Nešto što nije dokaz | Politika | DW | 23.09.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Nešto što nije dokaz

Lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović sedmicama je najavljivao dokaze da ne duguje, niti je ikada dugovao porez u SAD. Sada je objavio isečke iz dva dokumenta, ali ih je cenzurisao. Uz to je potvrdio pisanje DW.

DW je 5. avgusta ove godine u tekstu „Dosta je milion“ javnost upoznao sa papirom američke Federalne poreske službe (IRS) kojim je 2005. zainteresovanim licima obznanjeno da je u slučaju Saše Radulovića aktivirano založno pravo u korist Sjedinjenih Država zbog duga za federalni porez na prihod od ukupno 1.069.670 dolara i 25 centi. To znači da IRS obaveštava javnost da namerava da izvrši plenidbu imovine dužnika do tog iznosa, i da pri tome SAD imaju prednost u odnosu na ostale poverioce. Četiri dana kasnije, DW je objavio da su 2004. kalifornijski poreznici (California Franchise Tax Board) objavili založno pravo zbog neplaćanja poreza Kaliforniji u iznosu od 8.022 dolara i 58 centi.

Oba dokumenta su i danas dostupna svim zainteresovanim licima i lako se mogu naći u onlajn-registru okruga San Mateo koji je dužan da pohranjuje i izdaje dokumente federalnih odnosno kalifornijskih poreskih vlasti koji se odnose na obveznike sa prijavljenom adresom na teritoriji tog okruga. Ko želi da dobije cele dokumente, može da ih poruči uz plaćanje administrativne takse od deset dolara i stići će poštom, overeni i potpisani. To je moguće i danas, kao što je bilo moguće i u julu ove godine, kada je DW pribavio dokument. I danas su u arhivu potpuno isti dokumenti (pod brojevima: 2005-125219 i 2004-189895).

„Stigao dokaz“

Radulović i pokret Dosta je bilo (DJB) su u nizu saopštenja i medijskih nastupa negirali dug i osporavali autentičnost dokumenata, tvrdeći da će uskoro javnosti dokazati da je u pitanju obmana. Posle 48 dana čekanja, Saša Radulović je u jučerašnjem (22.9.) broju Nedeljnika objavio autorski tekst naslovljen sa „Stigao je dokaz da Americi ne dugujem ni dolar za porez“ u kojem piše: „Američka poreska uprava izdala je 1. septembra ove godine, poreskom advokatu koga sam morao da angažujem u Kaliforniji, elektronski izvod iz svoje baze podataka da nisam dužan ni dolara poreza u Americi.“

Kao oprema teksta objavljeni su gornji delovi dva poreska izvoda (za 2000, odnosno 2002. godinu) na kojima je, pored tri rubrike (stanje, kamate, kazne), prikazano 0.00 (dolara). Donji delovi dokumenta jednostavno nisu prikazani, a na njima se inače mogu videti detalji o prihodu i razrezanom porezu za određenu poresku godinu, datumi i iznosi svih uplata, eventualnih kazni i kamata – čitav istorijat počev od podnošenja poreske prijave, utvrđivanja obaveze i kasnijih promena, ukoliko ih je bilo. To bi otkrilo da li se do onih 0.00 došlo tako što je Radulović nedavno namirio dug, da li je nastupila automatska zastarelost naplate potraživanja nakon deset godina (potraživanje uvek može biti reaktivirano kada IRS utvrdi da je dužnik živeo u inostranstvu) ili, prema Raduloviću, IRS u jednom dokumentu beleži milionsko dugovanje, dok ga u drugom ne prikazuje. Saša Radulović nije objasnio zašto javnosti nije pokazao kompletne dokumente, niti je uopšte upoznao javnost s tim da je najveći deo podataka naprosto izbacio.

Na delovima koje je objavio zacrnjena su po tri polja. Prva dva su lične prirode (Tracking Number, Taxpayer Identification Number) dok je treći zapravo datum do kada su obračunavane kamate i kazne. To ne treba mešati sa datumom zahteva (Request Date) i datumom odgovora (Response Date) koji su vidljivi u gornjem desnom uglu. Oba ta datuma su, kako je Radulović i naglasio, 1. septembar ove godine, što potvrđuje da IRS na elektronske upite odgovara praktično odmah. Datum do kada se menjao iznos kamata i kazni je, međutim, nešto drugo i nema objašnjenja zašto on nije saopšten javnosti. Više korisnika Fejsbuka koji su to pitanje juče uljudno postavili na stranici DJB, bez objašnjena su udaljeni sa stranice. Iz tog datuma bi se videlo da li je kamata i kazni uopšte bilo i do kada su tekle.

U gornjem levom uglu isečaka dokumenata koje je prikazao Radulović kao Form Number navedeno je 1040A. Taj poreski formular predviđen je za obveznike koji prihoduju ukupno manje od 100.000 dolara godišnje. Oni koji prihoduju više, i svoje prihode uredno prijave, moraju to učiniti u formularu sa šifrom 1040. U intervjuu koji je ranije dao Nedeljniku (11. avgust), Radulović je rekao da je njegova plata kao direktora internet-kompanije True Spectra bila „200.000 dolara na godišnjem nivou“. U novom tekstu je plata otišla na „preko 200.000 dolara“, a Radulović navodi da je postojao i „dodatak za kuću u iznosu od 96.000 dolara“ i „bonus od 40.000 dolara“. Javnosti nije objašnjeno zašto je Radulović prijavljivao porez u formularu namenjenom onima sa znatno nižim primanjima, niti je jasno koliki je iznos poreza prijavio.

„Teži deo“

U tekstu za Nedeljnik Saša Radulović je odustao od tvrdnje koja je neprestano ponavljana po saopštenjima Pokreta i njegovim medijskim nastupima, da je dokument koji je objavio DW „falsifikat“ ili da je „podmetnut“. On piše: „Iako smo informaciju od američke poreske uprave dobili 1. septembra, nadali smo se da ćemo uspeti da dođemo do informacija o spornom papiru koji se pojavio u katastru, pa smo zato čekali do sada sa objavom. Kako je taj deo očigledno teži, jer IRS nema nikakav interes da traži i proverava papire stare 14-16 godina, odlučio sam da više ne čekam sa objavom elektronskog izvoda.“

Saša Radulović i dalje ne uspeva da objasni kako to da u arhivu okruga u kojem je živeo i dalje stoje dve najave plenidbe imovine, jedna koju su objavili federalni, a druga koju su objavili kalifornijski poreznici. Umesto toga, on ponavlja da je „Dojče vele prikrio da nikada i nije imao kontakt sa američkom poreskom upravom jer ona ne daje podatke o poreskim obveznicima koji su tajni, već da je pribavio papir iz lokalnog San Mateo katastra“. To nije tačno. DW je jasno napisao da dokument izdaje IRS, a ne da ga je dobio direktno od IRS. Ta uprava dokumente podnosi lokalnim kancelarijama (ili, kako Radulović kaže, „katastru“), koje ne ulaze u sadržaj dokumenta već ih objavljuju kao dokumente IRS, a autentičnost potvrđuju sertifikatom.

Dakle, delovi elektronskih izvoda koje je Radulović objavio cenzurisani su na ključnim mestima i stoga ne pobijaju dokument koji je objavio DW i za koji Radulović sada priznaje da je autentičan.

DW.COM

Reklama