1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka: 12.700 ekstremnih desničara

21. februar 2020.

Jedanaestoro mrtvih u Hanuu, među njima i počinilac, koji je, kako se veruje, za oružjem posegao zbog mržnje i rasizma. Taj napad pokazuje da se u Nemačkoj povećava opasnost od desničarskog terorizma.

https://p.dw.com/p/3Y72i
Foto: picture-alliance/dpa/B. Roessler

Napadač je pucao u dva nargila-bara u Hanauu, pored Frankfurta. Pritom je usmrtio devetoro ljudi i nekoliko ranio. Zatim je ubio svoju majku i sebe. Prethodno je na jednom video-snimku širio rasističku mržnju i teorije zavere.

Tobijas R. ranije nije upadao u oči službama bezbednosti, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Hesena Peter Bojt. Da li je imao kontakt sa drugim desničarskim teroristima i da li je napad dugo planirao? Sve to sada nastoji da istraži državno tužilaštvo.

-pročitajte još: Mržnja u srcu Nemačke

Jedno je jasno: opasnost od desničarskog terorizma u Nemačkoj se povećala. Savezni ured za kriminalistiku (BKA) trenutno šezdeset osoba vodi kao „potencijalno veoma opasne“. Te osobe slede ekstremno desničarsku ideologiju, sklone su nasilju, pa i izvršenju terorističkih napada. Od 2012. godine njihov broj se upetostručio, izjavila je portparolka BKA za medijsku mrežu „Redakcijska mreža Nemačke“.

Od fantazije do zločina

Koliki je obim opasnosti, pokazuje brojka iz aktuelnog izveštaja Službe za zaštitu ustavnog poretka: 12.700 ekstremnih desničara u njemu se vode kao „skloni nasilju“. Njihova komunikacija se više nego ikada vodi preko interneta. Virtuelni prostor kao da ubrzava radikalizaciju. Jedna nedavno razbijena teroristička ćelija se, prema dosadašnjim saznanjima, radikalizovala upravo putem interneta. To važi i za Štefana B, koji je u oktobru 2019. godine planirao da izvrši masakr u sinagogi u Haleu (Saksonija-Anhalt).

Prvo reči, onda dela: protest desnih ekstremista u Esenu (arhivska fotografija)
Prvo reči, onda dela: protest desnih ekstremista u Esenu (arhivska fotografija)Foto: picture-alliance/J. Tack

U borbi protiv političkih i religioznih ekstremista, nemačke bezbednosne službe suočene su sa dva velika problema: ko su oni koji su svoje fantazije o nasilju spremni da sprovedu u delo i ko uopšte iza svega toga stoji? Tim pitanjima se bavi državni tužilac Kristof Hebeker iz Centralne službe za borbu protiv kibernetičkog kriminala Severne Rajne Vestfalije. Od februara 2018. godine bilo je oko hiljadu krivičnih prijava koje se najvećim delom pripisiju desnom sprektru, kaže Hebeker za DW. Otprilike svaka druga prijava vodila je ka pokretanju istražnog procesa. Problem je što je samo u retkim slučajevima moguće ljude „izvući iz anonimnosti“.

Racije protiv terorističke grupe

U petak prošle sedmice, policija je u raciji razbila jednu desničarsku terorističku grupu. Na trinaest mesta, u saveznim pokrajinama Baden-Virtemberg, Bavarska, Porajnje-Palatinat, Severna Rajna Vestfalija, Donja Saksonija i Saksonija-Anhalt, policija je pretresla stanove trinaest osoba. Privedene su četiri osobe za koje se sumnja da su teroristi i osam njihovih pomagača. Savezno javno tužilaštvo u Karlsrueu sumnjiči ih da su planirali da izazovu stanje „slično građanskom ratu“. I to napadima na političare, potražioce azila i muslimane, koji „još uvek nisu bili konkretizovani“.

Na prvi pogled deluje kao da su policija, Služba za zaštitu ustavnog poretka i Državno tužilaštvo na vreme uspeli da stanu na put terorističkoj grupi koja je bila spremna na sve. Međutim, pred istražiocima je sada najvažniji deo posla: da prikupe što ubedljivije dokaze kako bi optuženi mogli da budu osuđeni.

Infografik Kriminalstatistik politisch motivierter Straftaten in Deutschland DE
Broj politički motivisanih ubistava u Nemačkoj u 2017. i 2018: iz mržnje, antisemitski napadi, islamofobni napadi, napadi protiv hrišćana, napadi na azilante, nasilje desnih ekstremista

Proces protiv Franka A. još uvek nije počeo

Koliko to teško može biti pokazuje i slučaj vojnika Bundesvera Franka A. koji je suspendovan iz službe. Zbog pripremanja „teškog nasilnog čina usmerenog protiv države“, on je 2017. godine proveo sedam meseci u istražnom zatvoru. Između ostalog, sumnjiči se da je planirao da izvede napade na poznate političare, među kojima su aktuelni ministar spoljnih poslova Nemačke Haiko Mas (SPD) i potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot (Zeleni).

Ali iako je dokazano da je optuženi prikupljao oružje i eksploziv, i da su bila poznata imena potencijalnih žrtava, Viši pokrajinski sud u Frankfurtu na Majni prvobitno je odbio da pokrene krivični postupak protiv Franka A. uz obrazloženje da „nema dovoljno dokaza“. Sud je doduše potvrdio „nacionalistički, rasistički i antisemitski stav“ osumnjičenog desničarskog ekstremiste, istovremeno ocenivši da on „vrlo verovatno nije bio do kraja odlučan“ kada je reč o planiranim napadima. Međutim, nakon uspešne žalbe državnog tužioca, Franko A. će sada ipak morati pred sudom u Frankfurtu da odgovora zbog sumnje za terorizam. Još uvek se ne zna kada će suđenje početi.

Odugovlačenje zbog krivične klasifikacije tog slučaja jasno pokazuje koliko visoke mogu biti pravne prepreke u Nemačkoj i pored mnogobrojnih zakonskih pooštravanja. Zato ni u kom slučaju nije sigurno da će dvanaest osoba koje su pre nekoliko dana uhapšene, na kraju biti i osuđene.

Snimak iz sobe Franka A. u kasarni Bundesvera
Snimak iz sobe Franka A. u kasarni BundesveraFoto: picture-alliance/dpa/P. Seeger

Savezna vlada za oštrije kažnjavanje širenja mržnje

Ali kada je reč o širenju mržnje putem interneta, kazne bi uskoro mogle da budu pooštrene. Savezna vlada je nedavno predstavila nacrt zakona. Ukoliko ga parlament – kao što se očekuje – usvoji, za pretnje ubistvom i nasiljem putem interneta, ubuduće bi mogla da bude izrečena zatvorska kazna i do tri godine. Do sada je najviša kazna bila godinu dana. Za klevetu i širenje neprijateljstva protiv lokalnih političara predviđena je kazna do pet godina zatvora.

To pooštravanje zakona je reakcija na sve učestalije pretnje političarima preko interneta. Tako je bilo i u slučaju demohrišćanina Valtera Libkea u okrugu Kasel (pokrajina Hesen), pre nego što ga je u junu 2019. godine iz mržnje ubio jedan ekstremni desničar.

BKA se priprema za borbu protiv desničarskog ekstremizma

Političari očekuju da će većem uspehu u borbi protiv širenja mržnje doprineti obaveza internet-kompanija, poput Fejsbuka, da prijave širenje mržnje i neonacističke propagande na svojim platformama. Te informacije bi trebalo da budu prosleđene Saveznom uredu za kriminalistiku (BKA). Šef Ureda Holger Minh, nastoji da intenzivira borbu svoje službe protiv desničarskog ekstremizma.

Centralna službe za borbu protiv kibernetičkog kriminala čije je sedište u Kelnu, usko sarađuje s medijima, ali i sa Udruženjem za internet-privredu (eco). Zahvaljujući toj saradnji, tokom naredne dve godine moglo bi da bude identifikovano oko 130 osumnjičenih iz čitave Nemačke, a delimično i iz inostranstva. Koliko će istraga na kraju završiti presudama, državni tužilac Hebeker ne može da kaže. Ali u krivičnim postupcima iz njegove oblasti nije mu poznata presuda da je optuženi dobio uslovnu kaznu.

Desno-ekstremna organizacija Kombat 18 od januara 2018. je zabranjena
Desno-ekstremna organizacija Kombat 18 od januara 2018. je zabranjenaFoto: picture-alliance/ZumaPress/J. Goodman

Centralna služba za borbu protiv kibernetičkog kriminala Severne Rajne Vestfalije najčešće ima posla sa individualnim počiniocima. Među njima ima osoba koje su od ranije poznate bezbednosnim službama, ali i onih kojih nema ni u jednom dosijeu. Hebeker pritom još uvek ne primećuje da postoje „velike, organizovane strukture“. Kelnskog državnog tužioca posebno iznenađuje to što često ima posla s ljudima kod kojih se „jasno primećuje desničarska ideologija“, ali koji sami sebe ne doživljavaju kao ekstremne desničare.

Doživotni zatvor za Beatu Čepe

I odluka saveznog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera (CSU) od januara, da se zabrani neonacistička grupa „Kombat 18“, može da se shvati kao signal odlučnosti. Pitanje je, međutim, da li sa svim tim merama može da se spreči radikalizacija scene.

Nakon što je 2011. godine raskrinkana teroristička grupa „Nacionalsocijalističko podzemlje“ (NSU), u Nemačkoj se verovalo da je najgore prošlo. Desetoro ljudi je usmrtio NSU, među kojima je bilo devetoro ljudi migrantskog porekla. Ali nakon zgražavanja zbog serije ubistava koji godinama nisu bili rasvetljeni, 2015. godine je usledio do tada nezapamćen talas mržnje i nasilja, sa početkom masovnog dolaska izbeglica u Nemačku, koje su bežale pred građanskim ratom.

Glavnooptužena u sudskom procesu NSU, Beate Čepe, u leto 2018. godine je osuđena na doživotnu zatvorsku kaznu. Ali izgleda da ni dejstvo te presude nije bilo dovoljno jako da bi zastrašilo druge.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android