Nemačka i borba za liberalnu demokratiju u Evropi | Evropa | DW | 02.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Nemačka i borba za liberalnu demokratiju u Evropi

Nemačka i Evropa se pripremaju za eru posle Angele Merkel. Buduća vlada će vrlo brzo morati da se posveti suzbijanju neliberalnih tendencija u istočnim članicama EU, smatra Ivan Krastev.

„Na sredini puta nema ničega osim žutih pruga i mrtvih armadila" – taj naslov knjige američkog pisca Džima Hajtauera iz 1997. godine danas zvuči kao opis stanja u političkom pejzažu SAD.

Rezultat saveznih parlamentarnih izbora, održanih prošle nedelje (26.9.) pokazuje da se ta izreka, koja je postala uobičajena u SAD, ne može primeniti na Nemačku. Prilično je sigurno da će i naredna savezna vlada predstavljati „centar".

U protekle dve decenije, kada su izlazili na birališta, Nemci su više birali nego odlučivali. Razlika između „odlučiti" i „izabrati" je varljivo jednostavna, ali veoma značajna. Mi odlučujemo ako se alternative jasno razlikuju jedna od druge: Donald Tramp protiv Džozefa Bajdena, Jaroslav Kačinjski protiv Donalda Tuska. U suprotnom jednostavno biramo.

U nedelju su nemački birači još jednom pre birali nego odlučivali. Doduše, između velikih stranaka postoje pojedine prepoznatljive razlike. Ali kada se radi o četiri političke stranke koje imaju izgleda da budu deo nove vlade, sve one se nalaze unutar postojećeg liberalnog konsenzusa Savezne Republike Nemačke.

Čini se da će Nemačkoj uspeti neometani prelaz u eru nakon Angele Merkel, dok EU mora da nauči kako se preživljava u svetu bez nje.

Da li je moguće da će nova vlada u Berlinu doneti promena evropskoj politici nego samoj Nemačkoj? Naime, „POSLE  Merkel" i „BEZ Merkel" su dve vrlo različite stvari.

Evropa u svetu posle Angele Merkel

Evropski savet za spoljnu politiku (ECFR) je veče uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj sproveo ispitivanje javnog mnjenja. Ono je pokazalo da bi se na hipotetičkim izborima između Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, za dužnost fiktivnog „EU-predsednika", jasna većina Evropljana odlučila za nemačku kancelarku.

Merkel se pokazala kao „bolje rešenje" za njene simpatizere i „manje zlo" za većinu njenih protivnika. Postojalo je jedinstvo u oceni da je kancelarka na odlasku sposobna da premosti političke rovove i sve uveri da je kompromis uvek moguć. Ona je time oličenje evropskog centra, koji inače ne postoji.

Nakon odlaska Angele Merkel ponovo će izbiti duboke političke napetosti koje ključaju ispod površine krhkog zajedništva Evrope. Budućem nemačkom kancelaru sigurno će nedostajati magična sposobnost Angele Merkel da postigne dogovore koji bi inače bili nemogući.

Postoji opasnost da će rat kultura između Brisela i neliberalnih vlada u Budimpešti i Varšavi da eskalira.

U Nemačkoj se Liberali (FDP) i Zeleni znatno razlikuju kada je u pitanju poreska politika. Ali obe stranke vide odbranu ljudskih prava kao odlučujuću za njihov politički identitet. Budući da su to i stranke koje imaju i mnogo mladih birača, za njih su prava seksualnih manjina i nezavisnost pravosuđa od posebnog značaja.

Liberalna demokratija nasuprot autoritarnom populizmu

Retorika Berlina u odnosu na kršenja načela pravne države u Poljskoj i Mađarskoj time bi mogla da postane oštrija. I Brisel je već jasno rekao da samoproglašeni „gradovi oslobođeni od LGBT" u Poljskoj neće više dobiti sredstva iz evropskih fondova.

Zauzvrat će Mađarska i Poljska zaoštriti svoju borbu protiv Brisela i Nemačke. Pristalice Viktora Orbana i Jaroslava Kačinskog možda ne veruju da đavo nosi Pradu, ali su čvrsto uvereni u to da đavo u Nemačkoj glasa za Zelene i Liberale.

Ivan Krastev

Ivan Krastev

Po mom mišljenju, buduća nemačka Vlada bi u odnosu prema istočnim EU-partnerima trebalo da ima u vidu najmanje tri stvari.

Prvo: Kada se radi o liberalnim vrednostima, Evropa nije homogeno mesto. Budimpešta i Varšava se, što se tiče političkih preferencija njihovih građana i izbornih rezultata, nalaze bliže Berlinu i Hamburgu nego raseljenim ruralnim područjima svojih država.

Drugo: Ako nemačke stranke Unije ne budu deo nove vlade, više neće biti - osim Grčke i Austrije - ni jedne zapadnoevropske države koju aktuelno vodi vlada desnog centra. Jaz istok-zapad u Evropi tada će izgledati kao jaz desno-levo, mada se u stvarnosti radi o liberalnoj demokratiji protiv autoritarnog populizma.

Treće: Orban i Kačinjski vole ratove kultura, posebno ako oni odvrate pažnju ljudi od njihovog korumpiranog stila vladavine. Ali liberalna opozicija u istočnim članicama EU veruje da je koncentrisanje na problem korupcije najbolja strategija za postizanje političke promene.

Dakle, buduća politika Berlina prema neliberalnim tendencijama u tim zemljama trebalo bi da bude politika koja će pomoći tamošnjim liberalnim snagama da pobede na izborima.

Ivan Krastev je bugarski politolog i direktor Centra za liberalne strategije u Sofiji. On je i saradnik Instituta za nauke o ljudima u Beču.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu