NATO podržava Ukrajinu | Politika | DW | 05.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

NATO podržava Ukrajinu

Kijev je dobio podršku na samitu NATO u Velsu. Bar moralnu. Vojna intervencija ne dolazi u obzir. „Spremni smo i da uz pomoć dodatnih sankcija vršimo pritisak“, naglašava Angela Merkel.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko sa malo nade gleda na pregovore o primirju istočnoj Ukrajini koji se nastavljaju u danas (5.9.) u Minsku. Porošenko je obećao primirje, ako Rusija pristane na mirovni proces. Nakon prvog dana samita NATO u Njuportu i dalje ostaje otvoreno može li do dogovora uopšte doći. Generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen podseća da su se slične najave iz Moskve čule već više puta. „Ono što se broji jesu činjenice sa lica mesta“, rekao je Rasmusen aludirajući na borbe u istočnoj Ukrajini. NATO optužuje Rusiju da je poslala više hiljada vojnika u Ukrajinu koji se bore na strani proruskih separatista.

U Njuportu se NATO zbog toga solidarisao sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Bar na rečima. Jer, kako je rekao generalni sekretar Rasmusen, „ne može biti vojne uloge NATO u tom sukobu“.

NATO Gipfel in Wales 04.09.2014 Merkel und Poroshenko

Srdačni razgovori: nemačka kancelarka i ukrajinski predsednik

Ni nemačka kancelarka Angela Merkel nije bila preterano optimistična nakon susreta s Petrom Porošenkom, kao i brojnih razgovora na marginama sastanka na vrhu. Ipak, postoji stalni kontakt između Porošenka i ruskog predsednika Vladimira Putina, rekla je Angela Merkel: „Tek treba videti da li će sutra ili narednih dana nakon reči uslediti i dela. U svakom slučaju uočila sam da ukrajinski predsednika teži ka političkom rešenju. Uvek sam govorila da vojnog rešenja ne može i neće biti.“

Merkel istrajava na diplomatskom rešenju

NATO će, tako su najavili i savezna kancelarka i drugi šefovi vlada, povećati podršku Ukrajini, kako politički tako i po pitanju vojne saradnje i obuke. „Mi podržavamo Ukrajinu i iskazujemo solidarnost sa Kijevom. Spremni smo i da uz pomoć dodatnih sankcija vršimo pritisak kako bismo ostvarili političke zahteve“, naglasila je Merkel. Evropska unija će u petak (5.9.) da odlučuje o novim sankcijama protiv Rusije. Francuska je nakon snažnih kritika odložila isporuku dva ratna broda Rusiji. Ipak, Angela Merkel će, uprkos eskalaciji, nastaviti pregovore s Moskvom. „Želimo političko rešenje i spremni smo da o tome razgovaramo sa Rusijom“, rekla je nemačka kancelarka.

Porošenko je zahvalio NATO na dugogodišnjoj saradnji u obuci vojske i najavio da pojedine zemlje-članice Saveza žele da dostave više oružja njegovoj armiji u nevolji. Porošenko je govorio o „nesmrtonosnim“ i „smrtonosnim“ materijalima, što se obično diplomatski kaže kada se misli na oružje, ali Rasmusen je govorio samo generalno o boljoj saradnji. Istovremeno, ranjenici iz Ukrajine trebalo bi da budu zbrinuti u Evropi.

NATO Gipfel 04.09.2014

Izložba naoružanja ispred hotela u Njuportu u kome se održava samit NATO

Osim toga, zemlje-članice NATO poslaće Ukrajini dodatna finansijska sredstva kako bi ta zemlja što bolje opremila svoju vojsku. „Podržavamo demokratske reforme u Ukrajini. Spremni smo na još užu saradnju kako bismo u Ukrajini formirali snažnu i modernu vojsku“, rekao je Rasmusen na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Porošenkom.

NATO će reagovati, ali ne raskida sporazum

Gost iz Kijeva ponovio je da će reforme državne uprave u Ukrajini biti sporvedene. Ranije je u više navrata zahtevano da se istoku te zemlje pruži veća autonomija i da se ruska manjina bolje zaštiti. Sada je Porošenko bio konkretniji: „Rat na istoku Ukrajine nije opravdanje za izostanak reformi. Zato ćemo u idućim nedeljama predstaviti naš program reformi koji je razvijen u bliskoj saradnji sa Evropskom unijom i NATO.“

Drugog dana samita, NATO će raspravljati o tome kako se istočne zemlje članice mogu bolje zaštiti od eventualne pretnje iz Rusije. Očekuje se donošenje odluke o formiranju snažnijih jedinica za brzo reagovanje i većem prisutvu NATO na Baltiku, u Poljskoj i Rumuniji. Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite, poznata po svojim vrlo jasnim izjavama, za DW je rekla: „Rusija je pretnja miru“.

„NATO će se sada suočiti s tom pretnjom. Neće biti drugorazrednih članica“, zagarantovao je Rasmusen. Međutim, još nije jasno kako Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina primorati na povlačenje iz istočne Ukrajine i, na kraju krajeva, sa anektiranog Krima, priznaju NATO zvaničnici u nezvaničnim razgovorima. Generalni sekretar Alijanse Rasmusen još jednom je pokušao sa apelom: „Pozivamo Rusiju da odustane od konfrontacije i da zakorači putem mira.“

Sporazum između NATO i Rusije iz 1997. godine ne bi trebalo da bude suspendovan, rekla je kancelarka Merkel pred novinarima. Neke istočne članice NATO uzimale su tu mogućnost u obzir, s obzirom na to da je Rusija prekršila većinu osnovnih odrednica ugovora. Sporazum zabranjuje trajno stacioniranje većih snaga NATO u istočnim zemljama-članicama, koje su ranije pripadale Varšavskom paktu. Članstvo Ukrajine u NATO trenutno uopšte nije tema, jasno je još jednom ponovila Angela Merkel. O tom pitanju, kako je rekao predsednik Porošenko, jednog dana bi trebalo da odluči ukrajinski narod.

Reklama