NATO – odluka po meri? | Politika | DW | 08.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

NATO – odluka po meri?

Na Samitu NATO u Varšavi očekuju se „istorijske odluke“ – kako u kontekstu bezbednosti partnera i saveznika na istoku Evrope, tako i u pogledu odnosa Velike Britanije prema NATO nakon „bregzita“.

U vreme komunističke diktature i Varšavskog pakta, u Rumuniji je bio popularan vic koji kaže: Od svih suseda, Rumuniji je lojalan samo jedan – Crno more. Sada se, izgleda, to promenilo. Aneksija Krima od strane Moskve i rat na istoku Ukrajine doveli su do nemira i na jugoistoku Evrope. Pre svega se Rumunija oseća ugroženom i na samitu u Varšavi želi da se založi da se NATO obaveže na jačanje svog jugoistočnog krila, slično kao što je to uradio u Poljskoj ili u baltičkim zemljama. Crno more je odavno „rusko more“, što se uvek iznova može čuti u Bukureštu.

NATO ozbiljno uzima potrebe svojih članica sa jugoistoka Evrope. To ne pokazuje samo najavljeno prisustvo 4.000 vojnika na Baltiku i u Poljskoj. U Varšavi bi trebalo da se odobri „odluka po meri“ za region jugoistočne Evrope, rekao je generalni sekretar zapadne vojne alijanse Jens Stoltenberg. Na samitu bi trebalo da padne odluka da se raketni odbrambeni sistem na jugu Rumunije stavi pod kontrolu NATO, ali i odluka o osnivanju jedne multinacionalne brigade u toj zemlji.

Bez signala militarizacije

U razgovoru za DW, nemački general Haijnrih Braus, zadužen u Međunarodnom štabu NATO za odbrambenu politiku i planiranje organizacije vojske, pogodio je u srž problema: „Naša strategija zastrašivanja je, da se poslužimo jezikom NATO, usmerena na 360 stepeni. Dakle na istok, jug ali i na jugoistok. „Jasno je“, kaže Braus, „da je prostor Baltika od velikog značaja, ali je isto tako jasno da Crno more ne može i ne sme da bude more kojim dominiraju Rusi.“

Polen Militärmanöver Anakonda mit Nato-Staaten

Protiv straha na istoku: NATO-manevri „Anakonda“ u Poljskoj

Katarina Kubijak i Volfgang Rihter, eksperti za bezbednosnu politiku iz nemačke fondacije Nauka i politika, su u intervjuu za DW pojasnili strategiju zapadne vojne alijanse u istočnoj Evropi. „Mi ne možemo da isključimo mogućnost da se pripreme za postavljanje raketnog odbrambenog štita u Rumuniji i Poljskoj posmatraju u kontekstu mera zaštite NATO-partnera na istoku Evrope, pre svega da se to tako vidi u Rusiji i zemljama u kojima se stacioniraju raketni štitovi. To konceptualno jedno s drugim nema nikakve veze, iako vremensko poklapanje sugeriše nešto sasvim drugo, tvrde nemački eksperti.

Kada bi iz Varšave bio odaslan i najmanji signal naoružavanja ili pokretanja trupa na prostoru Baltika, morali bismo da računamo sa ponovnom militarizacijom granica između NATO i Rusije, uverena su oba eksperta fondacije Nauka i politika. „Onda doduše ne bismo bili u Hladnom ratu, ali bi nestabilnost dalje rasla i moglo bi da dođe do nove podele Evrope“.

„Sve je na Rusiji“

Volfgang Išinger, predsedavajući Konferencije o bezbednosti u Minhenu, je prilikom susreta sa stranim novinarima u Berlinu branio strategiju NATO u istočnoj Evropi. Preteću situaciju za partnere sa istoka Evrope, koja je nastala zbog dešavanja u Ukrajini i čitavoj toj regiji, nije prouzrokovao NATO. Moskva, prema njegovim rečima, koristi ogromnu propagandnu mašineriju i „propagandne argumente“. NATO je, dodaje Išinger, na bezbednosne potrebe zemalja istočne Evrope reagovao „po meri“, a četiri bataljona u Poljskoj i na Baltiku nisu, kaže, u suprotnosti sa sporazumom NATO i Rusije.

Rumänien Nato Raketenschild Abwehrbasis in Deveselu

Rakete, ali protiv koga? Baza u Deveselu u Rumuniji

Išinger od samita u Varšavi priželjkuje „uverljivo potvrđivanje mera poverenja“ u pravcu Moskve. On, međutim, od ruske strane očekuje uzdržanost: „Rusija ne sme da reaguje preterano na primerene mere NATO i ne sme sama da pokreće spiralu naoružavanja. Na Rusiji je, kaže Volfgang Išinger, da prihvati ponudu za saradnju sa zapadnom vojnom alijansom.

Na samitu će se NATO baviti još jednom temom. Pored odluka koje su najavljene kao „istorijske“, očekuje se i jasan znak Velike Britanije nakon „bregzita“. Nisu samo zemlje istočne Evrope te koje se pribojavaju da bi mogući izlazak Velike Britanije iz EU oslabio pozicije NATO na istoku. Vlada u Londonu ne sme samu sebe da izoluje i ne bi bilo dobro da odustane od svoje važne uloge u NATO. Slabljenje zapadne vojne alijanse bio bi pogrešan signal sa samita u Varšavi koji bi relativizovao sve važne odluke.

DW.COM