Neki ljudi su ovde živeli i pre nas | Mozaik | DW | 10.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Holokaust

Neki ljudi su ovde živeli i pre nas

Većina stanovnika brojnih starih zgrada u Berlinu ne zna ko je živeo u stanovima u kojima su danas oni. A u mnogim od tih stanova nekada su bile jevrejske porodice koje su nestale u holokaustu.

„Pratite me“, kaže nam Rahel Man dok silazi stepenicama u stari podrum. Ta osamdesetogodišnja starica zastaje pred starim drvenim vratima i kaže: „Iza njih sam se krila nekoliko meseci.“

Taj mali podrum u ulici Štarberger štrase 2 u berlinskoj četvrti Šenenberg, nekada prepun starog nameštaja i koječega, spasao joj je život. Tada sedmogodišnja jevrejska devojčica tu se krila poslednjih meseci Drugog svetskog rata i tako izbegla da je nacisti deportuju.

Projekat čiji bi naziv u slobodnom prevodu mogao da glasi „Na ovom mestu se seti“ (Denk Mal am Ort), podseća nas na jevrejske porodice koje su nekada živele u Berlinu i bile sasvim obične komšije. Samo iz Berlina je između 1941. i ’43. Deportovano oko 55.000 osoba. U njihove stanove najčešće su se useljavali „čisti“ Nemci – osim ako čitave zgrade ne bi bile srušene zbog megalomanskih arhitektonskih planova firera i njegovog arhitekte Špera o novom gradu Berlinu.

Galerie - Jüdisches Leben in Berlin

Sećanje na propis iz 1938: „Rukovodeći službenici jevrejske nacionalnosti mogu da budu otpušteni bez otpremnine“

Ideja zapravo potiče iz Holandije: Deniz Sitroen tamo je još 2012. pokrenula projekat „Otvorene jevrejske kuće“ u okviru kojeg svi mogu da učestvuju u istraživanju života njihovih nekadašnjih komšija. Pre nekoliko godina, i neki ljudi u Berlinu počeli su da se interesuju za sudbine nekadašnjih stanovnika zgrada koje još uvek postoje. Projekat „Na ovom mestu se seti“ predstavlja njihovu sudbinu.

„Zvezdani stan“

U projektu učestvuju i ljudi koji su preživeli nacistički progon i holokaust, ali i oni koji žive u stanovima i znaju ko je pre njih tu stanovao. Tokom određenih vikenda, oni otvaraju svoja vrata posetiocima kako bi se setili nekadašnjih stanovnika. Ponegde, kao kod Rahel Man, može se čuti i lična sudbina: „Živeli smo u dvorišnoj zgradi, na trećem spratu“, priča ona pred tridesetak znatiželjnika koje interesuje šta se to događalo doslovno pred njihovim kućnim pragom. „Na našim vratima je bila nalepljena velika zvezda kao znak da tu žive Jevreji. Zato sam kao devojčica uvek govorila da živimo u ’zvezdanom stanu’.“

Deutschland Berlin - Initiative Denk Mal Am Ort.

Engleski novinar Vilijamson (sasvim levo) opsežno je istražio istoriju stana u kome danas živi

Kobnog dana imala je sreću – u ogromnoj nesreći. Kada su nacisti došli da pokupe Jevreje i iz „zvezdanog stana“, u njemu je bila samo njena majka. Rahel je slučajno bila kod komšinice. A ta komšinica se onda i brinula za malu Rahel, nakon što je njena mama odvedena. Naravno da je to bilo opasno i za tu ženu, jer bi i ona, da su je uhvatili završila u koncentracionom logoru. Nakon nekog vremena, devojčicu je sakrila u podrumu: „Svakog dana mi je donosila nešto za jelo, a ponekad bi me odvela i gore u njen stan da mogu da se operem“, priča nam starica sedamdesetak godina kasnije u mračnom i hladnom podrumu. „Sve do kraja rata bila sam tu, u podrumu. Dok Rusi nisu došli u Berlin 1945. Oni su me tu našli.“

Iz Berlina u Argentinu – samo sa golim životom

Novinar Hju Vilijamson živi sa svojom ženom Anke Hasel u stanu u ulici Rozenhajmer štrase 40. I to je starogradnja od pre rata. I on se pitao, ko je sve otvarao ta stara vrata i hodao po starom parketu? Bacio se na istraživanje i otkrio je da je upravo u tom stanu tridesetih živela porodica Kacenelebogen. „Užasno me pogodilo saznanje ko je živeo u tim sobama i sa kakvim se patnjama suočio“, kaže taj novinar poreklom iz Engleske.

Judentransporte Auschwitz

Transport Jevreja u Aušvic

„Ta porodica imala je tri prodavnice za pokućstvo, jedna je bila odmah tu iza ugla“, kaže Vilijamson. „Pobegli su u Argentinu 1939. gde su onda na kraju živeli u bedi.“ Raduje ga što je ipak uspeo nešto da otkrije o porodici koja je tu živela i to svoje saznanje rado deli sa svima koje to interesuje.

Ljudi koji su zainteresovani mogu takođe da vide i dokumenta o toj jevrejskoj porodici koje je današnji stanovnik stana uspeo da pronađe u gradskoj arhivi. Na primer, tu je spisak predmeta koje su nacisti konfiskovali. Taj spiak po pravilu nije dugačak , jer su dragocenosti često „nestajale“ već u džepovima onih koji su došli da odvedu nesrećne ljude. A i drugi su znali da dođu u prazan stan i pokupe porculan, luster, pa čak i odeću... Engleski novinar pronašao je i pismo koje je porodica poslala iz Argentine nakon rata i u kojem od nemačke države traži odštetu.

DW.COM