Nemačka i Francuska vide „budućnost“ u tenkovima

Nemačka Vlada planira da kupi 40 odsto deonica u evropskom proizvođaču tenkova KNDS-u od porodica koje poseduju udele. Tako bi Nemačka došla na isto koliko poseduje Francuska, o čemu su se dve zemlje prethodno dogovorile.

KNDS planira izlazak na berzu. Očekuje se da bi novi nemački udeo mogao da košta oko šest milijardi evra, što mora da odobri budžetski odbor parlamenta.

Francuska trenutno ima 50 odsto udela u kompaniji, ali namerava da to snizi na 40 odsto. Preostala petina deonica trebalo bi da ode na berzama u Frankfurtu i Parizu.

Berlin je preduzeo korake pošto se na prodaju odlučio Vegman, holding porodica koje drže udele KNDS-a.

Proizvođač čuvenih tenkova

U pitanju je najveći evropski proizvođač tenkova, sa poznatom nemačkom markom Leopard i francuskim Leklerom. KNDS razvija i sledeću generaciju ovih borbenih vozila.

Firma je nastala pre desetak godina spajanjem nemačke porodične firme Kraus-Mafaj Vegman i francuskog državnog proizvođača oružja Nekstera.

Portparol vlade Fridriha Merca rekao je da Nemačka kupovinom osigurava nacionalni interes i „dugoročni uticaj u kompaniji koja je strateški važna za evropsku bezbednost i odbrambene kapacitete“.

Dve države su u zajedničkom saopštenju navele ambiciju da KNDS razviju u vodeću kompaniju namenske industrije u Evropi „koja će služiti francuskim i nemačkim oružanim snagama“.

Direktno preuzimanje kontrole

No, ovaj dil izaziva i kritike pošto nemačka Vlada nastavlja da direktno ulazi u vlasništvo kompanija koje zarađuju proizvodnjom oružja.

Marko Beht, profesor korporativnog upravljanja na briselskom univerzitetu ULB, kaže da Berlin cilja i zaradu i stratešku kontrolu. „Oni misle – zašto bi ostavili sav novac privatnim investitorima? I zašto da država ne pravi pare od kompanija tako što postaje deoničar?“

Deklan Pauer, analitičar za pitanja odbrane u dablinskom Institutu za međunarodne i evropske poslove, vidi značaj dila u spremnosti Pariza i Berlina da ojačaju vojne kapacitete.

„U Evropi se o tome mnogo priča, ali ovaj dogovor je vidni korak ka tome da Evropa preuzme kontrolu sopstvenih odbrambenih kapaciteta proizvodnje“, kaže on za DW.

„Zaštita teritorije i ljudi je srž odgovorne države, posebno demokratske države“, dodaje.

Berlin se u saopštenju pozvao na rusku totalnu invaziju na Ukrajinu kao ključni primer zašto se mora jačati vojska.

Šta je sve pazarila Nemačka

Berlin i sada ima bitan uticaj na privatni namenski sektor tako što licencira proizvođače i odobrava izvoz oružja. No, sada kao da želi da pojača kontrolu.

KNDS nije prvi dil. U oktobru prošle godine je Vlada osigurala posebna savetnička prava i nominacije za nadzorni odbor u proizvođaču podmornica Tisenkrup marin sistems.

Državni Kreditni institut za obnovu je 2021. kupio četvrtinu udela u kompaniji Hensolt koja pravi vojne radare. Poseduje i 11 odsto deonica u divu avio-industrije Erbasu.

„Kad pogledate te primere, deluje da nemačka država ima sve više interesovanja za odbrambeni sektor i želi da bude više uključena“, kaže Beht.

Osovina Pariz-Berlin

Dogovor oko KNDS-a značajan je za bilateralne odnose sa Francuskom. Posebno jer je nedavno zbog nesporazuma neslavno propao zajednički projekat borbenog aviona FCAS.

To je mnogima bio signal da nešto ne valja u odnosima. I sadašnji pregovori oko KNDS-a su se razvlačili mesecima.

Nemačka Vlada je u izjavi navela da će radili u „bliskom dijalogu i na ravnoj nozi sa francuskim partnerima“.

Profesor Beht ipak misli da, iz perspektive Berlina, ovaj dil ima elemente saradnje, ali i demonstracije nove vojne snage Francuskoj.

„Pokazuje novu nemačku volju da se bude konkretniji i čini manje ustupaka“, kaže on. „Nemačka je sve spremnije da kaže 'ne' namesto da se jednostavno prilagođava Francuskoj.“