Pravo na demonstracije u Nemačkoj uživa veliku zaštitu. Ono sme da se ograniči samo pod vrlo strogim uslovima. Tako naša demokratija na nemačkim ulicama stalno mora da se suočava sa parolama koje su u suštini antidemokratske. Na primer: „Stranci napolje!“
Naša zemlja je zbog nacističke diktature bolno naučila kuda to može da vodi kada država ućutkuje svoje kritičare i zabranjuje ulične proteste. Razume se da kritičari Merkelove smeju da demonstriraju, ili da Palestinci u Nemačkoj iskažu svoj gnev zbog planiranog premeštanja ambasade SAD u Jerusalim.
Pročitajte još: Antisemitizam bi trebalo shvatiti ozbiljno
Zemlja počinilaca ne sme da skreće pogled
Ali, naša istorija nas ne obavezuje da bezgranično dozvoljavamo sve. Naprotiv. Nemačka je odgovorna za ubijanje najmanje šest miliona Jevreja. Nije važno koliko je vremena prošlo od holokausta. Nemačka u borbi protiv antisemitizma ima posebnu ulogu – za sva vremena. Zemlja počinilaca zločina ne sme da skreće pogled. Nigde, pa ni u sopstvenoj zemlji.
Zato ni pod kojim uslovima ne može da se prihvati spaljivanje zastava sa Davidovom zvezdom u Nemačkoj. Ljudi koji ovde traže zaštitu, koji u Nemačkoj žele da nađu novu domovinu, moraju se toga pridržavati. Naša zajednica vrednosti ima stubove-oslonce o kojima se ne može pregovarati.
Doseljenička zemlja – Nemačka
Možda je u drugim društvima uobičajeno da se spaljuju zastave da bi se obeščastio protivnik. Nemački ustav se temelji na poštovanju drugih i zaštiti manjina. Iako to možda nije relevantno u krivičnopravnom smislu, ne može se prihvatiti spaljivanje turskih, ruskih, američkih ili saudijskih zastava. Bez obzira na to što koliko se mogu kritikovati vlade pojedinih zemalja.
Pročitajte još: „Na meni se ne vidi da sam Jevrejka“
Zajednički život u doseljeničkoj zemlji Nemačkoj će imati budućnost samo ako ne zaboravimo pouku iz naše specifične istorije. A onaj ko se nije obavezao tom nasleđu ovde ne može da nađe budućnost. O tome nema pregovaranja.