NATO zajedno u odbrani Turske? | Politika | DW | 09.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

NATO zajedno u odbrani Turske?

Glavni advokat NATO-a Stoltenberg je Turskoj zagarantovao da će savez pomoći Turskoj ako Islamska država napadne tu zemlju. Stanje na granici je sve opasnije, ali postoje i jasna pravila Severnoatlantske alijanse.

NATO je odbrambeni savez. Ako neka članica bude napadnuta, po članu 5. to se smatra napadom na sve članice vojnog saveza. „Stranke (članice) su saglasne sa tim da u slučaju napada svaka od njih pruži podršku članici ili članicama koje su napadnute.“ Donedavni glavni advokat NATO-a Rasmusen je to načelo sveo na parolu: Svi za jednog, jedan za sve.

No, unutar tih okvira, članice mogu raspravljati o situaciji, što je formulisano u članu 4: „Stranke će se međusobno konsultovati ako neka od njih smatra da je ugrožena nepovredivost njene teritorije, politička nezavisnost ili sigurnost jedne od članica.“ Zapravo je u čitavoj istoriji taj slučaj solidarnosti proglašen samo jedan jedini put: nakon terorističkog napada Al Kaide 11. septembra 2001. kad je tadašnji američki predsednik Buš pozvao na zajednički „rat protiv terorizma“.

Problem broj 1: Mauzolej Šaha Sulejmana

Syrien Kobane IS Terror Grenze Türkei 8. Oktober

Kobane

Iz turskog ugla, ona će kao članica biti napadnuta ako bude napadnuta njena teritorija, čak i ako geografski ne leži u samoj Turskoj. Sama granica je već dobro čuvana i Turska je na granicu prema Siriji već poslala hiljade vojnika zajedno s brojnim oklopnim vozilima. Zapravo, slučaj „solidarnosti“ NATO-a je već aktivan, jer u misiji „Aktiv fens“ članice Turskoj pomažu u odbrani njenog vazdušnog prostora, gde je i nemački Bundesver postavio položaje za obaranje neprijateljskih aviona i, što je mnogo važnije – raketa srednjeg dometa.

Ali dok Kurdi protestuju. jer im se čini da je Turska spremna da prepusti kurdski grad Kobane sa sirijske strane granice teroristima IS-a, Ankari je mnogo važnije jedno mesto unutar Sirije koje je pravno teritorija Turske, iako gotovo da nema strategijski značaj: grob Šaha Sulejmana, dede prvog sultana Osmanskog carstva. Taj mauzolej leži na jednom poluostrvu u Eufratu, tridesetak kilometara južnije od Kobanea.

Njega čuva počasna straža od oko 35 turskih vojnika i Turska to smatra svojom teritorijom. Oni su već opkoljeni snagama Islamske države, a Ankara im preti ako napadnu grobnicu, da će to značiti odgovor NATO-a, jer je nastupio slučaj napada na teritoriju članice.

No, ipak nije tako jasno da li se tu radi o području Turske. Ugovorom iz 1921. godine je Turskoj zagarantovano da grobnica ostaje vlasništvo Turske, a Ankari dopušta da tamo drži počasnu stražu i ističe tursku zastavu. U sedištu odbrambenog saveza u Briselu još uvek ne vlada sloga o tom međunarodno-pravnom pitanju, iako je novi glavni advokat NATO-a garantovao Turskoj da će je zajednički „braniti ako bude ugrožena njena sigurnost“.

Syrien Kobane IS Terror Grenze Türkei

Borbe na granici sa Turskom

Problem broj 2: Zona razdvajanja

Pravno, nije posve jasno stanje ni u jednom drugom slučaju: Parlament Turske je nedavno dozvolio tamošnjoj vojsci da deluje i na području susednih zemalja, Sirije i Iraka kako bi se uspostavila „zona razdvajanja“ od boraca IS-a. Ali ostaje otvoreno pitanje da li član 5. stupa na snagu i u slučaju da turska vojska deluje na području Sirije?

Bivši general NATO snaga i bivši glavni inspektor nemačkog Bundesvera Harald Kujat tu uopšte ne vidi dilemu: „Ako turske snage bez dopuštenja Sirije i bez mandata UN-a deluju u Siriji i tamo budu napadnute, to nipošto ne može biti slučaj zajedničke, solidarne obrane NATO-a.“

Podrška i bez obaveze učestvovanja?

Čak i ako dođe do pozivanja na solidarnost u slučaju napada na neku članicu, povelja NATO-a zapravo ostavlja otvoreno kako će zaista delovati ostale članice, jer ne postoji nekakav automatizam po kom sve članice moraju u vojnu operaciju čak i u takvom slučaju. Član 5. tek određuje da sve saveznice „posežu za merama koje smatraju primerenima“.

Ali i bez tog slučaja solidarne odbrane, pojedine članice NATO-a već vojno deluju protiv Islamske države. Glavna sila NATO-a, Sjedinjene Američke Države već iz vazduha napada uporišta IS-a u Siriji i Iraku, a odnedavno iz vazduha bojnim helikopterima i na taktičkoj razini napadaju njihove milicije. U vazdušnim napadima pomažu i Velika Britanija i Australija, a zapravo se po međunarodnom pravu i nemačka isporuka oružja i opreme kurdskim borcima u Iraku može smatrati „činom neprijateljstva“ protiv samoproglašene Islamske države.

Vaš komentar