1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Bundestag
BundestagFoto: Jens Krick/Flashpic/picture alliance

Nemačka štampa: Nada za BiH?

18. jul 2022.

„U BiH se rat završio 1995, ali koncept etničke segregacije opstao je do danas. Sada konačno postoji razlog za nadu“, piše Tagescajtung. Nemačka štampa piše i o puštanju u promet Pelješkog mosta.

https://p.dw.com/p/4EIbj

„Bundestag se zalaže za ustavnu reformu u skladu sa pravnom državom, reformu koja jednako tretira sve građane i želi da spreči diskriminaciju. Bundestag vidi Bosnu i Hercegovinu kao deo evropske porodice i želi da zemlji omogućiti dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Rezolucija (Bundestaga – op. red.) se izjašnjava protiv otcepljenja Republike Srpske koje traže srpski nacionalisti i ne želi da dozvoli formiranje „trećeg entiteta" što zahtevaju hrvatski nacionalisti", piše Tagescajtung.

List navodi: „Od napada Rusije na Ukrajinu konačno se u Berlinu shvatilo da je propala višedecenijska politika stalnih kompromisa sa žestokim nacionalistima posebno na srpskoj i hrvatskoj strani. Ova slabost EU i takođe Nemačke je otvorila vrata Rusiji da Bosnu i Hercegovinu koristi kao kapiju za sprovođenje anti-EU politike i antiliberalne demokratije na Balkanu.

Ali onaj ko je, poput EU i Nemačke, decenijama gledao skrštenih ruku, sada mora s shvati da je nakon 30 godina proces podele društva dobrano uznapredovao. Mlađi od četrdeset godina ne sećaju se mirnog suživota ljudi pre rata. Srpski i hrvatski nacionalisti uspeli su da postignu da njihova tumačenja istorije budu prihvaćena u "njihovim" školama i medijima, pa su ratni zločinci koje je osudio sud UN, poput Ratka Mladića, heroji sopstvenog naroda. Srebrenica, kažu, nije bila genocid i rat je bio građanski. Hrvatski nacionalisti na sličan način pišu istoriju", piše list.

Tagescajtung ističe da su pre svega religiozni muslimanski Bošnjaci takođe razvili tendenciju da se izoluju. "Međutim, na bošnjačkoj strani postoji diferencirana stranačka scena i slobodni mediji kao i civilno društvo koje je ponekad sposobno za akciju. Umetnici i neki intelektualci održavaju kontakte sa svim stranama. I civilno društvo je zadovoljno što je hrvatska diplomatija neslavno podbacila sa svojim projektom trećeg entiteta i što je vojno pojačanje Zapada pokazalo da otcepljenje Republike Srpske nije dopušteno, ali da teritorijalni integritet ne jemči samo Evropa, već i SAD."

U tekstu stoji i da je potrebno savladati mnogo otpora da bi se sprovela nova politika. "Ne samo u samoj zemlji, već i unutar EU, postoje snage koje održavaju bliske kontakte s nacionalističkim stranama – poput Mađarske i mnogih desničarskih snaga u EU. Te snage čekaju da vide kako će se razvijati rat u Ukrajini. Ako pobedi Putin, nacionalisti u Bosni i na Balkanu biće sveukupno ojačani - sa svim posledicama", zaključuje Tagescajtung.

Pelješki most
Pelješki mostFoto: dpa/AP/picture alliance

Most koji ujedinjuje Hrvatsku

„Turisti i lokalni stanovnici uskoro više neće morati da prelaze bosanskohercegovačku teritoriju na putu do Dubrovnika. U južnoj Dalmaciji je olakšanje veliko. Zabrinutost raste u Bosni", piše Rajniše post o puštanju u prometPelješkog mosta.

„Puštanje u promet 2404 metra dugog mosta koji se proteže s hrvatskog kopna na poluostvro Pelješac 26. jula predstavlja ne samo za putnike na putu do Dubrovnika prekretnicu u turizmu: Stanovnici južne Dalmacije mogu da budu pošteđeni dugotrajnih graničnih kontrola u BiH", piše Rajniše post.

List dalje navodi: „Izgradnja mosta bila je sve samo ne laka. Zbog finansijskih problema, ali i zbog otpora u susednoj Bosni i Hercegovini koja se plašila kada je reč o njenom slobodnom pristupu moru, radovi na izgradnji započeli su 2007. da bi prvi projekat mosta bio odgođen i zaustavljen 2010. Tek ulazak Hrvatske u EU 2013. doneo je nove pomake u gradnji koja je bila stavljena na čekanje."

List piše da je most „doduše većim delom platila Evropa, ali da su ga izgradili Kinezi".

„Graditelji mosta su morali da uzmu u obzir brojne uslove i zamke. S jedne strane, dopušteno je da moste die isključivo preko hrvatskih teritorijalnih voda, a na pritisak iz Sarajeva, morao je da bude dovoljno visok da omogući ulazak većih brodova u luku u bosanskohercegovačkom Neumu. S druge strane, most je građen na trusnom području na kojem redovno dolazi do nevremena. Osim toga, njegova gradnja nipošto nije smela da ugrozi uzgoj kamenica u zalivu Mali Ston, uzgoj koji zavisi od čiste vode", piše Rajniše post.

Priredila: Zorica Ilić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.