Neka ovo bude poslednji put | Evropa | DW | 27.10.2018

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Neka ovo bude poslednji put

Noćas će u skoro celoj Evropi kazaljke na satu biti pomerene za sat unazad. Ovo bi moglo biti poslednje zimsko vreme, što zapravo ne bi bila nikakva šteta, smatra Ralf Bozen pozivajući se pritom na istorijske činjenice.

Signali su nedvosmisleni: mrzovoljni konobari sklanjanju stolice i stolove iz bašti kafića, susedi čiste lišće i ležaljke sa balkona odnose u podrum. Došlo je ono doba godine kada se iz letnjeg raspoloženja bez predaha prebacujemo na tmurno, zimsko. A s njim dolazi i iritantni ritual pomeranja kazaljki na satu. Sat duže spavanja, više svetla ujutro, zato ranije pada mrak.

Skoro cela Evropa vraća noćas kazaljke na satu i opet svi raspravljaju o smislenosti ovog poteza. No ovaj put se raspravlja žučnije i kontroverznije. Ovo pomeranje na zimsko vreme bi moglo biti poslednje. Tako to barem vidi Evropska komisija i više od 80 posto građana koji su se o ovoj temi izjasnili u jednoj onlajn anketi. Dve trećine građana koji su učestvovali u ispitivanju su Nemci.

Komisija bi rado okončala ovu 38-godišnju praksu i to ako je moguće već sledeće godine. Nakon toga bi svaka članica EU trebalo da sama odluči u kojem ritmu će ostati: zimskom (zapravo „normalnom") ili letnjem. Još ništa nije definitivno odlučeno. Svoj blagoslov moraju još dati Evropski parlament i same članice EU. No svi signali ukazuju na to da bi promena računanja vremena mogla postati stvar prošlosti.

Ali, u kojom vremenu ostati?

Nemački ministar ekonomije Peter Altmajer se snažno zalaže za zadržavanje letnjeg računanja vremena. I pritom, kao jedan od najbliskijih saradnika, može računati s podrškom kancelarke Merkel. Stoga se može očekivati da će noćašnje pomicanje na zimsko vrijeme biti ujedno i poslednje.

I to je dobro. Jer, šta nam je ovo pomeranje kazaljki uopšte donelo? Ništa!Ušteda energije? Stručnjaci kažu da se ovaj efekt nikada nije pojavio. Istovremeno je promena vremena donela stres organizmu. Posebno naporno je za one koji rade po smenama ili moraju da ustaju vrlo rano.

Doduše stručnjaci tvrde da se zdrav organizam najkasnije posle tri dana prilagodi svakoj promjeni vremena - ali, naglasak leži na „zdravom". Šta je s hronično bolesnima, starijima ili roditeljima male dece koja opet imaju svoj „ekskluzivni" bioritam? Zar se njihova svakodnevica ne broji? Društvo koje se ravna samo prema najjačima je asocijalno društvo.

Ruku na srce, uzrujavanje oko prebacivanja vremena mirne duše možemo opisati kao luksuzne brige i zapitati se nema li Nemačka, pored svih kriza, ratova i gladi u svetu pametnijeg posla nego da se nateže oko letnjeg i zimskog vremena.

Bosen Ralf Kommentarbild App

Ralf Bozen

Tačno je da se ne radi o egzistencijalnom pitanju. Ali, ako se vodimo ovom logikom nećemo se baviti ni mnogim drugim pitanjima naše zapadne svakodnevice.

Kratki pogled na istoriju prebacivanja kazaljki u Nemačkoj bi mogao biti od pomoći pri donošenju odluke.

Usred prvog svetskog rata nemački car Vilhelm II je došao na ideju kako da pomogne vojnoj industriji u uštedi dragocene energije i tako produži rat. 30. aprila 1916. kazaljke su pomerene na letnje vreme. Ratni protivnici Velika Britanija i Francuska su učinile isto. Odmah nakon završetka rata, ova praksa je ukinuta.

Trebalo je čekati drugi veliki rat da bi neko došao na istu ideju. Adolf Hitler je 1940. iz istog razloga kao i njegov prethodnik uveo letnje računanje vremena. A onda se 1949. opet sve vratilo na staro.

Na ponovno uvođenje promene računanja vremena u Nemačkoj 1980. je opet uticao nedostatak energenta, ovaj put ne zbog rata nego zbog naftne krize. U ostatku Evrope je pomeranje kazaljki uvedeno 1996.

Dakle još jednom najvažnije: jedan neuravnoteženi car i jedan suludi diktator, koji su odgovorni za dva svetska rata, uveli su pomeranje kazaljki upravo radi tih ratova. Ako ni zbog čega drugog a ono zbog ove činjenice: pomeranje kazaljki može mirno ponovno u istoriju. 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM