NATO i Rusija oživljavaju zajednički Savet | Politika | DW | 12.01.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Diplomatija

NATO i Rusija oživljavaju zajednički Savet

Nakon bilateralnih razgovora SAD i Rusije, pregovori se nastavljaju u Briselu. Savet NATO-Rusija se sastaje kako bi se smirile tenzije. Ipak, ne bi trebalo imati prevelika očekivanja.

Predstavnici NATO i Rusije danas (12.1.) pokušavaju da ožive stari diplomatski format: ponovo se sastaje „Savet NATO-Rusija“ (NRC). Ruska vlada je na jesen 2021. de fakto povukla svoje diplomate iz NATO. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ranije je povukao većinu njihovih akreditacija. Tenzije između Alijanse i Moskve tako su dostigle vrhunac.

Zbog razmeštanja vojske na rusko-ukrajinskoj granici, zbog podrške Moskve Belorusiji i zbog brojnih kršenja ljudskih prava u Rusiji, NATO je prekinuo odnose. Ali to nije imalo praktične posledice, jer se NRC nije sastao još od 2019. godine.

-pročitajte još: Putin trijumfuje, Zapad rotira

To savetodavno telo sada se ponovo sastaje. Prema statutu, 30 članica NATO i Rusija bi ravnopravno trebalo da razgovaraju o bezbednosnim i vojnopolitičkim pitanjima. Prema navodima NATO, Rusija je prihvatila poziv nakon što su predsednik SAD Džozef Bajden i ruski predsednik Vladimir Putin dva puta razgovarali telefonom u decembru zbog tenzija u vezi s Ukrajinom. Zapad optužuje Rusiju da sa 100.000 vojnika priprema invaziju na Ukrajinu. Moskva te optužbe odbacuje.

Premijerka Ukrajine Olga Stefanišina i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg 10. januara u Briselu

Premijerka Ukrajine Olga Stefanišina i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg 10. januara u Briselu

„Važna platforma za savetovanja“

Na sastanku Saveta NATO-Rusija na nivou ambasadora u sredu, govoriće se o ruskim zahtevima za bezbednosnim garancijama i o prekidu širenja na istok. Savet će se takođe baviti optužbama NATO na račun ruskog predsednika Vladimira Putina, koji treba da poštuje suverenitet susednih država.

-pročitajte još: Diplomatija uz podršku nosača aviona

„Smatram da je Savet NATO-Rusija važna platforma za savetovanja i dijalog sa Rusijom, posebno onda kada su velike tenzije, kada postoje pretnje i napetosti kakve sada imamo. Zato je važno da postoji ta institucija, da je koristimo i da razgovaramo“, rekao je u ponedeljak generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Rusija već mesecima koncentriše vojsku na granici sa Ukrajinom

Rusija već mesecima koncentriše vojsku na granici sa Ukrajinom

Od 2002. do 2008. godine, od osnivanja, do rata Rusije protiv Gruzije, Savet NATO-Rusija imao je svoj najbolji period. U to vreme telo se sastajalo svakog meseca, ponekad čak i na nivou šefova država ili vlada. Od 2014. godine zajednički Savet je bio manje-više potpuno paralisan, kada je predsednik Putin anektirao ukrajinsko poluostrvo Krim i kada je počeo da podržava separatiste u istočnim delovima Ukrajine. NATO je odbio da razgovora s Rusijom o političkim pitanjima. Otada se sporadično govorilo samo o praktičnim vojnim pitanjima kao što su kanali komunikacije u slučaju krize ili razmena podataka o manevrima i kretanju vojnih snaga.

-pročitajte još: Baltik: Prisustvo NATO smanjuje brige zbog Rusije

Bez ustupaka Moskvi

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg se nada da će s ruskim predstavnicima barem o tim praktičnim pitanjima nastaviti da se razgovora. Zamenica ministra spoljnih poslova SAD Vendi Šerman najavila je da bi na sastanku moglo da bude reči i o kontroli naoružanja i stacioniranju vojnih snaga na istočnoj granici NATO.

Na sastanku u sredu, kako je rekao Stoltenberg, ne bi trebalo da bude ustupaka Moskvi. Naprotiv. Stoltenberg se u ponedeljak ponovo sastao s potpredsednicom ukrajinske vlade Olgom Stefanišinom koja je još jednom dobila uveravanja da će NATO podržati put Ukrajine u Alijansu.

Bilateralni razgovori velikih sila: zamenixa državnog sekretara SAD Šerman (levo) i njen ruski kolega Rjabkov 10. januara u Ženevi

Bilateralni razgovori velikih sila: zamenixa državnog sekretara SAD Šerman (levo) i njen ruski kolega Rjabkov 10. januara u Ženevi

U ponedeljak su bilateralne razgovore u američkoj ambasadi u Ženevi imali zamenica šefa diplomatije SAD Vendi Šerman i njen ruski kolega Sergej Rjabkov. Taj „strateški dijalog“ o bezbednosti u Evropi nije doveo do promene poznatih pozicija, izjavili su kasnije Šerman i Rjabkov.

„Imali smo utisak da je američka strane veoma ozbiljno shvatila ruske predloge“, rekao je Rjabkov u ponedeljak u Ženevi. „Našim kolegama smo objasnili da nemamo nikakve planove i nameru da napadnemo Ukrajinu. Nema razloga za takva strahovanja.“

Zamenica ministra spoljnih poslova SAD Vendi Šerman dala je do znanja da se ne slaže s tim. Ruski predlozi da se ugovorno zaustavi širenje NATO na istok su „ćorak“, smatra Vendi Šerman. „Nikome nećemo dozvoliti da zalupi otvorena vrata ka NATO.“

To su bila druga vremena: ruski predsednik Putin na sastanku Saveta NATO-Rusija 2008. NATO je obećao Ukrajini i Gruziji članstvo i nakon toga su stvari krenule nizbrdo

To su bila druga vremena: ruski predsednik Putin na sastanku Saveta NATO-Rusija 2008. NATO je obećao Ukrajini i Gruziji članstvo i nakon toga su stvari krenule nizbrdo

Sledeća stanica: OEBS, EU

Nakon razgovora u Ženevi i Briselu u četvrtak (13.1.) će se razgovori nastaviti u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). I SAD i Rusija su članice te organizacije koja je nastala 1975. godine, tokom Hladnog rata.

Osim toga, ministri spoljnih poslova EU za četvrtak i petak planiraju razgovore o Rusiji, evropskoj bezbednosnoj politici i ulozi EU vezano i za NATO i SAD. Komesar EU za spoljnu politiku Žozep Borel indirektno je optužio SAD i Rusiju da pregovaraju preko leđa onih koje ta situacija pogađa.

-pročitajte još: Kameni spoticanja u nemačkoj politici prema Rusiji 

Tokom posete Rimu u ponedeljak, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ponovo se založila za oživljavanje takozvanog „normandijskog formata“, koji je zamrznut od 2019. godine. On bi Rusiji i Ukrajini omogućio da direktno pregovaraju, uz posredovanje članica EU, Francuske i Nemačke.

Prisustvo NATO na istoku Evrope

Prisustvo NATO na istoku Evrope

„Dobiti vreme za diplomatiju“

Čitava ova sedmica je, dakle, ispunjena zasedanjima različitih tela o pitanjima bezbednosne politike u Evropi. Rusko-američki politički stručnjak Dmitri Alperovič u intervjuu za DW kaže: „Stvarno verujem da je dobro smanjiti tenzije, ali u suštini moramo i dalje da ostavimo otvorenom mogućnost da dođe do rata.“

Alperovič je šef analitičkog centra „Silverado policy accelerator“ u SAD i ocenjuje da je dobro ukoliko dve strane sada započnu razgovore o kontroli naoružanja, jer bi oni mogli da potraju godinama: „Za to vreme bi se naravno izbegao rat. Najbolji mogući izlaz iz situacije je da se dobije na vremenu za diplomatiju.

Slično to vidi i generalni sekretar NATO. Stoltenberg smatra da je dobro što se Moskva vratila za pregovarački sto, ali i upozorava na prevelika očekivanja: „Ti sastanci neće rešiti sve probleme.“

Stoltenberg je istakao da je još u vreme kada je bio norveški premijer znao kako se sa Rusima prave kompromisi. „Nadam se da postoji dobra volja i na ruskoj strani. Kod NATO postoji“, rekao je Stoltenberg. Radi se o angažmanu za novi proces, kako bi se sprečili oružani sukobi u Evropi. „Želimo da postignemo dogovor o putu napred i o seriji daljih sastanaka.“

Pogledajte video 02:06

„Ne znamo namere Moskve, ali su nam ove igre poznate“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.