Nastaviti sa radom i po odlasku u penziju? | Politika | DW | 24.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nastaviti sa radom i po odlasku u penziju?

Sve više penzionera u Nemačkoj svakodnevno odlazi na posao. Jedni zato što im to pričinjava zadovoljstvo, a drugi zato što ih finansijska situacija na to prisiljava. Politika za to još nema rešenja.

Majk Šale je sportske građe. Preplanuo i u dobroj je fizičkoj kondiciji. Na njemu se ne vidi da je penzioner. Nakupio je već 50 godina staža i ima tek 65 godina. Kao dečak je izučio zanat za mašinbravara i nakon toga odmah počeo da radi u lokalnom komunalnom preduzeću. Od prošle godine je u penziji. Posao mu nedostaje. Zato je i objavio oglas: „Penzioner, svestran, traži posao“.

„Želim da moj dan i dalje ima nekakvu strukturu. Ne želim da već od ranog poslepodneva sa pivom u ruci sedim ispred televizora“, kaže Šale.

Tom aktivnom penzioneru nije do novca. Finansijski je obezbeđen, ima svoju kuću, živi u srećnom braku i ima nekoliko hobija. Uprkos tome Majk bi rado negde kosio travu ili sređivao arhiv u nekoj firmi. „Meni je u životu dobro, ali jednostavno mi nedostaje neki smisleni i korisni rad“, kaže Šale.

Priča Valtera Štegnera (ime je promenjeno) nešto je drugačija. Četrdeset godina radio je u „Dojče telekomu“ (pre toga u državnoj Pošti), sve dok nakon prestrukturiranja firme nije shvatio da poslodavcu više nije potreban. Tada se sa pretpostavljenima dogovorio oko odlaska u prevremenu penziju, sa 55 godina. Otada prima 70 odsto svoje dotadašnje plate što mu je više nego dovoljno za život. Ali i on se osećao beskorisno pa je, nakon što mu je lokalna Industrijska i trgovinska komora izdala dozvolu za bavljenje samostalnom delatnošću, počeo da manjim preduzećima „vodi“ knjige. Danas se oseća mnogo bolje.

Penzioneri su neophodni

Ova dva primera potvrđuju stavove onih sociologa i stručnjaka za tržište rada poput Aksela Berš-Zupana, sa minhenskog instituta za sociologiju „Maks Plank“ koji se zalažu za to da se onima koji to žele omogući rad i iznad starosne granice za odlazak u penziju. „Socijalni kontakti, ustaljen dnevni raspored, fizički i duhovni izazovi doprinose boljem zdravlju i dužem životu“, tvrdi Berš-Zupan.

I veliki koncerni su u međuvremenu uočili prednosti iskusnih ranika. Svoju nekadašnju strategiju „rešavanja“ starih i skupih službenika i angažovanjem mlađih i fleksibilnijih, „Dojče telekom“ napustio je odavno. I program prevremenog odlaska u penziju na snazi je samo još do kraja ove godine. Jedan od razloga je i to što na tržištu rada nedostaje stručnjaka svih profila koje je nemoguće samo tako nadoknaditi radnicima iz inostranstva. I tu se dojučerašnji penzioneri koji odlično poznaju radne procese nude kao idealno rešenje. U nekim firmama se čak trude da radnike koji se odavno u penziji uz pomoć raznih pogodnosti vrate na radno mesto. Ti radnici su doduše, kako kaže Berš-Zupan, još uvek skuplji nego mlade kolege, ali je njihovo iskustvo neprocenjivo, pogotovo u kontroli kvaliteta ili obučavanju mlađih kolega.

Samostalni preduzetnici s malim penzijama

Pogledajte video 05:20
Trenutno na programu
05:20 min

Teški dani za penzionere

Lotar Gros (66) jedan je od onih koji i iznad zakonske granice od 65 godina još uvek odlaze na posao. Ipak, njegovi motivi su nešto drugačiji. Pošto je čitavog života bio samostalni preduzetnik, u penzioni fond nije uplaćivao zakonski određeni procenat kao stalno zaposleni, već samo onoliko koliko je u tom trenutku smatrao da je potrebno. Rezultat: penzija mu iznosi 345 evra i nije dovoljna ni za najskromniju stanarinu u Nemačkoj. „Nisam mislio da ću kao samostalni autolimar i u penziji morati dodatno da zarađujem“, kaže Gros. Danas za jednu energetsku firmu putuje po zemlji i očitava brojila. I oseća se dobro, kako fizički tako i psihički. On međutim kritikuje to što ni danas mnogi mladi samostalni preduzetnici jednostavno ne zarađuju dovoljno da bi u penzioni fond uplaćivali onoliko koliko im je kasnije dovoljno za solidnu penziju.

I na raspravu o jedinstvenoj starosnoj granici za odlazak u penziju gleda sa skepsom. „Granica bi se trebalo da se razlikuje od zanimanja do zanimanja“, smatra Gros. Vlada je u petak (23.5.) starost za odlazak u penziju snizila na 63 godine. Međutim, prema podacima Statističkog zavoda, prosečna starost pri kojoj Nemci odlaze u penziju je već sad 63,2.

Aksel Berš-Zupan zalaže se za ukidanje svih granica za odlazak u penziju. „Besmisleno je radnike koji se osećaju radno sposobnim terati u penziju“, smatra taj sociolog. Otvaranje tržišta rada za penzionere bi, osim pozitivnog efekta na samo tržište, rasteretilo i fondove penzionog osiguranja jer demografska kretanja u smeru starenja stanovništva govore u prilog tvrdnji da je penzioni sistem u sadašnjem obliku neodrživ.

DW.COM

Audio i video