Nastavlja se trka u naoružavanju | Politika | DW | 18.06.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Svet

Nastavlja se trka u naoružavanju

Vizija sveta bez atomskog naoružanja stvar je prošlosti. U različitim zemljama sveta razvija se novo nuklearno oružje, navodi se u najnovijem, godišnjem izveštaju stokholmskog Instituta za istraživanje mira SIPRI.

Protekla 2017. bila je posebna godina za protivnike nuklearnog oružja: 122 zemlje članice Ujedinjenih nacija obavezale su se da neće proizvoditi niti posedovati atomsko oružje. To nas ipak nije približilo svetu bez nuklearnog naoružanja.

Prema najnovijim procenama stokholmskog Instituta za mirovna istraživanja SIPRI, u svetu danas još uvek postoji 14.464 komada atomskog oružja – u rukama samo devet zemalja: SAD, Francuske, Rusije, Velike Britanije, Kine, Indije, Pakistana, Izraela i Severne Koreje. Iako je tih devet zemalja globalno gledano u manjini, one i ne pomišljaju na to da se odreknu te vrste arsenala.

Nove atomske bombe za Nemačku

U poređenju s prošlom godinom, ukupan broj komada nuklearnog naoružanja je doduše lagano opao, ali postojeći sistemi su istovremeno modernizovani, naglašava u razgovoru za DW Šenon Kile, šef projekta za nuklearno oružje u institutu SIPRI. „To znači da se starije atomsko oružje zamenjuje – neki komadi su zaista stari i po 40, 50 godina – ali se to oružje i razvija. Ono ima nove sposobnosti, nove tehničke mogućnosti.“

Infografik Zahl der Atomwaffen je Staat im Januar 2018 EN

Američka vlada je u februaru, nakon objavljivanja aktuelizovane verzije svoje nuklearne doktrine (Nuclear Posture Review) potvrdila da razvija novo nuklearno oružje. Time je pogođena i Nemačka, koja doduše ne poseduje sosptveno nuklearno oružje, ali se, kao članica NATO, nalazi pod nuklearnom zaštitom SAD.

Oko 20 američkih atomskih bombi tipa B61 koji su uskladištene u Nemačkoj, trebalo bi da u narednim godinama budu zamenjene modernim, onim koje veoma precizno mogu da budu upućene na cilj.

Skupa modernizacija

Za modernizaciju svog nuklearnog arsenala, Sjedinjene Američke Države spremne su da izdvoje ogromne količine novca: do 2026. za to je namenjeno oko 400 milijardi dolara. Ali i manje nuklearne sile, poput Indije ili Pakistana, nalaze se, prema rečima Šenona Kila, u nekoj vrsti „strateške trke u naoružavanju“. I one razvijaju novo atomsko oružje i povećavaju sopstvene proizvodne kapacitete radioaktivnog materijala koji se može koristiti za atomske bombe. Za zemlje koje ga poseduju, nuklearno naoružanje ostaje centralna tačka njihove nacionalne odbrambene strategije.

Prema Kilovom mišljenju, još je nejasno kako će se dalje razvijati kontrola nuklearnog oružja na osnovu međunarodnih ugovora. „Zabrinjava me to što je političko-strateški odnos između SAD i Rusije trenutno u rasulu, a te dve zemlje poseduju 92 odsto kompletnog svetskog nuklearnog oružja.“

Upitna kontrola naoružavanja

To se odražava i na kontrolu naoružavanja: kada dosadašnji ugovori o ograničenju nuklearnog naoružavanja, poput „Novog START-a“, za nekoliko godina isteknu, pitanje je da li će oni biti zamenjeni novim. Ukoliko ne budu, tada više ne bi bilo nikakvog ograničenja nuklearnih arsenala. „Sve više se udaljavamo od vizije Baraka Obame iz 2009. o svetu bez nuklearnog oružja.“

Fliegerhorst Büchel

Baza u Bihelu, u Nemačkoj, u kojoj se nalazi 20 američkih atomskih bombi tipa B61

Stručnjaka instituta SIPRI Kila, pritom posebno iznenađuje brz tehnološki napredak koji je u poslednjih dvanaest meseci demonstrirala Severna Koreja u razvoju atomskih projektila dugog dometa. Za sada je još uvek nejasno da li će susret severnokorejskog predsednika Kim Džong Una sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na kraju zaista dovesti do nuklearnog razoružanja Korejskog poluostrva. „Tu sam pomalo sumnjičav“, kaže Kile, ali i dodaje da bi taj susret ipak mogao da pomogne da se uspostavi međusobno poverenje.

Rekordno visoki izdaci za naoružanje

U svom „Godišnjem izveštaju 2018“, stručnjaci instituta SIPRI navode da je prošle godine zabeležen novi rekord: od Drugog svetskog rata nikada nije toliko novca izdvajano za naoružanje kao protekle 2017. godine. Ukupan iznos izdataka kreće oko 1.739 milijardi dolara – 230 dolara po glavi svakog stanovnika Zemlje. Godinu dana ranije, izdvajalo se 227 dolara po stanovniku planete.

Pritom to povećanje nije ravnomerno raspoređeno. Pre svega upada u oči rast izdataka za oružje na području istočne Azije. Tako je recimo Kina povećala svoje izdatke za odbranu za 5,6 odsto, na 228 milijardi dolara.

Singapur USA Nordkorea Gipfel Donald Trump, Kim Jong Un

Susret Kim-Tramp probudio je nade

U Evropi je slika neujednačena: dok su istočnoevropske zemlje za naoružanje potrošile manje novca nego godinu dana ranije, u zemljama centralne i zapadne Evrope zabeleženo je povećanje.

Hit na tržištu: oružje iz Nemačke

Nemačko Ministarstvo obrane je 2017. raspolagalo s budžetom od oko 43,5 milijardi dolara, što je, u odnosu na godinu dana ranije, povećanje od oko dve milijarde dolara. Najveće izdatke za vojsku i nadalje – i to bez premca – imaju SAD: 610 milijardi dolara. Iz njih slede Kina, Saudijska Arabija, pa Rusija.

Logično je da sve veći izdaci za odbranu znače i sve veću količinu prodatog oružja. Taj trend se takođe nezaustavljivo nastavlja. Na listi najvećih izvoznika oružja Nemačka se nalazi na visokom četvrtom mestu – odmah iza SAD, Rusije i Francuske.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM