Nemačka: general na čelu kriznog štaba protiv korone | Evropa | DW | 30.11.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Nemačka: general na čelu kriznog štaba protiv korone

Buduća nemačka vlada formiraće krizni štab za suzbijanje pandemije. On bi trebalo brzo da deluje. Ono što je zanimljivo jeste da će na njegovom čelu biti – jedan general Bundesvera.

Buduća nemačka savezna vlada želi da „što pre“ formirati novi krizni štab za suzbijanje pandemije. „Na čelu će biti jedan nemački general“, objavio je na Tviteru Kristijan Lindner, predsednik Liberala (FDP) i budući savezni ministar finansija.

Prema informacijama lista „Zidojče cajtung“, radi se o general-majoru Karstenu Brojeru. On je od 2018. godine na čelu zapovedništva za teritorijalne zadatke nemačke vojske Bundesver, koje je zaduženo za saradnju vojnih snaga s civilnim organizacijama. Od izbijanja pandemije korona-virusa u Nemačkoj, kažu upućeni, 56-godišnji general ostvario je izvanredne rezultate“, pre svega kada je reč o udovoljavanju zahtevima za pomoć koji su u određenim periodima masovno stizali Bundesveru.

-pročitajte još: Nemačka: vojska premešta kovid pacijente na intenzivnoj nezi iz žarišta korone

Podrška Bundesvera

Početkom 2020. godine nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer (CDU) formirala je u okviru Bundesvera kontingent za pružanje pomoći u suzbijanju pandemije. Ona je taj kontingent zadržala i tokom leta, u vreme kada su mnogi smatrali da bi ga trebalo raspustiti jer se situacija tada trenutno smirila.

Zanimljivo je da je još jedan general-major već više od godinu dana uključen u borbu protiv korone. Reč je o lekaru glavnog štaba Hans-Ulrihu Holtermu (57), koji je pre toga bio upravnik vojne bolnice u Ulmu. On od marta 2020. vodi odeljenje pod imenom „Zaštita zdravlja, zdravstvena sigurnost, održivost“, koje je tada osnovano u sklopu saveznog Ministarstva zdravlja. To telo je, između ostalog, zaduženo za svakodnevne izveštaje o stanju pandemije.

Dosadašnji ministar zdravlha Jens Špan (CDU) već je sarađivao sa generalom Brojerom

Dosadašnji ministar zdravlha Jens Špan (CDU) već je sarađivao sa generalom Brojerom

Vojnici u kriznom štabu

Neuobičajeno je da na čelu kriznog štaba bude jedan oficir. Čak i za vreme katastrofalnih poplava 1962. na obali Severnog mora u kojima je život izgubilo 340 ljudi, Bundesver je, doduše, bio uključen u akcije, ali nije bio bitno vezan uz krizni štab.

Vojni stručnjaci u ovom novom imenovanju vide pre svega PR. I postavljaju pitanje da li će prvi čovek kriznog štaba biti nadređen budućem ministru ili ministarki odbrane. No Štefen Zajbert, portparol vlade u odlasku, već je jasno rekao da će i ubuduće o smeru borbe protiv korone odlučivati političari.

Kristijan Lindner je pak u ponedeljak (29.11.) istakao da je krizni štab važan za logistiku vakcinacije. A upravo tu logistiku Bundesver organizuje već mesecima. Vojne ustanove su na početku kampanje skladištile i raspoređivale vakcine – u međuvremenu su u to uključene i civilne firme. A kontingent „Pružanje pomoći protiv korone“, u koji je u određenim periodima bilo uključeno 25.000 vojnika, da bi se u leto 2020. njihov broj smanjio na 2.000, sada ponovo raste i trenutno broji 8.000 pripadnika Bundesvera.

Vojnik Bundesvera na ispomoći u jednom od zdravstvenih centara u Nemačkoj

Vojnik Bundesvera na ispomoći u jednom od zdravstvenih centara u Nemačkoj

Imenovanje jednog visokog oficira na čelo kriznog štaba u svakom slučaju borbi protiv širenja zaraze daje vojni prizvuk.

Francuski predsednik Emanuel Makron je još sredinom marta prošle godine, samo nekoliko dana nakon prvih žrtava korone u Evropi, ratoborno, kao nijedan nemački političar, upozorio svoju zemlju na teška vremena koja predstoje, rečima: „Mi smo u ratu.“

Vojska je privremeno ili trajno u borbu protiv zaraze uključena upravo u evropskim zemljama, koje su, poput Francuske i Španije, u prvom talasu pandemije imale veliki broj mrtvih.

Promena kursa

U Nemačkoj se, s predstojećom promenom vlasti nakon parlamentarnih izbora, promenio i politički kurs. Nakon okončanja primene instrumenta vanredne epidemiološke situacije, pomoću kojeg je koalicija s kancelarkom Angelom Merkel na čelu vodila zemlju kroz pandemiju i više puta je dugačkim lokdaunima potpuno blokirala, još nije potpuno jasno kako će postupiti buduća vlada. Koalicija sastavljena od socijaldemokrata, zelenih i liberala u prvom redu ne želi jedno: novi lokdaun – iako pojedini njihovi političari u međuvremenu ne isključuju ni tu meru.

Nova vlada će verovatno preuzeti vlast 8. decembra. No, raste nezadovoljstvo zbog toga što se čeka taj datum kako bi se donele nužne političke odluke. Sada je najavljeno da će se Olaf Šolc uskoro o tome izjasniti zajedno s generalom Brojerom. Onda bi krizni štab mogao već da počne da diskutuje, pa i da odlučuje i pre nego što nova vlada preuzme vlast.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.