Nemačka i Kina: komplikovani odnosi | Politika | DW | 28.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Nemačka i Kina: komplikovani odnosi

Kinesko-nemačke vladine konsultacije nekada su bile izraz naročito bliskih odnosa. Sada dominiraju sukobi: profitabilni poslovni odnosi u koliziji su sa rivalstvom političko-ekonomskih sistema.

Ponekad dugoročna partnerstva dođu do tužne tačke: ono što je zajedničko – potroši se, i vizije budućnosti sve više se razilaze. Zaista se više ne može zajedno, ali nije moguć ni pravi raskid.

Čini se da se Berlin i Peking brzo kreću ka toj tački. Na šestim nemačko-kineskim vladinim konsultacijama sukobi sve više izbijaju na površinu.

Najnoviji primer: prošlog petka, 23. aprila, Bundestag je doneo „Drugi zakon o povećanju sigurnosti sistema informacione tehnologije“. Zakon nezgodnog imena usmeren je na kineskog dobavljača mobilnih telefona Huavej, kojem se učešće u širenju 5G-mreže u Nemačkoj ne zabranjuje paušalno, ali se postavljaju velike prepreke. Kineski ambasador u Berlinu, Vu Ken, prethodno je zapretio da Peking „neće skrštenih ruku“ gledati kako se Huavej izbacuje iz konkurencije za ugovore koji obećavaju ogromne profite.

-pročitajte još: Nemačka profitira od kineskog privrednog oporavka

Bilo da se radi o masovnom progonu ujgurske manjine u Sinđijangu, žestokom suzbijanju demokratskog pokreta u Hongkongu, agresivnom stavu Pekinga u Južnom kineskom moru ili pretnjama Tajvanu: razloga za sukob sa Kinom sve je više.

Istovremeno, ekonomski odnosi cvetaju. Kina je 2019. četvrti put zaredom bila najvažniji nemački trgovinski partner. Nemački proizvođači automobila prodaju više vozila u Kini nego na domaćem tržištu.

Sporni Huavej

Sporni Huavej

Od partnera do rivala

Nemačko-kineske vladine konsultacije održavaju se već deset godina, a pokrenula ih je kancelarka Angela Merkel. Takvi dijalozi na visokom nivou vode se samo sa posebno bliskim partnerima. Nemačko-kineski odnosi su 2014. čak podignuti na nivo „sveobuhvatno strateško partnerstvo“.

U međuvremenu se, međutim, raspoloženje u Berlinu i drugim zapadnim prestonicama znatno promenilo. U martu 2019. Evropska komisija je Kinu identifikovala kao „sistemskog rivala“, i to ne samo zato što se zapadnom modelu demokratije i tržišne ekonomije Kina suprotstavlja svojim autoritarnim i državno kapitalističkim modelom vladavine: dokazana kompatibilnost ekonomskog uspeha i autoritarne vladavine čini ovaj sistem izvoznom stavkom za despote širom sveta.

-pročitajte još: Berlin ne želi da nervira Kinu zbog Tajvana

Stoga se može sumnjati da će sastanak u sredu (28.4), koji je zbog korone samo digitalni, ponovo doneti tako zvučnu zajedničku deklaraciju kao na poslednjim vladinim konsultacijama 2018. Zajednički dokument tada je naslovljen „Odgovorni partneri za bolji svet“.

U njemu su se Nemačka i Kina, između ostalog, obavezale na „primat međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“, na sporazume o ljudskim pravima koje su potpisale obe strane i da će podržati Ujedinjene nacije i njene ciljeve. Ti ciljevi su svakako bili zamišljeni i kao poruka Vašingtonu, gde tada predsednik Donald Tramp nije skrivao svoj prezir prema međunarodnom poretku i njegovim institucijama.

Šangaj: svetlucavi kapitalistički grad jednopartijske diktature

Šangaj: svetlucavi kapitalistički grad jednopartijske diktature

U pozadini: Vašington

Kao i tada, i sada je u pozadini – Vašington. Ovaj put pod znakom rastućeg rivalstva između SAD i Kine.

Dugo su se ekonomska integracija i globalna podela rada smatrali garantima mira. U novom geoekonomskom razmišljanju oni postaju rizik: zavisnosti bi mogle da se zloupotrebe. Zbog toga je postao popularan pojam „odvajanje“ (Decoupling).

Ali nemačka ekonomija je izuzetno umrežena na međunarodnom nivou. Stoga se, posle razgovora s kineskim kolegom Vang Đijem prošle nedelje, ministar spoljnih poslova Hajko Mas osećao primoranim da izjavi da je, uprkos svim izazovima, „odvajanje“ od Kine i Nemačke – pogrešan put.

Početkom aprila telefonirali su i kancelarka Merkel i šef kineske države i partije Si Đinping. Prema državnoj kineskoj novinskoj agenciji Sinhua, Si je tom prilikom zahtevao da EU i Kina „eliminišu poremećaje“. Odnosi su suočeni s „raznim izazovima“. Kina se nada da će Evropa „postići svoju stratešku autonomiju“, rekao je Si Đinping – verovatno imajući u vidu SAD.

Nemačka strana je posle razgovora rekla da je Merkelova „naglasila važnost dijaloga s obzirom na ukupan spektar odnosa“ – „uključujući i pitanja o kojima postoje razlike u mišljenjima“. Tu spadaju pre svega ljudska prava.

Problematičan odnos prema Ujgurima

Problematičan odnos prema Ujgurima

Ping pong sa sankcijama

Evropska unija je u martu uvela sankcije Kini, prvi put od 1989. – zbog kršenja ljudskih prava u muslimanskoj ujgurskoj provinciji Sinđang. Zauzvrat, Kina je uvela sankcije naučnicima i članovima parlamenta EU.

Međutim, upravo Evropski parlament mora da odobri sporazum o zaštiti investicija koji su EU i Kina potpisale krajem prošle godine, posle sedam godina pregovora. Sa stanovišta Berlina, taj sporazum je bio veliki uspeh nemačkog predsedavanja Savetu EU. Međutim, sada se još više pod znakom pitanja da li će poslanici Evropskog parlamenta glasati za taj sporazum.

-pročitajte još: Otpor sporazumu Evropske unije i Kine

Odnos Pekinga prema Ujgurima je sledeći veliki problem: Sjedinjene Države su pokrenule temu bojkota Zimskih olimpijskih igara 2022. u Pekingu. Do sada se nemačka vlada o tome nije mnogo oglašavala. „Važi autonomija sporta“, rekla je početkom aprila portparolka za to nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Pored toga, sredinom maja će Bundestag raspravljati da li odnos Kine prema Ujgurama treba nazvati „genocidom“.

S druge strane, postignut je napredak u saradnji na zaštiti klime i životne sredine. Ministarka zaštite životne sredine Svenja Šulce i njen kineski kolega Huang Runkći potpisali su u utorak odgovarajući sporazum.

Ispostavlja se da su odnosi komplikovani. I to se ogleda u vladinim konsultacijama. U nekim oblastima politike, poput zaštite klime, Kina je ključni partner za saradnju. Peking je takođe pregovarački partner s kojim se mogu uravnotežiti interesi.

Ali Kina je i ekonomski konkurent i to naročito ambiciozan kada se radi tehnologijama budućnosti, poput veštačke inteligencije. Kina je sistemski rival koji je u velikom sukobu moći s transatlantskim saveznikom Sjedinjenim Američkim Državama.

Tako težak odnos teško je savladati sam. Najbolje je to učiniti u evropskom koncertu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.