Nemačka štampa: „Naravno da će Vučić odabrati EU“ | Izbor iz štampe | DW | 30.03.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Nemačka štampa: „Naravno da će Vučić odabrati EU“

Nemačka štampa, čini se, računa s tim da će Vučić i SNS pobediti na izborima u nedelju 3. aprila. U analizama se on opisuje kao „autokrata“, ali se i navodi da je „ekonomski tokom krize zapravo uradio sve kako treba“.

Aleksandar Vučić nakon pobede na izborima 2020.

Aleksandar Vučić nakon pobede na izborima 2020.

Više nemačkih medija prenosi vest nemačke novinske agencije dpa o izborima koji se u nedelju 3. aprila održavaju u Srbiji – predsednički, vanredni parlamentarni i lokalni izbori u pojedinim mestima, uključujući i Beograd. To prenosi i list Cajt, koji svoj izveštaj počinje citatom Vučića: „Sve ispod 60 odsto bio bi neuspeh. Bio bih veoma tužan i veoma nezadovoljan bilo kojim rezultatom ispod 60 odsto i ne bih to mogao da sakrijem.“

U tekstu se dalje navodi da je on to rekao „na privatnoj TV Hepi, koju kontrolišu Vučiću bliski biznismeni“ i zatim kratko navodi da je „najperspektivniji Vučićev izazivač opozicioni kandidat Zdravko Ponoš. Bivši načelnik Generalštaba proslavio se kao reformator Vojske Srbije.“

Situaciju u zemlji nemački list opisuje ovako: „Sve autoritarniji Vučić od 2012. određuje politiku u Srbiji, a njegova baza moći je nacionalistička Srpska napredna stranka (SNS), kojom takođe predsedava. SNS prožima sve sfere državne uprave. U Srbiji je teško dobiti posao u javnoj upravi bez članstva u SNS. Ta stranka jasno prednjači u anketama.“

-pročitajte još: Ima brašna, ima Vučića, ima svega

Autokrata koji je ekonomski uradio sve kako treba

List Frankfurter algemajne cajtung takođe citira Vučićeve reči: „Najveća kriza od 1945.“ – kako je naslovljen i članak tog lista posvećen izborima u Srbiji.

„Aleksandra Vučića na Zapadu grde kao autokratu, Putinovog prijatelja i nekoga ko je otvorio vrata kineskoj državnoj ekonomiji. Ipak, na izborima u nedelju, očekuje se njegova dvostruka pobeda: kao predsednika države i kao predsednika njegove desno-konzervativne SNS. Jedan od razloga za to je ekonomija: ona napreduje i povećava životni standard 6,9 miliona stanovnika“, ocenjuje konzervativni nemački list.

Frankfurter algemajne cajtung svojim čitaocima iznosi i glavne ekonomske podatke za Srbiju i citira ekonomskog stručnjaka sa jednog bečkog instituta: „Od 2017. ekonomska proizvodnja po glavi stanovnika porasla je za 40 odsto. U prošloj, 2021, trebalo je da naraste na više od 8.000 evra po glavi stanovnika, što je skoro petina nemačke vrednosti. Čak i u pandemijskoj 2020. bruto domaći proizvod se samo neznatno smanjio, kaže Branimir Jovanović, specijalista za Srbiju sa Bečkog instituta za uporedna ekonomska istraživanja: Rezultat je bio bolji nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Privreda je ponovo porasla za 7,5 odsto.“

I drugi stručnjaci ukazuju na dobre podatke: pad nezaposlenosti, nizak dug, visoke devizne rezerve, piše nemački list. A Jovanović, koji za sebe kaže da je „sve samo ne navijač Vučića“, ipak izjavljuje da kao ekonomista mora da konstatuje: „Vučić je ekonomski tokom krize zapravo uradio sve kako treba.“

Branimir Jovanović: Rezultat je bio bolji nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji

Branimir Jovanović: Rezultat je bio bolji nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji

„Prvo je“, nabraja, „upumpao veliki novac u privredu, koja tako jedva da je pretrpela štetu – uprkos inflaciji od skoro osam odsto, Centralna banka drži ključnu kamatnu stopu na nivou od jedan procenat. Drugo, proširio je ulogu Srbije kao centra privrede na Zapadnom Balkanu i zadržao interesovanje stranih investitora: oni masovno dolaze u Srbiju, privučeni niskim porezima, zadovoljavajućom infrastrukturom, dobro obučenom radnom snagom i povoljnim uslovima rada.“

-pročitajte još: Berbok: Zapadni Balkan nećemo prepustiti uticaju Moskve

EU i Nemačka – glavni ekonomski partneri

U svemu tome, naglašava Frankfurter algemajne cajtung, glavnu ulogu imaju Evropska unija, a time i Nemačka: „Čak 72 odsto od 2.800 stranih kompanija dolazi iz EU i obezbeđuju dve trećine s tim kompanijama povezanih 312.000 radnih mesta. Prema podacima Nemačke spoljnotrgovinske komore, samo 400 nemačkih kompanija zapošljava 65.000 ljudi u Srbiji. Prema podacima iz Beograda, Nemačka je najvažniji investitor, ispred SAD, Austrije i Francuske. Rusija i Kina su daleko niže na listi, sa samo po pet odsto od ukupnih stranih investicija.“

Pa ipak, Rusija i Kina ipak igraju značajnu ulogu u Vučićevoj politici, piše nemački list i pritom citira Nemačku spoljnotrgovinsku organizaciju (GTAI): „Za vreme predsednika Vučića, Kina i Srbija značajno su produbile političke i ekonomske odnose. Kina je posebno aktivna u digitalizaciji i građevinarstvu: spisak kineskih građevinskih projekata u Srbiji je najduži i najznačajniji u čitavoj Evropi. Auto-putevi, železnica, kanalizacija, beogradski metro… A Rusija, sa kojom Srbija deli istorijske, kulturne i verske korene, uglavnom je prisutna u industriji nafte i gasa“, piše list i naglašava da je zavisnost od ruskih snabdevanja velika.

„To je možda jedan od razloga zašto zemlja ne podržava sankcije, državna avio-kompanija je povećala broj letova za Moskvu, a provladini mediji šire ratnu propagandu Kremlja, koja je razotkrivena kao laž“, piše nemački list.

Er Srbija još uvek leti za Moskvu

Er Srbija još uvek leti za Moskvu

Članstvo Srbije u EU 2025. – realno?

Ipak, „i Srbiju pogađaju i posledice rata u Ukrajini“, navodi Frankfurter algemajne cajtung. „Vučić je nedavno rekao: Prolazimo kroz najveću krizu od 1945. On je zamrznuo cene pšenice, kukuruza, brašna i jestivog ulja – za sada do kraja aprila. Uprkos povlašćenim cenama Gasproma, za koje se navodi da su 60 odsto ispod cene na svetskom tržištu, kriza i u Srbiji podstiče inflaciju i ograničava rast. Ekonomski rat između EU i Rusije pogodiće Srbiju više nego druge zemlje, jer Srbija ima jače odnose sa Rusijom i biće neke kolateralne štete, analizira Jovanović koji je svoju aktuelnu prognozu ekonomskog rasta prepolovio – sa pet na dva do tri odsto.“

„I Međunarodni monetarni fond je prošle nedelje upozorio na pad rasta i pozvao na dalje promene, na primer u energetskom sektoru, gde su nedavni nestanci struje jasno pokazali potrebu za reformom. Rejting-agencija Fič zauzela je isti stav.“

I na kraju, Frankfurter algemajne cajtung donosi sledeći zaključak: „Vučić će morati da se opredeli između EU i Rusije, kaže Jovanović i predviđa: Naravno da će izabrati EU. Poređenje ekonomskih odnosa sa EU i Rusijom govori samo za sebe. Moguće je da će napad Rusije na Ukrajinu ubrzati približavanje čitavog Zapadnog Balkana EU, pa je čak realno i pristupanje Srbije, svojevremeno predviđeno za 2025.“

Priredila: Dijana Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.