Nemačka traži od inženjera do negovatelja

Ne prođe ni par dana da se u medijima zemalja takozvanog Zapadnog Balkana ne objavi poneki tekst o navodno velikim šansama za zapošljavanje u Nemačkoj. Tu su svedočanstva ljudi koji su uspeli, forumaša koji i drugima preporučuju da spakuju sve u dva kofera i krenu, neretko i fantastične priče da sve ide brzo i lako, bez ikakve birokratije i da ekonomski najmoćnija zemlja Evrope, eto, samo čeka da joj se javite pa da vas zaposli. Tako su nedavno mediji na albanskom jeziku javili da je trenutno 46.000 radnih mesta u Nemačkoj rezervisano samo za ljude sa Kosova i iz Albanije. Ispostavilo se da je deo priče čista naučna fantastika.

„Izvor te brojke koju pominjete je internet stranica Make it in Germany, to je zvanični višejezični onlajn-portal za stranu stručnu radnu snagu koji vode nemačka ministarstva privrede i rada i Savezna agencija za rad", objašnjava Kea Deker, poslovna direktorka u centrali nemačke Agencije za rad koja se bavi migrantima zainteresovanim za rad u Nemačkoj. Dekerova za DW raskrinkava mit o tome da su radna mesta „rezervisana" za državljane ove ili one zemlje: „Sva ponuđena mesta na tom portalu su Agenciji za rad prijavile firme kao mesta koja treba popuniti radnom snagom iz inostranstva. Ponuda je tu za sve zainteresovane sa kvalifikacijama i nije upućena isključivo albanskim građankama i građanima."

Ko je na „pozitivnoj listi"?

Stranica Make it in Germany postoji i na srpskom jeziku (http://www.make-it-in-germany.rs/) i nudi svim zainteresovanima da sa nekoliko klikova dođu do preporuka (upitnik se ipak popunjava na engleskom ili nemačkom). U zavisnosti od toga da li želite da radite, studirate ili završite zanat, iz koje zemlje dolazite i gde ste stekli diplomu, algoritam preporučuje najbolje opcije. Ovde se teoretski mogu prijaviti i Nemci, ali Kea Deker objašnjava da su pomenutih 46.000 mesta odabrani u onim oblastima gde Nemačkoj već godinama manjka stručnjaka. Kada je dokazano da u zemlji nema dovoljno stručnjaka u nekoj oblasti, onda poslodavci imaju pravni osnov da zaposle ljude iz inostranstva.

„Među visokoobrazovanima se pre svega traži radna snaga u takozvanim MINT-zanimanjima (oblasti matematike, informatike, prirodnih nauka, tehnike). Nemačkoj pre svega trebaju dobro kvalifikovani radnici. Ali da bi neko radio u Nemačkoj, on ne mora nužno biti visoko obrazovan", navodi Dekerova. Podseća da je pre tri godine olakšan dolazak i onih sa srednjim obrazovanjem ukoliko njihovo zanimanje stoji na takozvanoj „pozitivnoj listi", imaju odgovarajuću diplomu koja se priznaje u Nemačkoj i ponudu za konkretno radno mesto. Na „pozitivnoj listi" godinama se traže negovatelji starih lica, vodoinstalateri, železničari, zidari, zavarivači, električari, programeri… Od prošlog oktobra čak postoji mogućnost oročenog zapošljavanja nekvalifikovanih radnika.

Umesto traženja azila

Pristup tržištu rada u prethodnom periodu je posebno olakšavan i reklamiran na prostoru Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana koje su, do izbijanja izbegličke krize, bile glavne zemlje porekla tražilaca azila. Sada su Srbija, BiH, Makedonija, Kosovo, Albanija i Crna Gora na listi takozvanih „sigurnih zemalja porekla", a Berlin nastoji da njihovim građanima približi legalne načine dolaska i ostanka u Nemačkoj. Oni koji se ipak i dalje odlučuju da potraže azil tu imaju mršave šanse: „Ne postoji pristup nemačkom tržištu rada ukoliko dozvola boravka ne počiva na priznavanju izbegličkog statusa ili trpljenom statusu." Manje od jedan odsto potražilaca azila sa Zapadnog Balkana zaista dobije azil u Nemačkoj.