Nemačka i Turska: ko od koga zavisi? | Evropa | DW | 08.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Nemačka i Turska: ko od koga zavisi?

Kada optužuje Nemačku da „sprovodi nacističku praksu“, predsednik Turske Erdogan igra se vatrom – i to ne samo politički, već i ekonomski. Turska je, naime, u velikoj meri ekonomski zavisna upravo od Nemačke.

Provokacije i neprijateljske izjave turskog predsednika Erdogana protiv Nemačke zapravo su klasičan primer fraze kada neko „seče granu na kojoj sedi“. Mnogi komentatori uporno ponavljaju da su Nemačka i čitava Evropska unija zavisne od Turske zbog sporazuma po kojem će Ankara da zadrži izbeglice da ne krenu ka Evropi.

Ali već i zbog zatvorenih granica duž Balkanske rute, to više nije toliko tačno kao što je bilo ranije. Sa druge strane, Turska, naročito nakon pokušaja puča, sve dublje pada u ekonomske probleme i u najvećoj meri zavisi od Evrope. A u Evropi je opet, Nemačka uverljivo na prvom mestu po važnosti kao trgovinski partner Turske.

Oko deset odsto celokupnog izvoza Turske odlazi u Nemačku – to je roba u vrednosti od oko 14 milijardi evra. Slede Velika Britanija i Irak, ali ako se saberu i važni turski trgovinski partneri u Evropi poput Francuske i Italije, potpuno je jasno da nema nikakvog govora da bi Turska tek tako „mogla da se okrene prema istoku“ i da okonča svoju zavisnost od Evrope.

Uvoz iz Turske ima alternativu

I kada se pogleda šta to Turska uvozi iz Nemačke, takođe se vidi koliko je ta zemlja zavisna o tih isporuka: to su mašine, elektrotehnički i hemijski proizvodi, često od specijalizovanih nemačkih firmi za koje uopšte nije lako preko noći naći zamenu na svetskom tržištu. A s obzirom na trenutno povoljan evro i skup dolar, sasvim sigurno ne po toj ceni.

Türkei Istanbul Containerschiff

Nemačka je najvažniji ekonomski partner Turske

Sa druge strane, Nemačka iz Turske pre svega uvozi tekstilne proizvode, što je i inače najvažniji izvozni proizvod te zemlje. Na drugom mestu i u znatno manjem obimu su to turski prehrambeni proizvodi. Nemačkim uvoznicima ne bi trebalo dugo da nađu alternativu za proizvode iz Turske – kod prehrambenih proizvoda izbor bi mogao da bude još i veći, a cene povoljnije. Turska ima koristi od toga što je zvanično još uvek „kandidat“ za članstvo u EU, iako su pregovori „zamrznuti“. Ali ako turski predsednik učini i poslednji korak od evropskih vrednosti – na primer uvede smrtnu kaznu – Evropski parlament je već najavio da će i formalno obustaviti postupak. A to znači i prestanak povlastica u trgovinskoj razmeni.

Dve brojke zapravo sve govore o odnosima Turske i Nemačke: Nemačka je za Tursku najvažniji trgovinski partner, ali je Turska za nemačke firme tek na 13. mestu.

Bojkot turista

Specifičnost nemačko-turskih ekonomskih odnosa predstavlja i čitavo mnoštvo filijala nemačkih preduzeća u Turskoj. Reč je o preko 6.000 firmi koje u Turskoj rade ili kao filijale ili kao samostalne firme u partnerskom odnosu s nekom nemačkom centralom. To je naravno povezano s brojnim Turcima koji žive u Nemačkoj i koji imaju veze i u jednoj i u drugoj zemlji, ali i Erdogan bi morao da se zamisli nad činjenicom koliko je to radnih mesta u Turskoj koja direktno i neposredno zavise od Nemačke.

Bučne pretnje Ankare da će se „okrenuti na istok“, vezane su i sa jednom drugom ekonomskom kategorijom: Turska hronično mnogo više uvozi nego što izvozi, a razmena sa „istočnim“ zemljama, poput Kine ili Rusije, drastično je loša za Tursku. Ona ima trgovinski deficit sa gotovo svim zemljama – naravno i sa Nemačkom – što delimično pokušava da nadoknadi razvojem i prihodima od turizma.

I tu su nemački turisti na prvom mestu – oni čine oko 15 odsto stranih gostiju u Turskoj – ali njihov broj rapidno opada. Tokom 2016, broj stranih turista u Turskoj smanjio se za trećinu i iako se i u turskim letovalištima sada raduju „istočnim“ gostima, njih nema ni izdaleka toliko da bi nadoknadili gubitak.

Türkei Istanbul Tourismus

Zarada od turizma u Turskoj u 2016. je manja za jednu trećinu

Kada je reč o turizmu, turski ugostitelji prestali su čak i da teše same sebe da će ove godine biti bolje. Zbog političke i ekonomske neizvesnosti, sasvim je jasno da će biti još gore nego 2016. Nemačka agencija za istraživanje tržišta GfK, objavila je da do sada ima 58 odsto manje bukiranih letovanja u Turskoj nego što je bilo u ionako lošoj, prošloj godini.

Turizam je samo ilustracija opšteg nepoverenja

A razlog za to nisu samo terorizam i nesigurno političko okruženje nakon pokušaja puča – i neprijateljske izjave turskih političara protiv Nemačke nisu baš reklama da se tamo provede odmor, upozorava stručnjak za turistička kretanja Torsten Kirstges u listu „Osnabriker cajtung“.

Turizam je samo ilustracija koja pokazuje da čitavoj turskoj privredi u poslednjim mesecima ide sve lošije. Ta zemlja dugo je beležila ekonomski rast od preko sedam odsto, sa kakvim bi i jedna Kina bila više nego zadovoljna. Ali od tog rasta više nema ni traga: stopa je bila sve niža, da bi u trećem kvartalu 2016. pala i ispod nule, dakle ekonomija je počela da se smanjuje.

Baš kao i turisti, i finansijsko tržište postalo je nepoverljivo prema Turskoj, a to je osetila i turska valuta. Od pokušaja puča, turska lira izgubila je oko 30 odsto svoje vrednosti, a inflacija je porasla na gotovo devet procenata. Tu je takođe i nezaposlenost koja je porasla na deset odsto, a agencije za procenu kreditnih sposobnosti zemalja, listom Turskoj spuštaju rejting ili najavljuju da će to skoro učiniti. Agencija „Finč“ nedavno je Turskoj spustila rejting na BB+, što je već zemlja visokog rizika ulaganja.

Türkei Erdogan wirft Deutschland «Nazi-Praktiken» vor

Predsednik Turske Erdogan optužuje Nemačku da „sprovodi nacističku praksu“

Nemačke firme su još u Turskoj, ali...

I te agencije ističu da u Turskoj nakon puča ne samo da vlada politička nesigurnost, već i pravna, kao i sigurnost planiranja. Predsednik Erdogan zatvorio je na hiljade svojih protivnika, a na njihovo mesto često su došle osobe lojalne režimu, ali skromne stručnosti – i gladni mita i potkupljivanja, kako upozoravaju agencije za procenu kreditne sposobnosti.

Folker Trejer je na čelu Odeljenja za spoljnu trgovinu Nemačke industrijske i privredne komore i on takođe konstatuje: „Privredi ide loše za turske odnose“, kaže za list „Prese“. Ako se još pogoršaju i trgovinski odnosi, onda bi i ova trenutna i relativna ekonomska stabilnost, mogla da bude samo „zatišje pred buru“. A ako Ankara želi da pronađe rešenje za svoje ekonomske probleme, onda će tu upravo Nemačka da ima odlučujuću ulogu. Ipak, trenutno i investitori radije čekaju da vide šta će se dogoditi.

„Nemačke firme doduše ne napuštaju Tursku, ali i ne ulažu u nove projekte“, konstatuju u Komori. Međutim, za zemlju koja je toliko zavisna od ekonomskog rasta, već i ta uzdržanost dovoljno je loša. A ako turski predsednik Erdogan i dalje bude otvoreno vređao i psovao Nemačku, onda bi najvažniji turski trgovinski partner zaista mogao da počne da mu okreće leđa.

DW.COM