Prestanak upotrebe nuklearne energije nakon Fukušime 2011. godine, prestanak korišćenja uglja do 2030. godine s ciljem zaštite klime. Masovna izgradnja obnovljivih izvora energije. Aktuelna nemačka vlada, kao i prethodne, ima ambiciozne planove za reorganizaciju u snabdevanju energijom.
O gasu se uvek, gotovo stidljivo, govorilo kao o „prelaznoj tehnologiji“. Drugim rečima, gas je i dalje potreban Nemačkoj: za grejanje, industriju, za proizvodnju električne energije. Ali ne još dugo, barem je takav bio plan. On međutim dolazi iz nekog drugog, prošlog vremena. Iz vremena kada se Rusiji kao najvećem snabdevaču gasom slepo verovalo.
-pročitajte još: Manje gasa, više prljavog uglja
Slaba proizvodnja električne energije pomoću vetra i sunca
Tek sada postaje zaista jasno da pre svega važni delovi industrije, kao što je npr. proizvodnja stakla, u velikoj meri zavise od gasa. Doduše, od kompanija se sve češće čuje da se i one oslanjaju na zeleni vodonik kao izvor energije budućnosti, ali mnogo toga još uvek nije rešeno. Vodonik je naime zelen samo ako se proizvodi energijom vetra ili sunca. Dakle, sve zavisi od brze i intenzivne izgradnje obnovljivih izvora energije. A upravo to kaska poslednjih godina. Mnogo toga jeste loše krenulo s energetskom tranzicijom, ali ta činjenica u trenutnoj situaciji slabo pomaže.
Iako agresivnoj logici ruskog predsednika Putina odgovora da, uz slabe izgovore, prekine snabdevanje gasom, nova nemačka vlada dugo vremena nije želela da prihvati ono što je sada činjenica: opasnost od gasne krize je tu. Ministar privrede i zaštite klime Robert Habek već je zanemario mnoge principe kada je u Kataru dogovarao isporuku tečnog gasa. Vlada sada planira da reaktivira termoelektrane na ugalj, kako bi obezbedila dodatnu struju i kako bi ušteđeni gas mogao da se sačuva za zimu. To zvuči kao vanredno stanje, a verovatno i jeste. Jeste da zaštita klime pada u drugi plan, ali u ovom trenutku je taj korak ispravan.
Istovremeno, u vladi, a naročito između Zelenih i Liberala (FDP), rasplamsala se burna debata o tri nuklearne elektrane koje su još uvek priključene na mrežu u Nemačkoj, koje i dalje proizvode oko pet odsto električne energije, a koje bi trebalo da krajem godine budu zauvek ugašene. Tehnički gledano, nastavak rada je moguć, ali zahteva znatne napore, posebno finansijske. A za tri postrojenja bili bi potrebni dodatni gorivni elementi do kojih nigde nije lako doći. Čak i firme koje poseduju nuklearne elektrane, odmahuju i govore o debati koja „gleda unazad". Ipak, ispravno je da su sve opcije na stolu, barem u prelaznom roku.
Jasna poruka kancelara
Situacija je, međutim suviše ozbiljna za partijsko-politički obračun. Ispravno bi sada bilo da se ljudima objasni o čemu se tačno radi, da im se uputi molba da štede struju i da se pripreme za teška vremena. Donekle se to već dešava, ali jasna poruka kancelara stanovništvu ne bi bila loša. A srednjoročno i dugoročno postoji samo jedan put – da se preduzmu ozbiljni koraci za izgradnju obnovljivih izvora energije. Nemačka gotovo uopšte nema sopstvene izvore fosilne energije, a dugoročan nastavak rada elektrana na lignit uništiće sve napore da se zaštiti klima.
Prilično mnogo stvari došlo je odjednom. Najpre pandemija, zatim rat sa inflacijom i vrtoglavim cenama energenata, a sada preti i gasna kriza. Ali, kao visokotehnološka zemlja, Nemačka se i dalje drži dobro u poređenju s mnogim zemljama širom sveta u kojima vlada glad. Energetska tranzicija sada konačno mora da krene. To je jedini put ka nezavisnosti – od fosilnih goriva, od zagađenja klime, od Rusije. Ko će to da postigne, ako neće Nemačka?
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.