Neka prestane dvoličnost prema Avganistanu | Politika | DW | 17.08.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Neka prestane dvoličnost prema Avganistanu

Godinama se Avganistan procenjuje kao navodno bezbedna zemlja. Sada, kada su tu zemlju pregazili talibani, na Zapadu se mnogi iščuđavaju. Mora se prestati s takvom dvoličnošću, smatra novinarka DW Vaslat Hasrat-Nazimi.

Samo što su se američke trupe dobrim delom povukle, sve se odigralo velikom brzinom. U nekoliko dana talibani su osvajali provinciju za provincijom. Glavni pokrajinski gradovi padali su jedan za drugim kao domine. Hiljade Avganistanki i Avganistanaca su pobegli, nadajući se da će u glavnom gradu Kabulu naći sigurno utočište. Uzalud. I Kabul je u međuvremenu u rukama talibana.

Na Zapadu posmatraju delom začuđeno, a delom kao hipnotisani kako Islamska Republika Avganistan postaje islamski emirat. Stalno dobijam pozive i poruke od poznanika i kolega koji izražavaju svoje saosećanje. Jedan kolega iz arapske redakcije Dojče velea rekao mi je da ni sam ne zna zašto, ali ga je cela stvar mnogo potresla.

-pročitajte još: SAD su potpuno zakazale u Avganistanu

Velika laž intervencije u Avganistanu

Mnogi su šokirani jer sada shvataju da njihove vlade nisu pre 20 godina umarširale u Avganistan da bi stale iza ljudskih prava, već isključivo iz političkih interesa. Otkako su se politički interesi promenili, otkad više ne funkcioniše odnos učinka i troškova, trupe su morale da odu i to što pre.

Sve je bilo velika laž. Prava žena? Demokratija? Ljudska prava? Sada neka to Avganistanci reše među sobom, rekao je nedavno američki predsednik Džozef Bajden. On neće da i petom predsedniku preda intervenciju koja je trajala pod četiri američka šefa države.

Zalagali se za ljudska prava

Ono što Bajden pritom prećutkuje: Sjedinjene Američke Države nisu oktobra 2001. umarširale u Avganistan samo da bi vojno porazili Al Kaidu i talibane. Obećali su avganistanskom narodu da će demokratizovati zemlju. Jedan od glavnih argumenata za okupaciju zemlje bila su prava žena. Sada, dvadesetak godina kasnije, jasno je da se nikad nije radilo o ženama ili demokratiji. To je bila prazna retorika.

Vaslat Hasrat-Nazimi, DW

Vaslat Hasrat-Nazimi, DW

Iste one žene koje su umirivali kada su se navodno previše energično zalagale za svoja prava i kojima je obećavano da će demokratija i vladavina prava na kraju uvek odneti pobedu, sada su bačene nazad u tamu od pre dvadeset godina. Izdali su ih i prodali. Mnoge aktivistkinje koje su se zalagale za prava žena, sada moraju da se plaše za svoj život.

Hoće li „ekonomske izbeglice“ opet postati „potražioci azila“?

Ista dvoličnost se može naći u politici dodele političkog azila u Evropskoj uniji i Nemačkoj. Avganistanski državljani godinama beže iz svoje rodne zemlje. Niko ne napušta tek tako svoju zemlju. Oni su bežali, jer se bezbednosna situacija u Avganistanu pogoršavala.

Sve to se ignorisalo. Avganistan je procenjen kao „bezbedan“, brojne izbeglice su vraćene u njega ili su samo „trpljene“. Hiljade Avganistanaca žive pod uslovima nedostojnim čoveka – u Grčkoj, Turskoj, na Balkanu. Političari u EU odbijali su da priznaju da je bezbednosna situacija u Avganistanu katastrofalna, da je intervencija propala.

-pročitajte još: Berlin pod pritiskom zbog stanja u Avganistanu

Izbeglice se moraju primiti

Sada kada je prekasno – šokirani su: političari, mediji, intelektualci. Ali zemlje kao što je Nemačka snose svoju odgovornost. Umesto da su godinama podržavali razne „gospodare rata“ i korumpirane političare, morali su se ozbiljno pozabaviti avganistanskim narodom i njegovom kulturom. Trebalo je da slušaju žene umesto da ih smiruju. Umesto da grade vojsku, morali su svi zajedno ljudima u Avganistanu da ponude perspektivu.

Šta sada? Zapadne države bi morale što pre i sa što manje birokratskih prepreka da dodele azil avganistanskim izbeglicama. Konačno bi trebalo da prihvate i one izbeglice koje u zemljama Evropske unije, delom pod jadnim uslovima, čekaju da se odgovori na njihov zahtev za dodelu azila. Isto važi i za sve koji će narednih meseci i godina doći iz razorene zemlje koju je Zapad napustio. To je najmanje što Evropa ljudima u Avganistanu duguje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu