci, niti im se postignuća priznaju kao Nemcima. Najviše se žale na to da poslodavci za vodeća, odgovorna mesta prednost, po pravilu, daju Nemcima. Žale se i na nedostatak slobodnog vremena, međutim, svi koji odu ne izražavaju želju za povratkom", ističe Gabelica.

Blaženka Gabelica

Blaženka Gabelica

Prosek godina njenih učenika je 35. Mahom je reč o visokoobrazovanim osobama. U početku su to najčešće bili inženjeri, ali danas masovno odlaze lekari i medicinske sestre. Sve je više mladih porodica koje s decom odlaze iz Hrvatske ili mladih bračnih parova.

Mlade prodice i žene pred penzijom

Među učenicima ima i pomalo profesionalnih vozača i građevinskih radnika, a u poslednje vreme i sve veći broj žena starijih od 55 godina koje odlaze da rade kao negovateljice. Baš ta poslednja grupa je, kako kaže Blaženka, i najtužnija.

„Divim se tim ženama jer u proseku imaju više od 55 godina, malo koja je učila i engleski, a kamoli nemački i mnoge od njih nikad nisu imale posao ili imaju još nekoliko godina do penzije. Za njih je rad u Nemačkoj doslovce spas,  jer mogu da reše egzistencijalna pitanja - smeštaj i hrana su plaćeni, pa većinu zarade mogu da uštede. Ipak, pate za porodicom, pogotovo one koje su postale bake i žele da budu s unucima. To zna da bude stvarno tužno."

Blaženka Gabelica i dalje živi i radi u Hrvatskoj, nikad nije prestala da razmišlja o selidbi u Nemačku ili Švajcarsku. Ali, zanimaju je politika i filozofija, a uverena je da time ne bi mogla da se bavi u Nemačkoj. U poslednje vreme pokušavaju da je pridobiju neke velike hrvatske političke stranke. Kad bi mogla, prvo bi u Hrvatskoj promenila mentalni sklop i Hrvate naučila nemačkoj disciplini, tačnosti i urednosti, kaže Blaženka Gabelica.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM