Nešto između Luja XIV i Staljina | Izbor iz štampe | DW | 09.07.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Turska

Nešto između Luja XIV i Staljina

Erdoganove čistke više ne služe sprečavanju eventualnog puča – već sprečavanju da se iko u državnom aparatu oseća sigurnim, piše štampa povodom novog talasa otpuštanja u Turskoj i početka novog mandata Redžepa Erdogana.

Za koji dan bi, posle dve pune godine, konačno moglo da prestane vanredno stanje u Turskoj uvedeno nakon neuspelog puča. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je pre dve sedmice dobio izbore u prvom krugu te će, posle današnjeg polaganja zakletve, raspolagati neslućenom moći koju mu daje novi Ustav. On će istovremeno biti i šef vlade i neće mu biti potrebno vanredno stanje kako bi vladao dekretima.

U nedelju je objavljen dekret kojim su 18.632 državna službenika ostala bez posla – oko 9.000 policajaca, 6.000 zaposlenih u armiji, hiljadu pri Ministarstvu pravosuđa i 650 pri Ministarstvu obrazovanja. Prema podacima UN iz marta, tokom dve godine je otpušteno oko 160.000 ljudi, a sličan broj je i uhapšen. Procesi su pokrenuti protiv 77.000 osoba.

Berlinski Velt u članku pod naslovom „Zašto Erdoganovom sistemu trebaju čistke“ piše da van državnog aparata Erdogan više nema opasnih protivnika. „Unutar državnog sistema postoji samo još jedna potencijalna baza moći od koje može pretiti opasnost – odakle je opasnost do sada pretila svakom vladaru, još od osmanskih vremena: snage bezbednosti, dakle policija i vojska.“

Komentarišući nebrojene talase čistki, Velti

piše: „Periodični talasi hapšenja i otpuštanja traju od 2007. i sve više sliče paranoidnim Staljinovim čistkama tridesetih godina. Više se ne radi o tome da se spreče pravi pokušaji svrgavanja već da se uvede sistem u kojem niko ne može postati dovoljno uticajan kako bi i pomislio da se suprotstavi vladaru.

Niko – osim ljudi od najvećeg poverenja – ne ostaje dovoljno dugo da uspostavi svoju moć i saveznike. Svako mora da se osvrće preko ramena i brine kako će ga proceniti sa višeg političkog mesta. Već dugo u rutinu službi spada da politički procenjuju desetine hiljada ljudi – ko simpatiše sa kim, šta ovaj ili onaj misle o Erdoganu? Studenti, nastavnici, javni činovnici, porodice pripadnika snaga bezbednosti – svi su pod prismotrom, procenom, na listama… Takve liste su osnova za čistke. Zato što je tih lista već bilo, službe su nakon pokušaja puča smesta mogle da otpuste i pohapse desetine hiljada ljudi.

Kako to funkcioniše može se posredno videti iz šturih objašnjenja za otpuštanja. 'Emniyet' stoji pribeleženo u mnogim slučajevima, to znači da je osnov procena bezbednosnih službi. U mnogim piše nešto poput ’škola’ – to znači da je osobu denuncirao neki nastavnik ili učenik. Ili ’prema mišljenju zajednice’ – tu su verovatno komšije nekoga otkucale. U Turskoj dolazi novo vreme. Veliki brat sve vidi“, zaključuje se u tekstu Velta.

„Neviđeni talas otpuštanja je oslabio birokratiju i ugrozio funkcionisanje države“, piše o tome ugledni Frankfurter algemajne cajtung. „Turskoj treba poželeti da se što pre vrati u normalnost. Opasnosti vrebaju. Najveća od njih je kriza ekonomije koja se nazire.“

Noje osnabriker cajtung piše: „Restrukturiranje Turske u Erdoganovu državu je gotovo, predsednik je uspeo: od danas mu sistem vladavine paše kao odelo savršeno skrojeno po meri. Tužno je što Turska time definitivno napušta krug parlamentarnih demokratija. Erdogan može da vlada Turskom kao patrijarh porodičnom firmom.“

Više listova je uporedilo Erdogana sa Lujem XIV koji je bio poznat kao Kralj Sunce i rekao čuveno: „Država, to sam ja.“ „Erdoganova država sledi logiku apsolutne monarhije“, piše hamburški Abendblat. „Novi-stari predsednik radi na monumentalnom istorijskom projektu. Za proslavu stogodišnjice osnivanja države 2023. želi da zemlji utisne svoj pečat. To više nema veze sa svetovno ustrojenom Republikom Turskom koju je uzdigao Kemal Ataturk oktobra 1923.“

Taj list zaključuje da– uprkos svoj kritici – EU ne treba da prekine dijalog sa Ankarom. „Turska je za EU važnija od Erdogana. Njegova vladavina nije večna.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android