Nemačka: Dileme i preporuke oko obnavljanja vakcinacije trećom dozom | Evropa | DW | 09.08.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

vakcinacija

Nemačka: Dileme i preporuke oko obnavljanja vakcinacije trećom dozom

Strahovanja zbog slabljenja imune zaštite, zaraznija variajnta virusa, ljudi sa slabim imunosistemom: političari hoće da minimizuju rizike obnavljanjem vakcinacije pre jeseni. Ali ima i protivargumenata.

Mobilni centar za vakcinaciju, Štutgart

Mobilni centar za vakcinaciju, Štutgart

Kako pojačati zaštitu od kovida? Od septembra će određene grupe u Nemačkoj moći da obnove svoju vakcinu protiv kovida, kako su to odlučili ministri zdravlja nemačkih saveznih pokrajina zajedno sa saveznim ministrom. Evo pitanja i odgovora u vezi sa predstojećim periodom.

Koliko dugo vakcina štiti od korone?

Na to pitanje stručnjaci dosad nisu mogli tačno da odgovore. Može se pretpostaviti da zaštita od zaraze posle nekog vremena popušta. Iz iskustva sa drugim bolestima disajnih puteva se zna da je ubrizgavanjem vakcine u mišić teško postići efikasnu dugotrajnu zaštitu sluzokože. No, procenjuje se da zaštita od teškog vida oboljenja duže traje – što, prema dosadašnjim saznanjima važi i za delta-varijantu.

Kome je namenjeno obnavljanje vakcine?

Prema odluci ministara, u ustanovama za negu, rehabilitaciju ili drugim ustanovama za ugrožene grupe biće ponuđena takva revakcinacija – u pravilu najmanje šest meseci nakon kompletiranja prve serije vakcina. Pacijenti sa oslabljenim imunim sistemom koji žive kod kuće, ili lica upućena na profesionalnu negu koja žive kod kuće, moći će da dobiju tu vakcinu od svog kućnog lekara.

I ljudi koji su kompletno vakcinani vektorskim cepivima – sa dve doze „Astra-Zenekine" ili jednom dozom vakcine „Džonsona i Džonsona", imaće, prema odluci ministara, mogućnost da se vakcinišu mRNA-cepivom „Bajontek/Fajzera" ili „moderne". To će moći da obave u centrima zua vakcinisanje, kod lekara ili u firmama. Na klinikama kao što je „Šarite" u Berlinu to je već ponuđeno zaposlenima.

Šta govori u prilog novoj revakcinaciji?

Političari taj korak obrazlažu zdravstvenom prevencijom i prvim rezultatima studija koje ukazuju na to da bi kod određenih grupa moglo da dođe do povećanja broja onih čiji imunosistem reaguje slabije ili ta odbrambena reakcija brže popušta. To se posebno odnosi na ljude čiji je imunosistem relevantno oslabljen, na ljude u dubokoj starosti i one kojima je potrebna nega. Imuni sistem starih ljudi ne reaguje tako dobro kao u mladih. Delotvornost vekcina koja je zapravo velika, kod njih ne dolazi do punog izražaja. Slično može biti i sa ljudima koji su imali određena oboljenja.

Šta kaže Stalna komisija za vakcinacije (STIKO)?

Ona se bavi tom temom, ali do sada nije videla osnov za zvaničnu preporuku koji bi se temeljio na odgovarajućim podacima. Pri tome se radi o pitanjima kao što su: da li u laboratoriji opada merljiva reakcija imunosistema? Da li u stvarnom životu kod vakcinisanih nastupa više oboljenja? Koja grupa bi profitirala od tog „pojačanja" vakcinacije?

Kada je reč o odluci Izraela da ponudi starijim licima treću vakcinaciju, šef STIKO Tomas Mertens nedavno je rekao da ništa ne govori protiv toga - ako jedna država tako postupa iz obaveze da se stara o građanima – pa i bez odgovarajućih dokaza. Podaci o slabljenju vakcinalne zaštite u Izraelu su, na primer, bli na meti kritika zbog mogućeg iskrivljavanja.

Kakvu ulogu ima delta-varijanta?

Delta-varijanta koja je otkrivena u Indiji i sada je i ovde preovladala, mnogo je zaraznija od njenih prethodnika – američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti CDC je uporedio sa vodenim boginjama. Strahuje se i od povećanog širenja tokom jeseni i zime.

U poređenju sa prethodnim varijantama, kod inficiranih „deltom“ su u krvi nađene bitno veće količine virusa. Osim toga, „delta" ima veću sposobnost da pobegne antitelima vakcinisanih i onih koji su ozdravili. Pretpostavlja se da će  zbog toga i verovatnoća infekcije vakcinisanih biti veća.

Da li su obnavljanja vakcine specifična za koronu?

Ne. Druga i treća vakcinacija posle mesec dana ili šest meseci su oprobana vakcinalna šema, na primer kod vakcinisanja dece, rekla je Kristine Dalke sa Odeljenja za kliničku infektivnu imunologiju na Univerzitetskoj klinici Hamburg-Ependorf. Poznato je da tako smanjen broj antitela može da se poveća.

Zašto je posle vektorskih cepiva potrebno obnavljanje vakcine?

Odluka to predviđa nezavisno od starosti i prethodnih oboljenja. Pozadina toga bi moglo biti to što različite vrste vakcina izazivaju različite odgovore imunosistema. Ima indicija da je posle dve doze Astra-zeneke broj neutrališućih antitela nešto manji nego posle jedne mRNA-vakcinacije, i da je isto tako manji i posle dvostrukog vakcinisanja vakcinama različitih proizvođača, rekla je Dalkeova.

S obzirom na infektivno dešavanje, obnavljanje bi zato uskoro mogli imati smisla. Ali, pretpostavlja se i da Astra-zeneka dobro reaguje na drugi „krak" imunog odgovora, takozvane T-ćelije. One su važne za zaštitu od teških oboljenja.

Koja cepiva će biti korišćena?

U početku neće biti cepiva koja su specijalno usmerena protiv „delte" ili drugih novih varijanti, iako više proizvođača radi na tome. Stručnjak „Šarite" za vakcine, Lajf Zander, i vakcine koje su sada na raspolaganju „verovatno jasno podižu" imuni odgovor.

Može li treća doza da krije u sebi rizik?

Može se desiti da zbog kratkog vremena u odnosu na prethodnu vakcinaciju dođe do jače reakcije na cepivo, relao je Zander. Te reakcije su neprijatne, ali u pravilu bezazlene. Ako, kao što je sada predviđeno, od prethodne vakcinacije prođe najmanje šest meseci, on kaže da se ne brine zbog pojačanih reakcija na cepivo. Prema njegovim rečima, stariji ljudi su ionako dobro podnosili vakcinu. Ali, i dalje važi da valja pažljivo nadziarit trežu vakcinaciju.

Zar se ne može izmeriti da li je neko još uvek imun?

Laboratorijska ispitivanja broja antitela su moguća – ali ona ne dozvoljavaju direktno zaključivanje o zaštitnom dejstvu na ljude. Do sada nije bilo neke definisane granične vrednosti koja bi mogla da ukaže da li je neko imun ili zaštićen od težeg vida oboljenja. Isto tako ne formiraju svi vakcinisani nivo antitela koji može da se izmeri – što, pak, ne znači da neko nije zaštićen, rekla je Dalke.

To, kako je dodala, zavisi od ćelija pamćenja koje kratko vreme nakon infekcije ponovo podižu antitela na dovoljan nivo. Te ćelije mogu biti ispitivane za potrebe studija, što je zahtevno, ali u svakodnevici to ne važi kao opcija.

Da li je na raspolaganju dovoljno cepiva za obnavljanje vakcinacije?

Više bogatih zemalja smatra da je obnavljanje sada moguće; globalno gledano, ne može biti ni govora o dovoljno cepiva. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pre nekoliko dana je tražila da se obnavljanja vakcinacije privremeno obustavi, dokle god još mnoge siromašne zemlje čekaju na svoje doze vakcina.

Obnavljanja vakcinacije koja su tek počela trebalo bi da budu prekinuta, a odgovarajući planovi zamrznuti bar do kraja septembra, dok najmanje 10 odsto ljudi na čitavom svetu ne bude vakcinisano, kako glasi zhtev SZO. I stručnjak „Šarite" Zander govori o „etičkoj dilemi". Ali kaže da je kod nas treća vakcinacija medicinski opravdana

Procenat vakcinisanih po kontinentima

Procenat vakcinisanih po kontinentima

.

Hoće li sada stalno biti potrebno obnavljanje vakcine na šest meseci?

Stručnjaci ne smatraju da će biti tako. Po drugim vakcinama se zna da kasno obnavljanje još jednom podstiče ćelije pamćenja, rekla je Dalke, dodavši da se nada da posle jedne ili dve, a možda i više godina, vakcinisanje više neće biti potrebno.

Ni virus, po rečima ove ekspertkinje, kasnije – kada većina ljudi bude imuna – ne bi više trebalo da se tako brzo menja. Posle nekoliko godina se može računati sa dužim trajanjem cepiva, glasio je zaključak ekspertkinje klinike „Šarite" zu njenu studiju u stručnom magazinu „Virus evolucija".

sb,dpa

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu