Ne budite naivni sa računarima

Opasnosti prete na sve strane: virusi i trojanci mogu da parališu računare ili da izvuku informacije o korisnicima. To je mnogima poznato. Ali, opasnosti je sve teže detektovati. Posebno veliku opasnost predstavlja takozvani botnet, kaže Bernard Kles iz Instituta Fraunhofer, za komunikaciju, širenje, obradu informacija i ergonomiju u Vahtbergu.

„Na jednom serveru se pojavi računarski program koji se potom razmnožava na drugim uređajima koji nisu zaštićeni. Tim računarima onda ovlada glavni računar. Kriminalac ima čitavu mrežu sistema koji slušaju njegova naređenja i koji, na primer, mogu da vrše napade na ostale uređaju“, objašnjava Kles.

Postoje mali i veliki botnetovi, sa stotinama ili čak milionima inficiranih aparata. Iza toga stoji posao vredan milijarde: „Zarada internet-kriminala danas je veća od zarade na drogi. On pogađa kako velike mreže firmi, tako i manja preduzeća i privatne osobe“, kaže Kles. Kriminalci mogu, na primer, da ucenjuju firme da će paralisati njihove sisteme. Ili mogu da ih špijuniraju, a cilj je piraterija. Ostali oblici kibernetičkog kriminala svima su poznati iz vlastite elektronske pošte. „Kod spemova je očigledno da kriminalci dobijaju proviziju kada se jedan proizvod više prodaje. Isto može da važi i za trgovinu akcijama. Reč je o pravoj sivoj industriji“, upozorava stručnjak instituta Fraunhofer.

Virus može da bude i u novom računaru

Organima bezbednosti teško pada borba protiv botnetova zato što se serveri često nalaze u zemljama koje protiv njih ništa ne preduzimaju. Osim toga, teško je iznaći koji računar uopšte upravlja kojim botnetom. Vlasti otkrivaju samo računare čiji vlasnici nemaju pojma odakle sve to dolazi.

Čak ni oblasti koji su najviše obezbeđene nisu zaštićene od kibernetičkih napada. To je na primer dokazao računarski „crv“ Staksnet. On je više od dve godine napadao centrifuge u iranskom nuklearnom postrojenju Natan, a mnoge je i uništio, podseća Roman Grunvald iz Nemačke akademije za bezbednosnu politiku. „Specifično za Staksnet bilo je to što je pronašao put do potpuno zaštićenih oblasti. Prešao je prepreke koje su važile za nepremostive. Staksnetu je pošlo za rukom da napadne kontrolore, dakle male čipove koji postoje u mnogim aparatima, od ručnog sata do industrijskih postrojenja.“

Već prilikom proizvodnje računara, „crv“ može da bude u njemu – odnosno u čipu. Zato Grunvald upozorava: „Kada je reč o kompjuterima mi smo, u našem zapadnom društvu, veoma otvoreni. To je sasvim u redu, ali, kao što kod čekića znam da sa njime mogu da udarim i prste, tako i kod računara moram znati da mogu da pretrpim veliku štetu ako sam naivan. Imam utisak da se vrlo naivno ponašamo sa računarima.“

Autori: Fabijan Šmit / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković