Nemačka: šest pouka posle dve godine pandemije | Evropa | DW | 29.01.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

pandemija

Nemačka: šest pouka posle dve godine pandemije

Pandemija je svima promenila život i dobro nas uzdrmala. U Nemačkoj su tokom dve godne korone izašle na videlo neke stare slabosti. Izdvojili smo šest pojava i postavili pitanje: koje su pouke?

Na ulazu u mesni zdravstveni zavod u Germershajmu u nemačkoj pokrajini Porajnje-Palatinat - podmetnut je požar. To je već drugi ovakav slučaj u pokrajini: pre sedam nedelja na isti način je napadnut zdravstveni zavod u mestu Altenkirhen.

Turbulentna vremena u republici umornoj od pandemije: podmetanje požara, demonstracije protiv antipandemijskih mera, svađe u porodicama, pa čak i prekid kontakta sa najbližima a sve zog pitanja: Šta misliš o vakcinacaciji?

Međutim, dve godine od prvog slučaja korone, svakodnevica u Nemačkoj ne sastoji se samo od sukoba. Čemu nas je pandemija naučila?

1. Pandemija izaziva svađe ali nije podelila društvo

Mada se mnogi boje podele nemačkog društva zbog različitog odnosa prema pandemiji, politološkinja Paula Keler kaže da za sada ne postoje naučna saznanja koja bi potkrepila ovu tezu. Onda dodaje da od početka pandemije postoje žestoke diskusije i u privatnoj sferi, ali smatra de je Nemačka još daleko od generalno podeljenog društva.

Ona navodi rezultate istraživanja koje je sprovela Fondacija Konrad Adenauer kao i rezultate istraživanja javnog mnjenja koje sprovodi Fondacija Bertelsman. Paula Keler podseća da velika većina građana poštuje mere i vakcinisana je.

Berlin, protesti protiv moguće obavezne vakcinacije

Berlin, protesti protiv moguće obavezne vakcinacije

„To često biva potisnuto u drugi plan, jer seradikalne manjine izuzetno glasno javljaju za reč", kaže ona i dodaje da su se pojedine grupe ljudi za vreme pandemije radikalizovale i smišljeno verbalno napadaju političare, novinare i naučnike, te da te grupe imaju cilj i potencijal da destabilizuju demokratiju. Keler kaže da se oni moraju shvatiti ozbiljno jer neće nestati nakon pandemije.

2. Pandemija je učinila vidljivim ogroman problem medicinske nege

Na početku pandemije govorilo se pre svega o nedostatku kreveta na odeljenjima intenzivne nege. Ali ubrzo je bilo jasno da ne nedostaju toliko materijal i tehnika - već stručnjaci - medicinski tehničari i sestre. Zbog toga se nije moglo koristiti čak 20 odsto mesta na odeljenjima intezivne nege.

Kovid odeljenje, univerzetska bolnica u Bohumu

Kovid odeljenje, univerzetska bolnica u Bohumu

To bi moglo i da se pogorša, jer prema aktuelnim anketama čak 70 odsto zaposlenih u zbrinjavanju starijih ili 30 odsto zaposlenih u branši medicinske nege razmišljaju o promeni posla. Pandemija je povećala njihovo nezadovoljstvo. Mnogi imaju utisak da daju sve od sebe ali da to nije dovoljno za adekvatnu negu njima poverenih ljudi jer nemaju dovoljno vremena.

Pozitivno je u celoj situaciji to što su nedostaci postali toliko vidljivi da ni mediji ni politika ne mogu da ih ignorišu.

3. Pandemija je otkrila nedostatke sistema obrazovanja

Pandemija je dovela do napretka u digitalizaciji i pritom otkrila nedostatke školskog  sistema: „Pandemija je čuvena lupa, koja pokazuje od čega je nemački obrazovni sistem odvano oboleo”, kaže direktor Lajbnicovog instituta za istraživanje obrazovanja, Kaj Mac.

Testovi u školi

Testovi u školi

On je dodao da je postalo jasno da su angažman, obrazovni nivo i finansijske mogućnosti roditelja još uvek odlučujući za uspešno školovanje dece. To se prema njemu samo zaoštrilo u vremenima digitalne nastave, ali nije nov fenomen.

Mac smatra da je pozitivno to što su prosvetni radnici bili prinuđeni da se suoče sa tehnološkim novinama, ali i da postoji opasnost da se sa ukidanjem onlajn nastave, naročito u osnovnim školama, vrate starim šemama.

On se nada da će saznanje, koliko je škola važna za pravilan razvoj dece, potrajati i posle pandemije, te da će mnogo više škola imati celodnevni boravak - i neće biti samo mesto za prenošenje znanja.

4. Hibridna radna mesta

Kancelarije prazne, ljudi rade od kuće - pandemija je značajno promenila svet rada.

Rad od kuće - home-office

Rad od kuće - home-office

Švajcarsko softversko preduzeće Locatee je uporedilo popunjenost radnih mesta u kancelarijama pre pandimije i posle njenog izbijanja. Pokazalo se da je kod preduzeća uključenih u analizu, trenutno zauzeta najviše četvrtina kancelarijske površine. Menadžerka u švajcarskoj firmi Sabine Em smatra da se radi o dugoročnom trendu.

Pandemija je kombinacijom prisustva u kancelariji i rada od kuće učinila svet rada - hibridnim. To je nešto što će ostati i posle korone.

5. Uloga naučnika postala važnija

Posle dve godine pandemije i medicinski laici upotrebljavaju termine kao što su incidenca, prokuženost, inmuni odgovor.

Kristijan Drosten, virolog i savetnik Valde - lice koje znaju svi u Nemačkoj

Kristijan Drosten, virolog i savetnik Valde - lice koje znaju svi u Nemačkoj

Pri tome se mnogo toga brzo menja, danas važi jedno sutra drugo. Dok je na početku pandemije težište bilo na higijeni ruku, jer se smatralo da se virus širi tom vrstom kontakta, posle je došlo saznanje da je osnovni put prenosa vazduhom. Zaključak iz toga jeste da političari moraju da imaju multidisciplinarne timove koji će ih savetovati i ne mogu da se jednostrano oslone na jednu vrstu naučnika.

Pored medicinskih stručnjaka raznih oblasti, političarima će u timovima biti neophodni stručnjaci za kriznu komunikaciju, logistiku i ekonomiju. Oni će morati da timski rasprave opravdanost svake mere - i onda poltičarima daju predloge. Time će se za građane verovatno povećati razumljivost, pa i prihvatljivost mnogih mera.

6. Pandemija opterećuje dušu

Psychotherpie

Kod psihterapeuta...

Stalno novi zahtevi i saznanja, usamljenost, preopterećenost radom i školom od kuće, egzistencijalni strahovi i infekcija – istraživanja pokazuju da je sve to ostavilo traga na mnogim ljudima. Nemačko psihoterapeutsko udruženje (DPtV) navodi da je potražnja za psihoterapijom već u prvoj pandemijskoj godini porasla za 40 odsto.

Predsednik ovog udruženja Gebhard Henčel kaže da pandemija posebno opterećuje decu i omladinu i da je mnoge sprečila u prirodnom procesu odvajanja od roditeljske kuće. On smatra da je i medicinsko osoblje posebno ugroženo: „Trenutno se svi još dobro držimo, stisnemo zube i guramo dalje”, kaže on. Ali opominje da bi kasnije posledice mogle biti velike.

Pošto se ne zna koliko će pandemija trajati, Henčel se zalaže za to da se već sada počne sa suočavanjem i prerađivanjem traumatičnih iskustava. Za to je prema njemu potrebno da se otvoreno govori o pogrešnim procenama - od politike do privatne sfere. Samo tako se može izbeći da konflikti koji nastaju za vreme pandemie prerastu u trajne devijacije.

swr,ard

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.