1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Foto: Reuters/O. Thoefilovski

NATO bez alternative u Makedoniji?

18. septembar 2018.

Ministar odbrane SAD Džejms Matis pozvao je Makedonce da na referendumu koji se održava 30. septembra glasaju za pristup svoje zemlje NATO-bloku. Sve izgleda da će se to i desiti, piše nemačka štampa.

https://p.dw.com/p/353xb

Novinar Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung piše da je Matis „otvoreno rekao da je svojim putovanjem na Balkan hteo da napravi protivtežu pokušajima Rusije da utiče na Makedoniju. Ne želimo da Rusija tamo učini ono što je pokušala u mnogim zemljama, rekao je Matis, i dodao da nema sumnje da Moskva finansira kampanje kako bi preko proruskih pokreta u Makedoniji podrila referendum. Povodom Matisovog putovanja u Skoplje, list Njujork tajms je, doduše, napisao da je i Vašington izdvojio novac za uticaj na makedonsko javno mnjenje – da je Kongres odobrio osam miliona dolara ’za borbu protiv ruskih dezinformativnih kampanja’ u Makedoniji.“

„Situacija pred referendum je škakljiva, iako su ankete jasne. Prema svim anketama će poslednje nedelje u septembru jasna većina biti za sporazum sa Grčkom i time i za pristup NATO. Albansko stanovništvo koje čini oko četvrtine stanovništva, kao i druge manjine osim srpske, verovatno će složno i velikom većinom glasati ’za’ – slično će biti i sa velikim delom slovenske većine. Da bi sve moglo formalno da važi, na referendum mora izaći najmanje polovina građana sa pravom glasa. Ta okolnost bi mogla da pomogne uspehu glavne opozicione stranke VMRO kao i različitim proruskim grupama. Jer, već decenijama nepouzdan registar birača kaže da bi na referendumu moglo da glasa 1,8 miliona ljudi, dok se, prema različitim procenama, u zemlji zaista nalazi samo oko 1,5 milion. Stotine hiljada makedonskih građana, pre svega Albanaca, već godinama žive kao gastarbajteri u Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji i drugim zemljama, a da se u Makedoniji nisu odjavili.“

„Da bi na papiru“, piše dalje Martens, „izlaznost na referendumu bila veća od 50 odsto, 30. septembra bi zaista više od polovine prisutnih građana trebalo da glasa. To opoziciji i rusofilnim pokretima u Makedoniji daje nadu da će moći da dovedu do neuspeha referenduma i time i pristupa NATO.“

Marsch für ein europäisches Mazedonien in Skopje
Skoplje 16.9: Marš za evropsku MakedonijuFoto: Koalition für ein europäisches Mazedonien

„Vidljivih dokaza za ruske intervencije – nema. Rusi kažu: kada bismo se mi tako često zalagali za ’ne’ kao što se Zapad zalaže za ’da’ odmah bi se govorilo o ruskoj propagandi i manipulacijama, prenosi jedan poznavalac prilika u Skoplju. I zaista su Matis, nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, gerenarlni sekretar NATO Jens Stoltenberg i opunomoćenica EU za spoljne poslove Federika Mogerini ovih dana bili u Skoplju, ali, razumljivo – nijedan ruski političar. Zaev i njegov ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov ni u kom slučaju ne bi pružili platformu protivnicima svog istorijskog dogovora sa Grčkom.“

„Drukčije je na nezvaničnom nivou – u martu, kada se već ocrtavala mogućnost postizanja saglasnosti između Atine i Skoplja, u Skoplje je došao desnoradikalni filozof ’krvi i tla’ Aleksandar Dugin. Po pozivu unutrašnjepolitički irelevantne stranke Jedinstvena Makedonija, on je govorio stalno prekidan aplauzima i poklicima odobravanja, pred oko 400 slušalaca u prepunoj kongresnoj dvorani jednog hotela. ’Kada Vam se kaže da nema alternative za NATO, to je ucena, poniženje i kolonizacija’, rekao je Dugin pred publikom koju u tako nešto nije ni potrebno ubeđivati. doduše, Rusija može da pomogne samo ako je pozovu, rekao je (…) ovaj mislilac ukazujući na Bašara al Asada koji je zatražio – i dobio – pomoć Moskve.“

„Samo, dokle god u Skoplju na vlasti bude aktuelan prozapadna koalicija, takvih ’poziva upomoć’ neće biti. Zato se protivnici članstva Makedonije u NATO koncentrišu pre svega na internet kao bojno polje. Tamo je u toku kampanja ‚Bojkotujem‘ a da li će njen poziv Makedoncima uroditi plodom – tek će da se vidi.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android