Nešto je trulo u zemlji malina | Izbor iz štampe | DW | 24.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Srbija

Nešto je trulo u zemlji malina

Mediji na nemačkom donose šture vesti o svečanost povodom stupanja Vučića na dužnost predsednika. U austrijskoj štampi zanimljive priče iz Mladenovca i Arilja – zašto promene treba da dođu odozdo i šta brine malinare.

U štampi i na portalima na nemačkom govornom području u subotu jedva da je osvanula koja kratka agencijska vest o svečanom prijemu koji je u Palati Srbija priredio Aleksandar Vučić. Austrijska novinska agencija APA prenosi da je događaj najavljivan kao najveći skup međunarodnih gostiju u poslednjih 30 godina, te da je upoređivan sa sahranom Josipa Broza Tita. To poređenje je naišlo na kritike pa je Joška Broz – Titov unuk i narodni poslanik – podsetio da je na sahrani njegovog dede bilo 38 šefova država.

„Velika svečanost bi mogla da probudi gorka sećanja kod bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Na njegovu inauguraciju je pre pet godina došao samo crnogorski predsednik Filip Vujanović. Ostale kolege iz regiona odustale su tada od puta u Beograd nakon žestoko kritikovanih Nikolićevih izjava o masakru u Srebrenici i hrvatskom gradu Vukovaru“, podseća APA. Dodaje se da je ovog puta u centru pažnje bila hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović koja je prvi put zvanično posetila Beograd.

„Veliki prijem, održan pod visokim merama bezbednosti na Novom Beogradu, izazvao je i kritike. Opozicije kritikuje da troškovi ovog događaja nisu saopšteni. Protivnici Vučića su najavili protestno okupljanje u centru grada, ali su vodeće opozicione partije otkazale učešće“, dodaje austrijska agencija.

Ostaćemo za potrebe ovog izbora iz štampe u Austriji gde je magazin Kosmo, namenjen pre svega publici koja bi da sazna više o zemljama bivše Jugoslavije, na svom portalu objavio priču iz Mladenovca gde su novinari obišli Luku Maksimovića, poznatijeg kao Beli Preletačević. On im je ispričao da u mladenovačkoj Skupštini opštine svi njihovi predlozi bivaju odbijeni: „Plaše nas se. Navikli su da se bore protiv njima sličnih, ali mi smo neuračunljivi i oni ne znaju šta da očekuju. Iskreno, ni mi ne znamo šta ćemo sutra da radimo, sve je stvar spontanih ideja. Mladi ljudi nam se obraćaju i mi reagujemo satirično na laži i obmane ovog pokvarenog sistema.“

Maksimović, koji za potrebe ovog intervjua nije navukao belo odelo i vunene čarape, kaže da sistem treba čistiti odozdo. „Bilo bi idealno ako bi svaka opština imala grupu građana kao što je naša. Ako se one udruže, onda ovo čišćenje sistema može da uspe. Napravili smo forum na kojem su ljudi počeli da se udružuju i pokreću akcije. Zaštitili su parkove na Novom Beogradu, Vračaru i u Zrenjaninu i videli da je to moguće. Tako se sve zahuktalo. To je suština: pobediš na lokalnom nivou, počistiš svoje dvorište, pa onda ideš dalje“, prenosi Kosmo reči trećeplasiranog iz predsedničke trke.

A kolumnista bečkog dnevnika Prese Martin Lajdenfrost, poznat po vickastim reportažama sa Balkana, obišao je Arilje. „Srbija je svetska sila u proizvodnji malina, a sa 20 miliona kilograma godišnje se zapadna srpska opština Arilje s pravom hvali kao prestonica crvenog zlata. Oko 5.000 malinara iz Arilja, od kojih mnogi nemaju ni po hektar zemlje, uvek imaju potencijal da izazovu nemire. Demonstriraju kada im veletrgovci, kao na početku ovogodišnje berbe, daju samo evro za kilogram. Tako je 2011. hiljadu traktora krenulo ka Beogradu, jake snage policije su blokirale prilazne puteve, pa su demonstranti bacili policijski kombi u reku Rzav. Dvojica policajaca su bila unutra, jedan je teško povređen.“

„A tu imamo i političku situaciju u Srbiji, koju je teško prokljuviti. Aleksandra Vučića, moćnika koji je upravo prešao na predsedničku funkciju, dvore i EU i Rusija dok mu kod kuće na stalnim demonstracijama prebacuju izgradnju autoritarne države. To je pre svega medijski rat: od pet revolveraških listova, četiri ne diraju Vučića, samo tračaroški Kurir huška protiv njega.“ Autor podseća da je nedavno Kurir izvestio o sukobima malinara i policije, ali da su mu „šund-list Informer“ i „solidna Politika“ otpisali da su u pitanju protesti od pre šest godina, iz Tadićeve ere. Tako je Martin Lajdenfrost rešio da proveri da li se zaista radi o starim sukobima ili je i nedavno bilo čarki.

„Ja u Arilju. Prijatno svež predeo običnih ljudi, malinjaci izdaleka izgledaju kao vinogradi. Sa mnogo Ariljaca pričam o utopljenom policijskom kombiju, niko za policiju nema ni najmanje samilosti. Moja pobožna domaćica: 'Da, normalno pri tim cenama maline…' U rano veče nikoga nisam video da bere, pred jednim dućanom desetak odraslih ljudi sedi uz pivo. Osim dvojice svi ostali imaju malinjake i moje pitanje o sukobima gotovo da izaziva sukob među njima. Jedan predstavnik mesne zajednice iz redova Šešeljevih nacionalista brani Vučića tvrdnjom da je pod Tadićem kilo palo na 50 centi. Sledi svađa. Niko, doduše, neće da napadne Vučića direktno, ali većina tvrdi: 'Po pitanju malina nije postalo bolje.'“

Autor je pitao okupljene pred prodavnicom ko je kriv za očajnu otkupnu cenu malina. „'Liberalni kapitalizam', kaže Šešeljev čovek. 'Nisi čitao Džefrija Saksa?' Penzionisani malinar Vladimir protivreči: 'Krivi su vlasnici hladnjača. Mešaju loše maline iz Poljske s našim, one imaju samo osam odsto mase, naše imaju 14. odsto A Vlada to dozvoljava'.“

Lajdenfrost opisuje da je ostatak večeri proveo na verandi uz šljivovicu te da je pre odlaska na poklon dobio reprodukciju freske i dve gajbe malina. Za kraj piše: „Evo razrešenja: po pitanju malina Vučićevi listovi lažu više. Neki Ariljci su mi potvrdili da je bilo 'blagih sukoba' na demonstracijama nešto pre 13. juna.“

priredio Nemanja Rujević

DW.COM