Nedelja raspleta | Politika | DW | 08.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nedelja raspleta

Evrozona još nije digla ruke od Grčke. U pripremi je novi plan za naredne dve godine, koji razrađuje načine oporavka grčke privrede. No, najvažiji će biti samit koji se održava u nedelju (12.7).

Određen je i poslednji rok Grčkoj – tako je to barem rekao predsednik saveta Evropske unije Donald Tusk posle sinoćnjeg samita: „Grčka ima još pet dana vremena“. Šefovi država i vlada evrozone nameravaju da se ponovo sastanu u nedelju, a na sastanak su pozvane i ostale članice EU, jer se „to tiče svih“. Zapravo je grčka vlada na ovom samitu već trebalo da podnese svoje konkretne planove. Umesto toga, šefovi država i vlada vodili su „principijelan“ razgovor o mogućem razvoju situacije u Grčkoj i o trećem paketu pomoći.

Evrogrupa u potrazi za novim paketom pomoći

Učesnici samita predložili su grčkoj strani da osmisli potpuno nov program za naredne dve godine, kojim bi počelo rešavanje ekonomskih problema zemlje i preuređenje državnih struktura. Taj program bi, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, trebalo da obuhvata najmanje 50 milijardi evra, a predviđeno je da ga finansira Evropski fond za spas evra (ESM). „Ako pregovarao o programu ESM, onda moramo biti sigurni da će Grčka sarađivati“, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel posle sastanka i dodala da zato očekuje konkretan zahtev iz Atine: „Grčki premijer Aleksis Cipras obećao je da će do četvrtka izneti detaljan plan o neophodnoj pomoći i mogućim reformama“.

Brüssel Beratungen Finanzkrise

Angela Merkel bez preteranog optimizma

U nedelju će šefovi država i vlada potom odlučivati o tome da li plan Atine ispunjava potrebne kriterijume. Novi dugoročni program nema veze sa drugim paketom pomoći koji su Grci odbacili na referendumu, naglasila je nemačka kancelarka.

Šta hoće Grčka?

Taman što je Angela Merkel iznela novinarima svoje viđenje situacije, Aleksis Cipras je, napuštajući zgradu u kojoj je održan sastanak, rekao da je Grčka ministrima finansija Evrozone te predsednicima i premijerima Evropske unije već podnela neophodne predloge. Doduše, to šef evrogrupe, Jerun Dajselblum, nije tako video. Predsednica Litvanije, Darija Gribauskaite, požalila se da je grčka strana nepouzdana: „Prvo kažu: danas će podneti ovo ili ono. Sada kažu: sutra će. Za Grke je sve uvek sutra, sutra, sutra“, osupnula se ona.

Aleksis Cipras nije jasno stavio do znanja da li će prihvatiti uslove za treći paket pomoći. Rekao je samo: „Grčka strana će nastaviti sa trudom, naoružana voljom naroda, da prekine diskusije o gregzitu i nađe izlaz iz krize“.

Finski ministar finansija Aleksander Štub ostao je skeptičan. On je za DW rekao da u mnogim državama, među kojima su i Finska i Nemačka, i parlamenti moraju da daju saglasnost za novi paket pomoći.

Pred jednim zahtevom grčke vlade nemačka kancelarka će ostati nepopustljiva. Otpis duga ili dela duga Grčke ne dolazi u obzir, „jer je to zabranjeno prema evropskim ugovorima“. Doduše, na kraju pregovaračkog procesa će morati da se govori i o tome da li će Grčka ikada uspeti da smanji svoj dug na sumu koja će biti manja od 120 odsto bruto-društvenog proizvoda. Trenutno se nalazi na vrednosti od 180 odsto.

Ne naročito optimistična

Na pitanje da li se grčkoj vladi posle pet meseci neuspelih pregovora još može verovati, kancelarka je odgovorila: „Ne vidite me u naročito optimističnom raspoloženju. Bio je ovo vrlo ozbiljan razgovor“. Ona je dodala da i činjenica da će novi sastanak biti održan već u nedelju pokazuje koliko je situacija ozbiljna. Predsednik Saveta EU Donald Tusk rekao je da je ovo najteži ispit evrozone do sada.

Euclid Tsakalotos

Novi grčki ministar finansija Euklid Cakalotos (desno) za sada bez novog plana

Svim učesnicima samita je bilo jasno da je finansijska situacija Grčke katastrofalna. Banke su zatvorene. Privreda se polako zaustavlja. Država ostaje bez prihoda. Mnogi stručnjaci za ekonomiju smatraju da to stanje ne može potrajati više nedelja. A pregovori će trajati više nedelja.

Dok se oni ne završe, Grčkoj će biti potrebna neka vrsta finansijske pomoći. Angela Merkel je nagovestila odakle bi ona trebalo da dođe: „Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi rekao nam je da će ECB doneti odluku o tome posle sledećeg samita u nedelju“. To bi značilo da, ukoliko u nedelju bude postignut dogovor, Centralna banka može da poveća kredite za hitnu pomoć Grčkoj. To će pomoći bankama da prežive, pa i da izdaju više gotovine. Kontrole protoka kapitala bi mogle da budu ublažene. Doduše, 20. jula Grčka mora da Evropskoj centralnoj banci uplati 3,5 milijarde evra.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je prvi put rekao i da postoji detaljan plan za slučaj izlaska Grčke iz evrozone: „Imamo scenario humanitarne pomoći. A imamo i scenario – a to je moj omiljeni plan – sa kojim možemo da uspostavimo kontrolu nad problemom i zadržimo Grčku u monetarnoj uniji“.