Nemačka ima poseban odnos prema Izraelu?

Povodom smrti američkog senatora Edvarda Kenedija list Braunšvajger cajtung piše:

„Kao predstavnik Masačusetsa Edvard Kenedi bio je 46 godina u Senatu i bio je više od političara Demokratske stranke – bio je institucija. Bdeo je nad demokratijom u SAD o kojoj je nekada pisao francuski političar i filosof Aleksis de Tokvil – začuđeno, kritički, ali i impresioniran njenim dostignućima. Edvard Kenedi, taj veliki liberal, nepokolebivo je sledio ciljeve istinski slobodne zemlje u kojoj svakome mora biti pružena šansa. Kenedi je bio političar koji zaslužuje duboko poštovanje“, piše „Branušvajger cajtung“.

O Kenedijevoj smrti piše i list Šveriner folkscajtung:

„Smrću Edvarda Kenedija u SAD se završava i era jedne moćne političke dinastije – porodica Kenedi bila je na naslovnim stranama i određivala istoriju zemlje više od bilo koje druge američke porodice. Mada nikada nije uspeo da uđe u Belu kuću svojim zakonskim inicijativama Edvard Kenedi je postigao više nego što bi mogao postići bilo koji predsednik tokom mandata. Prošle godine, već oboleo, ohrabrio je stranku da podrži kao predsedničkog kandidata čoveka koji je bio toliko različit od njega i koji nije poticao iz slavne, bogate i uticajne porodice: Baraka Obamu. Kenedi je video da je posle osam teških godina Bušove administracije neophodno pomoći novoj generaciji da dođe na vlast i time se suprotstavio ne samo porodici Klinton, nego i stranačkom establišmentu. Danas se o baraku Obami govori i kao o „crnom Kenediju“. Borbom za reformu sistema zdravstvenog osiguranja Obama nastavlja rad političara koji je imao hrabrosti da prizna da je došlo vreme za radikalnu promenu“, piše „Šveriner folkscajtung“ povodom Kenedijeve smrti.

Povodom posete izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Nemačkoj list Handelsblat piše:

„Arapske zemlje znaju da Berlin, već zbog istorijske odgovornosti, ima poseban odnos prema Izraelu. Izrael, opet, zna da nemački glas ima težinu u arapskom svetu. Od kakvog značaja može biti poverenje na obe strane pokazalo se prilikom razmene zarobljenika. Ali, posle tolikih godina uzdržanosti vreme je da Nemačka zauzme jasan stav, upravo zbog toga što svojom neutralnošću može da pomogne. Uprkos svom prijateljstvu trebalo bi jasno reći Netanjahuu da izraelske vlade ne mogu da se ponašaju tako kao da posle svakih izbora pregovori o Bliskom istoku moraju da počnu od nule“, piše „Handelsblat“.

O nemačkim izborima list Mitelbajeriše cajtung piše:

„Nikada uoči izbora nije bilo toliko ravnodušnosti, dosade i zasićenosti politikom. Pre dve decenije, u leto 1989. godine, sve je bilo iz osnova drugačije. To je bilo vreme prevrata i uzbuđenja – svi su još bili pod utiskom masakra na Trgu nebeskog mira u Pekingu, , bio je počeo egzodus mladih, obrazovanih ljudi iz Nemačke Demokratske Republike, ceo istočni blok bio je u previranju. Međutim, tek ostaje da se vidi šta je opasnije za društvene odnose: da li konkretna vojna opasnost 1989. godine ili apstraktne finansijske opasnosti danas“, piše „Mitelbajeriše cajtung“.

priredio Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević