"Ne može se bez ekonomske vlade u EU"

Evropska komisija smatra da evrozona nije akutno ugrožena i baš zbog toga želi da se posveti dugoročnim strategijama. Konstatovano je da je glavni uzročnik krize evra velika razlika u ekonomskom razvoju među članicama. Monetarna unija ne može da funkcioniše bez dobre koordinacije – to nije mišljenje samo EK, već i mnogih članica evrozone. Uprkos tome, postoji veliki otpor prema takozvanoj ekonomskoj vladi u EU. Međutim, Barozo kaže da drugačije ne ide: „Nisu samo takozvani federalisti ti koji traže tešnju ekonomsko-političku saradnju. To traže tržišta, a i naši partneri u svetu. Koordinacija u ovoj oblasti nije ideološki san, nego pragmatična neophodnost."

O energetskoj politici

Više zajedništva u EU, Barozo traži i u oblasti energetike. Za njega, tu je reč o sledećem velikom projektu integracije Evrope. Početkom februara, sastanak na vrhu EU biće posvećen isključivo temama iz oblasti energetske politike. I mada je EU na putu da ostvari svoj cilj – da do 2020. udeo obnovljivih energenata bude 20 odsto i dalje se mora raditi na efikasnosti korišćenja energije – gde bi takođe trebalo postići udeo od 20 odsto.

O spornom mađarskom zakonu

Barozo nije mogao, a da ne pomene sporni zakon o medijima u Mađarskoj, za koji mnogi kažu da mu je cilj da cenzuriše kritičke medije. Predsednik EK je izjavio da je prerano donositi zaključke o tom zakonu, ali je ipak jasno rekao: „Izrazili smo naše sumnje u vezi sa ovim zakonom. I od mađarske vlade sam zatražio da nas – da kažemo - oslobode tih sumnji. Jer, sloboda štampe je svetinja u EU." Barozo je obećao da će o ovoj temi razgovarati sa premijerom Viktorom Orbanom u Budimpešti.

Autori: K. Hazelbah / B. Rabrenović

Odg. urednica: I. Ivanović