Nemačka: Dan sećanja na žrtve terorizma

U novijoj nemačkoj istoriji tri slučaja se izdvajaju: Serija ubistava između dvehiljadite i 2007. koju su počinili ekstremni desničari nacionalsocijalističkog podzemlja (NSU), potom islamistički napad 2016. na božićni vašar na Brajtšajdplacu u Berlinu, antisemitski napad na jednu sinagogu 2019. kao i napad na više mesta u gradu Hanau 2020.

Brojnim žrtvama i povređenima ovih i drugih terorističkih napada posvećen je Dan sećanja na žrtve terorizma koji će prvi put biti obeležen 1. marta 2022. Nemačka Vlada je time preuzela evropski Dan sećanja na žrtve terorizma, a datum je uzet zbog toga što se na taj dan, 11. marta 2004. desio bombaški napad na vozove u Madridu u kojem je stradala 191 osoba.

„Nije mi dobro“

Andreas Švarc pozdravlja uvođenje ovog dana sećanja, ali za njega, kako kaže, ostaje pravi dan sećanja 19. decembar. Tog datuma 2016. godine je islamista Anis Amri ubio dvanaest ljudi na Brajtšajdplacu u Berlinu. Trinaesta žrtva je umrla 2021. od kasnih posledica povreda. Preko 100 ljudi je zadobilo teške povrede, među njima je bio i Švarc, koji je teško povređen.

„Nije mi dobro. Cela ta priča me je uništila“, kaže on u svom berlinskom stanu. Ovaj pedesetdvogodišnjak ima probleme sa srcem koji su počeli nakon napada. Slike tog dana su mu se duboko urezale u pamćenje. Nekada je vozio kamion, sada nije sposoban da radi.

„Naopako je krenulo to što je odnos prema nama bio pogrešan“. On kaže da je i od drugih žrtava čuo da su morali da prođu kroz veliki broj veštačenja da bi stekli neka prava. U nacrtu novog nemačkog zakona o žrtvama zahteva se da samo jedno veštačenje mora biti dovoljno. On kaže da su ljudi poput njega sada dvostruke žrtve jer su – žrtve birokratije.

Švarc se seća svojih brojnih razgovora sa političarima koji su obećavali da će se sve to popraviti, ali se on pita kada i da li se stvar namerno odugovlači. Švarcu su od zatraženih 30 sati terapije odobrili samo pet. „Kako da onda traumatizovan čovek opet normalno stane na noge?“

„Više empatije i dostojanstva“

Nemačka ministaraka unutrašnjih poslova Nensi Fezer je rekla da ljudi ne smeju biti prepušteni sami sebi u borbi da ponovo vode normalan život. U njenoj su nadležnosti Savezna policija, Savezna kriminalistička kancelarija (BKA) kao i Ustavna zaštita (BfV). One imaju relativno brojne uspehe u odvraćanju opasnosti, ali ih mnogi i kritikuju zbog loših političkih procena i propusta sa smrtnim ishodom.

Zbog toga je u Bundestagu osnovan anketni odbor. Ustanovljeno je da su postojali propusti u odnosu institucija prema žrtvama.

Zato socijaldemokratska političarka kaže: „U tom kontekstu bi odnos prema pogođenima morao biti sa više empatije i dostojanstva.“

I ona će biti među govornicima 11. marta. Zbog pandemije će ove godine datum biti obeležen u skromnijem okviru.

Opunomoćenik za žrtve želi i njih da uključi

Na Danu sećanja na žrtve terorizma govoriće Štefan Harbart, predsednik Ustavnog suda kao i stručnakjnja za problem terorizma Petra Terhoven sa Univerziteta Getingen. Ubuduće će u organizaciju biti uključeni i preživeli, kao i porodice stradalih sa njihovim željama.

To naglašava opunomoćenik nemačke Vlade za žrtve terorizma Paskal Kober, koji je na toj dužnosti od januara 2022. On je u pismu žrtvama i njihovim porodicama naglasio da želi da im pošalje signal da nisu sami već „da svi mi osećamo pogođenost“. Ovaj političar nemačkih liberala kaže da su teroristički i ekstremistički napadi takođe atak na temeljni demokratski i slobodarski poredak u Nemačkoj.

Želja za „brzom pomoći bez birokratije“

Paskal Kober kao vojni sveštenik kaže da se ne može odustati od normalne procedure u socijalnoj državi, pomoć se mora formalno zatražiti, a upravo u stresnoj situaciji ljudi to doživljavaju kao nešto što ih dodatno povredi. On kaže da to mora da se uzme u obzir. Upoznat je sa time kako bi se trebalo odnositi prema traumatizovanim osobama. „Znam kako doživljeno nasilje može deluje na ljudsku psihu“.

Andreas Švarc je napad na Brajtšajdplacu preživeo teško traumatizovan. On smatra uspehom što su mu priznali šezdeset odsto invalidnosti. Ali kaže da je tužno to što je morao da angažuje advokata kako bi to postigao.

Prema njemu, žrtvama se mora pomoći bez odugovlačenja i u budućnosti želi svima koji su prošli kroz slične patnje „brzu pomoć bez birokratije“.

Švarc je zabrinut zbog mogućnosti ponavljanja terorističkog napada u Nemačkoj. Posle berlinskog napada ustanovilo se da je terorista Anis Amri bio poznat nadležnim organima i da su ga okvalifikovali kao opasnog i sposobnog da uradi tako nešto. Ali nisu uspeli da ga spreče.

Švarc zato kaže da bi bezbednosne institucije i država morali dobro da razmisle kako da suzbiju terorizam. „Ne smemo da dopustimo da dođe do terorizma, bez obzira sa koje strane bio – da li je to levo, desno ili islamističko nasilje“, kaže Švarc.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.