NATO će biti „oštrica“ prema Rusiji | Politika | DW | 03.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

NATO će biti „oštrica“ prema Rusiji

„Zastrašivanje“ je opet u modi. NATO planira da instalira snažnije jedinice na njegovu istočnu granicu. Predstojeći sastanak na vrhu Saveza trebalo bi da poruči Rusiji da i ne pomišlja na neku avanturu u Evropi.

I ovaj dvodnevni sastanak na vrhu NATO koji počinje u četvrtak (4.9), jednom će se zvati „istorijski“, smatraju diplomate odbrambenog saveza za vreme priprema sastanka u Velikoj Britaniji. „Istorijski“, zato što će NATO ponovo potpuno promeniti svoje prioritete s obzirom na krizu u Ukrajini i sve veću konfrontaciju s Rusijom.

U poslednjih 13 godina savez se usredsredio pre svega na misiju u Avganistanu i krizna žarišta van područja zemalja NATO. Ali sada se ponovo radi o odbrani zemalja Evrope, a do kraja 2014. NATO želi da svoju misiju u Avganistanu zameniti mnogo manjom misijom obuke tamošnjih snaga bezbednosti.

Rasmusen: „Nismo mi naivni“

„Pripremamo se za sledeću fazu NATO“ – tako situaciju opisuje komandant NATO za Evropu, američki general Filip Bridlav. „Iz vojske u misijama u inostranstvu, pretvaramo se u vojsku u stanju pripravnosti. Jedinice stacionirane u inostranstvu vratićemo kući i tako ćemo, naravno, uštedeti novac. Deo tog novca uložićemo u bolju obuku i vežbe.“

Anders Fogh Rasmussen PK in Brüssel 01.09.2014

Anders Fog Rasmusen: Moramo se suočiti sa činjenicom da nas Rusija smatra protivnikom i tome ćemo se i prilagoditi

Generalni sekretar NATO, Anders Fog Rasmusen proteklih nedelja izricao je sve oštrije reči protiv Rusije. Za njega je stvar jasna: „Mi niti smo naivni, niti ćemo se zavarati iluzijama. Moramo se suočiti sa činjenicom da nas Rusija smatra protivnikom. Tome ćemo se i mi prilagoditi.“

NATO želi da bude brz i da oštro udara

Dvadeset osam predsednika država ili vlada NATO, odlučiće u Njuportu da pojačaju svoje snage za brzo reagovanje i verovatno će doneti odluku i o izgradnji pet skladišta oružja i opreme „na prvoj liniji" u Poljskoj i Baltičkim zemljama. Pored toga, biće uspostavljena i svojevrsna „oštrica“ tih snaga za brzu intervenciju koja će bez prekida biti na povećanom nivou borbene gotovosti, najavio je Rasmusen uoči samita. „Ti vojnici moći će da putuju samo s lakom prtljagom, ali će ipak biti u stanju da žestoko udare ako to bude potrebno“, objašnjava generalni sekretar.

Ta „oštrica“ trebalo bi da obuhvata samo par stotina vojnika koji bi bili spremni da budu poslati na zadatak u roku od samo dva ili tri dana. Njih bi pratilo više hiljada vojnika snaga za brzo reagovanje, sačinjenih od jedinica sa vojnicima iz više zemalja kojima je do sada bilo potrebno nekoliko nedelja da budu spremne za obavljanje zadataka na područjima na kojima je to neophodno.

Generalni sekretar NATO Rasmusen smatra da „takve jedinice u visokom nivou borbene gotovosti imaju veliko zastrašujuće dejstvo“. I bivši general NATO Harald Kujat priznaje da je „do sada bio problem vreme u kojem možemo da reagujemo“. To vreme će sad biti mnogo kraće kako bi se uspostavila ravnoteža sa ruskim jedinicama koje bi mogle da ugroze istočne zemlje NATO.

Symbolbild - Bundeswehr in Afghanistan

Umesto velikih vojnih baza, NATO želi male, ali veoma pokretne borbene jedinice koje bi veoma brzo mogle da dejstvuju

„Naravno, uvek se mora ostaviti mogućnost da se u te zemlje rasporede dodatne trupe NATO, ali i Rusiji je potrebno određeno vreme da uopšte bude sposobna za napad. Kada postoji delotvoran sistem ranog upozoravanja, onda to apsolutno može da se izbalansira”, smatra penzionisani general.

Držati se sporazuma NATO-Rusija

Baltičke zemlje i Poljska traže da jedinice odbrambenog saveza budu trajno stacionirane na njihovoj teritoriji. Predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves požalio se da postoje NATO-zemlje druge klase“ – ako i u istočnim zemljama ne budu uspostavljena trajna uporišta Saveza.

Ipak, tako nešto zapadne zemlje Saveza odbijaju, a i generalni sekretar Anders Fog Rasmusen upozorava da NATO mora da se pridržava sporazuma koji je postignut s Rusijom. U njemu se još 1997. zapadni savez obavezao da neće stacionirati veće vojne jedinice u bivšim zemljama saveznicama SSSR ranije okupljenim u Varšavskom paktu.

Ipak, Rasmusen dodaje i to da Rusija, svojim agresivnim ponašanjem prema Ukrajini i aneksijom Krima, jedva i da se osvrće na sporazum sa NATO: „Na žalost, morali smo da uočimo da Rusija sasvim očigledno krši sva načela sporazuma sa NATO. Zahtevamo od Moskve da to hitno promeni.“

Harald Kujat

General Harald Kujat: Alijansa greši jer uopšte nije iskoristila mogućnosti koje pruža Savet NATO-Rusija

„NATO greši“

Pretposlednjem sastanku na vrhu NATO u Lisabonu 2010. prisustvovao je i ruski predsednik. Na najvišem nivou svi su se sastali u Savetu NATO-Rusija. Ali to danas deluje nezamislivo. Zbog krize u Ukrajini, NATO na samit u Njuportu nije pozvao ruskog predsednika. Na pitanje novinara hoće li će Rusi biti iznenađeni zbog toga što nisu pozvani, Rasmusen je uz osmeh odgovorio: „Ne, ne verujem“.

Odnosi sa Rusijom dostigli su najnižu tačku. Bivši general Kujat to kritikuje. On optužuje NATO da pravi „očigledne greške“. Savet NATO-Rusija je, podseća nemački general, i osnovan da bi se uspostavio dijalog u kriznim vremenima. Ali ta mogućnost nije aktivirana. „To je sasvim, sasvim delotvorno sredstvo u cilju prevencije konflikata i u cilju njegovog prevazilaženja. Nažalost, taj veoma dobar instrument NATO uopšte nije iskoristio. Time se verujem moglo mnogo doprineti u smirivanju i stabilizovanju situacije u Ukrajini“, smatra bivši general NATO Harald Kujat.

Za razliku od ruskog, ukrajinski predsednik Petro Porošenko je pozvan. Diplomate NATO doduše ističu da on ne sme mnogo da očekuje. Ukrajina nije članica NATO i u dogledno vreme neće to ni postati, uprkos teoretskim uveravanjima da su vrata još uvek otvorena. „O članstvu Ukrajine se ne raspravlja“, jasno je izjavio i američki predsednik Barak Obama još u martu u Briselu, neposredno nakon ruske okupacije Krima. Većina članica NATO odbija i ideje o isporukama oružja Ukrajini: „Pomažemo u obuci i reformi oružanih snaga, ali branićemo samo članice“, izjavio je jedan visoki zvaničnik NATO u Briselu.

NATO-Gipfel in Chicago 2012

NATO Moskvi ne veruje: na samitu u Velsu neće biti predstavnika Rusije

Šta u Avganistanu?

S obzirom na tu krizu na pragu NATO, stanje u Avganistanu palo je u drugi plan. Ali u toj zemlji u stvari još nema predsednika koji bi bio u stanju da obavlja svoje dužnosti. Generalni sekretar NATO polazi od pretpostavke da još može biti potpisan sporazum o stacioniranju 15.000 vojnika u misiji koja bi nasledila postojeću.

„Ohrabruje činjenica da su oba predsednička kandidata objavila da će potpisati odgovarajuće sporazume čim stupe na dužnost. Zato sam uveren da ćemo moći da od 1. januara 2015. uspostavimo jednu misiju za obuku u Avganistanu.“ Danas je u toj zemlji prisutno samo još oko 30.000 vojnika ISAF-a, od kojih je i 1.900 vojnika nemačkog Bundesvera. Iz NATO se može čuti da se „povlačenje odvija po planu“.

Na kraju samitu u Velsu biće naravno reči i o novcu. Sjedinjene Američke Države već godinama se žale da zemlje Evrope, uz malobrojne izuzetke, ne odvajaju dovoljno novca za njihovu obranu. Upravo suprotno: čini se da evropske vlade prvo počinju da štede na svojim izdacima za vojsku, pa su zato tamošnje oružane snage radikalno smanjene i reformisane. I bivši general Kujat smatra da se takva politika „sada sveti, kad su opet potrebne obrambene snage u Evropi.“

Generalni sekretar NATO Rasmusen je optimista, jer, na kraju krajeva, i te jedinice za brzu intervenciju od nekuda moraju da se plate. „Očekujem da države u Velsu preuzmu svoje obaveze i da povećaju izdatke za odbranu jer se i ekonomsko stanje popravilo.“