Nejednaki partneri u senci NSA afere

Gotovo svako prijateljstvo ima neko poglavlje na kojem je mnogo toga zasnovano. Ali i jedno koje te prijateljske odnose menja. Tako je i u vezama između Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država. „Nakon završetka Hladnog rata sve se promenilo“, kaže Rudiger Lenc, direkt instituta Aspen u Berlinu, osvrnuvši se na promene početkom devedesetih godina prošlog veka. „Nemačka više nije predstavljala bezbednosnu blokadu komunizmu sa istoka.“

Transatlantski odnosi su poslednjih godina predmet mnogih diskusija. Na skupu „Global Media Forum“, koji nemački medijski javni servis Dojče vele organizuje po sedmi put, tema narušenih odnosa između Vašingtona i Berlina, privukla je pažnju mnogih novinara i javnih ličnosti.

Mišljenja su podeljena. Peter Klepel, šef privatnog medijskog koncerna RTL, tvrdi da na bliskost u odnosima dve zemlje najviše utiče kulturna raznovrsnost i da o tome, u odnosima između SAD i Nemačke, nakon Drugog svetskog rata svedoče uticaji američke kulture. Stvorena je „iznenađujuće pozitivna“ slika o zemlji sa one strane Atlantika, dodaje Klepel, uveren da špijuniranje američke tajne službe NSA, u tradicionalno dobrim odnosima, neće ništa fundamentalno promeniti. „Ali ono što se sasvim izvesno promenilo jeste odnos prema problemu privatnosti i bezbednosti ličnih podataka. Pomenuta afera je narušila poverenje u kontrolne sisteme“, kaže šef RTL-a.

Zbog NSA afere prijateljstvo u senci?

Međusobno uvažavanje Berlina i Vašingtona i dalje je na visokom nivou, smatra većina govornika. Čak i pored činjenice da se o Americi neuporedivo više govori u Nemačkoj, nego obrnuto, kaže Melinda Krejn, dopisnica Dojče velea iz Vašingtona.

U Evropi je vest o narušavanju privatnosti građana, za koje su odgovorni Amerikanci, šokirala sve – i običnu i stručnu javnost. Ipak, u Berlinu su bili znatno ljući. Razmere te zatečenosti su za Huberta Vecela iz redakcije lista „Zidojče cajtung“ nerazumljive. „Nema razloga za veliku ljutnju. Nemci bi trebalo da se prisete svoje borbe protiv terorizma (aktivnosti Frakcije Crvene armije), histeričnih diskusija u tim vremenima i naglog širenja bezbednosnog aparata“, smatra Vecel, opravdavajući američku borbu protiv terorizma, nakon napada 11. septembra 2001. godine.

NSA i privreda

Transatlantski odnosi ipak su uzdrmani, posebno zbog činjenice da je NSA afera ostavila trag i na ekonomskom planu. Dovedeni su u pitanje razni ugovori, pored ostalog i Sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i EU, čijem su se potpisivanju u skorijoj budućnosti mnogi nadali. „Pregovori su postali teški i to je pokazatelj nepoverenja, koje preovladava u transatlantskim odnosima“, navodi Melinda Krejn.

Velika šteta za privredu – saglasna je većina učesnika diskusije na skupu „Global Media Foruma“. Novinarka Krejn i direktor instituta Aspen, Lenc, tvrde da cenu NSA afere najveću plaćaju privrednci. „Od Sporazuma o slobodnoj trgovini profitirale bi obe strane, pre svih građani. Bilo bi više radnih mesta. Zato ne bi valjalo mešati problem izazvan prisluškivanjem sa privrednim interesima“, kaže Rudiger Lenc.

Pohvale i kritike

Publika u plenarnoj sali nekadašnjeg Bundestaga, pratila je raspravu sa velikim interesovanjem. „Govornici su bili prilično transparentni. Izrečeno je sve što opterećuje američko-nemačke odnose“, smatra nekadašnji dopisnik nemačkog Javnog servisa (ARD) Tomas Nels. „Ipak, ono što je nedostajalo jeste ozbiljnija kritička pozicija prema SAD. Govorilo se uglavnom iz nemačke perspektive, šta mi možemo da uradimo, da bismo bili prepoznati kao partneri.“

Slično razmišljanje je nakon runde „Transatlantskih razgovora“ imao i Anik Nionzima iz belgijske nevladine organizacije „Globalfair“. „Smetalo mi je to što toliko pažnje posvetilo odnosima između SAD i Nemačke. Ako se skup zove 'Global Media Forum', onda bi takva rasprava trebalo da ima međunarodni karakter.“

Jalhin Mamadev, reporter iz Azerbejdžana je oduševljen. „Impresioniran sam kvalitetom rasprave, razmenom na trenutke potpuno suprotnih stavova.“ Za njega su ovakve diskusije posebno korisne za novinare jer mediji imaju veoma važnu ulogu u rasvetljavanju složenih pitanja, kao što su NSA afera i njene posledice.

Ravnopravni partneri?

Na kraju, izvesne asimetrije u odnosima SAD i Evrope zbog afere sa prisluškivanjem, ipak ima, smatraju stručnjaci. Ali koliko god oni bili opterećeni nepoverenjem, jedno je sigurno: Evropa ostaje najvažniji partner Amerike. Istovremeno bi trebalo imati na umu, da je, privredno gledano, Nemačka nesumnjivo „rame uz rame“ sa Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno podjednako važan igrač na svetskom tržištu.

Drugim rečima, uprkos veoma kompleksnim dilemama i trenutno nerazrešenim pitanjima, bilo da je reč o bezbednosti ličnih podataka ili slobodnoj trgovini, Vašington i Berlin probleme mogu rešiti jedino razgovorima i bilateralnim sporazumima.