″Nastavljamo akcije za blokiranje granice″ | Politika | DW | 04.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Nastavljamo akcije za blokiranje granice"

Predsednik pokreta Samoopredeljenje Kurti boravio je u Nemačkoj gde se sastao sa albanskom dijasporom ali i predstavnicima vlasti. Samoopredeljenje je u poslednje vreme bilo u žiži javnosti zbog svojih radikalnih akcija.

epa03056543 Albin Kurti, leader of the Kosovo's opposition Party 'Vetevendosje' (Self-Determination), speaks during his press conference in Tirana, Albania, 11 January 2012. Kurti called upon the Albanian people to participate in the party's protest planned for 14 January. Busses from Tirana are planned to bring protesters joining the 'Vetevendosje' (Self-Determination) action to a border check point with Serbia at Merdare to protect the motion of Parliament of Kosovo on full reciprocity with Serbia which the Kosovo government is not implementing. EPA/ARMANDO BABANI +++(c) dpa - Bildfunk+++

Aljbin Kurti

Nakon poslednjih radikalnih akcija i pokušaja blokiranja granice između Kosova i Srbije, nije se nikako podrazumevalo da će Aljbina Kurtija da prime i u Ministarstvu inostranih poslova i u Bundestagu. Američke vlasti su, na primer, nedavno odbile da Kurtiju daju ulaznu vizu, tako da on nije mogao da poseti Vašington.

Blokada granice ne pomaže nikome

Nikolaus Graf Lambsdorff, Beauftragter für Südosteuropa im Auswärtigen Amt ** Bild von Alexandra Scherle, DW 22.November

Nikolaus Graf Lambsdorf

Državni sekretar u nemačkom ministarstvu inostranih poslova zadužen za Zapadni Balkan i Tursku, Nikolaus Graf Lambsdorf, u intervjuu za Dojče vele je pojasnio da on prima sve važne političare, a pošto je Kurti lider treće po važnosti političke partije na Kosovu, od njega je hteo da se "informiše o njegovim stavovima o Republici Kosovo, o Srbiji i Evropskoj uniji".

Samoopredeljenje je u poslednje vreme bilo u žiži javnosti zbog svojih radikalnih akcija i pokušaja blokiranja srpske robe da ne uđe na teriroriju Kosovo. "Mi smatramo da ove akcije nisu dobre. To je stavio do znanja naš ambasador u Prištini, a to sam rekao i ja. Gospodinu Kurtiju sam rekao da mu takve akcije možda kratkoročno donose političke poene na unutrašnjem planu, ali blokada granice ne pomaže nikome", tvrdi Lambsdorf.

Informacije iz prve ruke

Sam Aljbin Kurti koji se osim sa Lambsdorfom sastao i sa poslanicom Zelenih Mariluize Bek kao i predstavnicima Transparensi Internešenel, kaže da su nemačke vlasti imale priliku da se iz prve ruke informišu o stavovima Samoopredeljenja. "Mislim da oni sada bolje razumeju pokret Samoopredeljenje i našu principijelnu kritiku na račun kosovske Vlade. Ovo je bila dobra prilika da se informišu, pošto su oni sve dosadašnje informacije o nama dobijali od Vlade Kosova ili od svojih činovnika na Kosovu", ističe on.

Prishtina capital of Kosova Wikipedia: Priština (albanisch Prishtina/Prishtinë; kyrillisch Приштина), ist Hauptstadt und Regierungssitz der Republik Kosovo. Priština ist mit 550 Tausend Einwohnern die bevölkerungsreichste und flächengrößte Stadt des Kosovo, dessen administratives, politisches, wirtschaftliches sowie kulturelles Zentrum sie ist. Das Gebiet Prištinas unterteilt sich in 41 Dörfer und der Stadt selbst. Priština beherbergt das Hauptquartier der UNMIK, der OSZE-Mission im Kosovo und der EU-Mission im Kosovo sowie der wichtigsten Institutionen wie Parlament, Regierung und Präsident des Kosovo. Priština ist außerdem Verwaltungssitz der gleichnamigen Großgemeinde. *** Bild von Bekim Shehu, DW 31. August 2010

Kurti traži i raspisivanje prevremenih izbora

U intervjuu za Dojče vele Kurti tvrdi da će oni nastaviti akcije za blokiranje granice i sprečavanje ulaska srpske robe na Kosovu. Za sada međutim ne zna tačno kada će biti organizovani novi protesti. "Mi ćemo nastaviti akcije unutar institucija Republike Kosovo, u parlamentu, u raznim parlamentarnim komisijama, ali i na ulicama. Javni protesti su jedno od demokratskih vrednosti, univerzalnih prava i zagarantovanih demokraskih normi", tvrdi on.

Lider Samoopredeljenja pojašnjava i svoj stav o Vladi Kosova i mogućoj promeni vlasti na Kosovu: "Mi tražimo ostavku ove Vlade koja je uzurpirala državu, napravila nekakvu "vladinu republiku". Tražimo raspisivanje prevremenih izbora. Želimo da se vlast promeni putem izbora – i to što pre".

Priprema za pohod na sever Kosova?

Predstavnici srpskih vlasti u Beogradu ali i Srba sa Kosova strahuju da bi poslednje akcije Kurtija i njegovih sledbenika mogle biti samo priprema za eventualni pohod na sever Kosova, što bi moglo da izazove incidente većih srazmera. Kurti tvrdi da oni imaju plan za rešavanje situacije na severu, ali da tamo neće da organizuju nikakve akcije. "Sever Kosova je proglašen vojnom zonom, tako da tamo neće biti akcije", kaže on.

Što se odnosa prema Srbima sa Kosova tiče, predsednik pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti tvrdi da oni "nikada nisu bili protiv Srba sa Kosova". "Srbe smatramo ravnopravnim građanima Republike Kosovo. Oni treba da uživaju sva prava koja pripadaju manjinama po međunarodnim konvencijama i treba da budu ravnopravni pred zakonom. Naše akcije nisu uperene protiv Srba", ističe on.

Das von der Bundeswehr bewachte Erzengelkloster, eine Klosteranlage in Prizren im Kosovo, im Vordergrund der Schriftzug KFOR auf der Motorhaube eines Armeefahrzeugs. Aufnahme vom 06.04.2008. Die Anlage befindet sich im Tal des Flusses Prizrenska Bistrica im südlichen Kosovo. Das Tal verläuft von Prizren aus westwärts und endet in Doganovic. Südlich des Tales erhebt sich das stark bewaldete Sar-Planina-Massiv mit Bergen, die über 2000 Meter hoch sind und so eine natürliche Grenze zwischen Serbien und Mazedonien darstellen. Die Klosteranlage, die den Erzengeln Michael und Gabriel geweiht wurden, wurde von 1348-1352 erbaut. Im Zuge der Unruhen zwischen Kosovo-Albanern und Serben vom 17. bis 18. März 2004 wurde das durch UNMIK bewachte Kloster durch radikale Albaner aus Prizren niedergebrannt; die Mönche wurden vertrieben. Einige Wochen später kehrten die Mönche zurück und stehen seither wieder unter dem Schutz der NATO-KFOR-Truppen. Völlig neue Unterkünfte für die Mönche wurden durch die internationale Gemeinschaft errichtet. Foto: Matthias Schrader +++(c) dpa - Report+++

Kurti traži i novi ugovor između Nato i Kosova

Pokret Samoopredeljenje je od kosovske Vlade zatražio i prekid dijaloga sa Srbijom. Kurti navodi uslove za uspostavljanje normalnih odnosa između Prištine i Beograda: "Srbija treba da ostavi za sobom period fašističke i nacionalšovinističke politike 20. veka, da se odrekne prošlosti, da plati Kosovu ratnu odštetu, da vrati 1800 nestalih lica, da promeni deo Ustava gde piše da je Kosovo deo Srbije, da prestane sa diskriminacijom Albanaca u Preševskoj dolini, da vrati kosovsku dokumentaciju, penzione fondove, matične knjige...".

Za razliku od ranije, Kurti više nije za potpuno odlazak međunarodnih trupa sa Kosova. On smatra da su Nato trupe neophodne na Kosovu ali da bi trebalo da se između Nato saveza i Kosova potpiše novi ugovor, a ne da Kfor bude na Kosovu na osnovu Kumanovskog sporazuma, kojeg "su potpisali ratni kriminalci kojima je suđeno u Hagu". "Mi takođe zahtevamo da Kosovo ima svoju vojsku jer nije normalno da Makedonija i Crna Gora imaju vojsku a da se Kosovu to ne dozvoli", tvrdi Albin Kurti.

Autor: Bahri Cani

Odg. urednica: Ivana Ivanović