Nemačka igra ulogu statiste

Tako se ne radi sa prijateljima: nedavno je predsednik izraelske vlade Ehud Olmert nazvao Nemačku najboljim prijateljem njegove zemlje i ohrabrivao je na vojno angažovanje u Libanu. Medjutim, kada je nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer došao u posetu da razmotri mogućnosti političkog rešenja , Olmert ga je pustio da čeka ispred vrata , iza kojih je njegova vlada juče donela odluku o proširenju izraelske vojne operacije u Južnom Libanu.

Čak su i SAD- inače svakako još veći prijatelj Izraela- očigledno iznenađene odlukom izraelske vlade. A na medjunarodnom planu odjenom je izgledalo da je nestala svaka šansa da se u dogledno vreme pronađe rešenje za južni Liban, pošto su izraelske vojne vlasti saopštile da bi velika ofanziva mogla da potraje 30 dana: izaelske kopnene snage trebalo bi da pročešljaju područje do reke Litani i da odande proteraju paravojne jedinice Hezbolaha.

Jutros rano neočekivana vest da je ofanziva prekinuta.Treba dati šansu diplomatiji, rečeno je.Bliski istok je uvek dobar za iznenađenja.Čak i pozitivna.

Bilo bi medjutim suviše optimistički verovati da je prekid ofanzive isto što i odricanje od njenog nastavka i da bi diplomatija odista bila u stanju da reši probleme koji su u pozadini ovog rata , i koji su doprineli njegovom produženju van svake prvobitno previđene mere.Previše je optimistična nada da je nemački ministar inostranih poslova merodavno doprineo prekidu ofanzive. Pri svem prijateljstvu – verovatno je za to pre došao signal iz Vašingtona.Tamo su Izrael do sada bezrezervno podržavali , ali su isto tako uvideli da se rat mora okončati kako imidž SAD naročito u arapskom svetu ne bi pretrpeo još veću političku štetu.

Nemačka pri tome igra ulogu statiste. Utoliko je za Franka Valtera Štajnmajera bio smeli korak da u najkraćem vremenskom periodu već drugi put otputuje u Bejrut i Jerusalim- bez konkretnih planova i predloga u prtljagu i bez mandata ili uticaja posrednika.

Nije dovoljno obećati samo humanitarnu pomoć.Sukobljenim stranama je potrebna sasvim konkretna politička i verovatno i vojna pomoć.Nemačka može da pruži samo ograničenu političku pomoć , dok vojnu u okviru medjunarodnih snaga ne želi, bar za sada.Ne samo zbog nemačke prošlosti i specifičnih odnosa sa Izraelom već i zato što bi tako opasna intervencija kao što je ova u Libanu , u nemačkom stanovništvu bila krajnje nepopularna.

Tako bi Štajnmajerova poseta bila ocenjena kao potpuni promašaj , da se sukobljene strane nisu odjednom same pokrenule: u Bejrutu je vlada- u njoj i ministri Hezbolaha- odobrila odašiljanje libanskih snaga na jug a u Jerusalimu su kasno, ali ipak ne prekasno , pristali da prekinu veliku ofanzivu. Mali prozor nade je otvoren , ali se u svakom trenutku ponovo može zatvoriti.