Naučnici kontrolišu dunavsku vodu | Mozaik | DW | 27.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Naučnici kontrolišu dunavsku vodu

Kako istraživati tok jedne moćne i duge reke koja protiče kroz deset evropskih zemalja? Jednostavno, kažu naučnici. Potrebno je samo par brodova i instrumenti za kontrolu kvaliteta vode…

Dva broda, „Argos“ i „Istros“, isplovljavaju iz pristaništa u Beču i nastavljaju put niz Dunav. Dok posada izbegava čamce i ogromne teretnjake, putnici su palube posmatraju bečke nebodere. Obučeni su u bele mantile ili u ronilačka odela. Plovidba Dunavom je deo njihovog posla – oni su deo najveće ekspedicije rečnih istraživača u istoriji i putujući niz reku prevaliće dve hiljade kilometara, sve do Crnog mora.

„Analiziramo biljne i životinjske vrste, njihovu raznovrsnost i takođe procenjujemo ukupnu količinu živog sveta. Na osnovu toga, utvrđujemo kvalitet vode“, kaže Jarmila Makovinska iz Slovačke, dok se naginje nad mikroskop u potpalublju. Po njenoj proceni, voda koju je do sada ispitala, između Regensburga u Nemačkoj i Beča, je „negde na sredini“ – dakle ima dobar ili umereno dobar kvalitet.

Pecanje otrova

Ploveća laboratorija: „Istros“ na bečkim obalama Dunava

Ploveća laboratorija: „Istros“ na bečkim obalama Dunava

Vođa tima od oko 25 naučnika je Bela Čanj – hidrolog koji voli da svira gajde. Na početku svake etape putovanja on stoji na pramcu i svira. Ali nakon muzike, bavi se naukom. „Cilj ove misije je da se u rečnim naslagama i u telima riba otkriju one najopasnije supstance, one koje zagađuju vodu,“ kaže Čanji. Taj mađarski akademik razvio je tehniku pecanja na struju. „Upotreba električne energije parališe ribe“, objašnjava Čanji. A nakon ispitivanja, one se puštaju natrag u reku.

Dunav pripada svima

„Tražimo materije koje potiču npr. iz lekova, plastične materije, hemikalije za borbu protiv požara. Svi ti materijali se rastvaraju u vodi“, kaže Tobajas Šulcer, naučnik iz Lajpciga u Nemačkoj.

Njegov kolega, Austrijanac Peter Tarabek, objašnjava kako farmaceutski preparati uopšte stižu do vode: „Ako popijete lek, njegovi elementi prođu kroz pogone za preradu vode. Ti pogoni nisu u stanju da ih uklone ili u potpunosti razgrade. Oni tako završe u reci.“

Bela Čanj, naučnik i gajdaš

Bela Čanj, naučnik i gajdaš

Naučnici će imati tačnu sliku zagađenja u celom toku Dunava tek nakon što je putovanje gotovo i sva testiranja obavljena. „Verovatno da u svetu ne postoji reka koja je tako intenzivno ispitivana kao Dunav. Ta reka teče kroz mnogo zemalja, pa su u to uključeni pripadnici mnogih naroda“, kaže austrijski naučnik Martin Dokulil.

Dunav tiho teče

Ovakva ispitivanja vrše se svakih šest godina i organizuje ih Međunarodna komisija za zaštitu Dunava. Šef ekspedicije Bela Čanji bio je i na dve prethodne ekspedicije, ali je i proveo veliki deo svog života na Dunavu i na njegovim obalama. Ta reka je deo njegovog detinjstva. On se nada da će jednog dana moći da se popravi deo štete koje su joj ljudi naneli.

„Kada se desila poslednja katastrofalna poplava, veliki deo ravnica uz reku bio je pod vodom. Mnoge vrste riba su se tamo uspešno mrestile“, kaže Čanji. Nažalost, mnogo mlade ribe je pomrlo kada se voda povukla.

Pecanje na struju

Pecanje na struju

Od Nemačke do Crnog mora

Svake večeri, naučnici se okupljaju oko kapetanovog stola, upoređuju beleške i zabavljaju se. „Neki među nama se poznaju decenijama. Odrasli smo zajedno, na Dunavu. On je za nas veoma važan“, kaže Čanji.

Putovanje traje šest nedelja i završiće se na ušću Dunava, gde voda iz nemačkog Švarcvalda, austrijskih Alpa i bezbrojnih pritoka konačno dospeva do Crnog mora. Ali rezultati tog jedinstvenog naučnog putovanja analiziraće se još godinama, u laboratorijama širom Evrope.

Autori: Keri Skajring, Beč / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković