Nastavak rasprave o nezavisnosti Kosova | Evropa | DW | 03.12.2009
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nastavak rasprave o nezavisnosti Kosova

Trećeg dana rasprave o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, svoje stavove pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu izneli su predstavnici Austrije, Azerbejdžana i Belorusije.

default

Slavlje na ulicama Prištine na dan proglašenja nezavisnosti 17.2.2008.

Predstavnik ministarstva za Evropu i međunarodna pitanja Austrije, ambasador Helmut Tihi tvrdi da Kosovo ima pravo na nezavisnost i da je proglašenje nezavisnosti bilo u skladu sa međunarodnim pravom. Na samom početku, Tihi je istakao da se deklaracijom ne rešava samo pitanje statusa Kosova, nego se otvaraju i druge mogućnosti:

„To doprinosi i dijalogu između Srbije i Kosova kao i uspostavljanju mira i sigurnosti u regionu.“

Austrijski ambasador tvrdi da je Deklaracija o nezavisnosti usvojena od legalnih predstavnika Kosova, izabranih demokratskim putem, a ne od privremenih institucija. „Deklaracija nije u suprotnosti ni sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, pošto se i njome predviđa rešenje pitanja statusa“. Tihi kaže da su i bivše jugoslovenske republike - Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija, sličnim deklaracijama proglasile nezavisnost i nisu pogazile princip teritorijalnog integriteta.

„Rezolucija 1244 ne isključuje izdvajanje Kosova od Srbije i stvaranje nove države“, tvrdi on.

„Zakon je važniji od sile“

Potpuno drugačijeg mišljenja je bio predstavnik Azerbejdžana, ambasador Agšin Medijev. On tvrdi da deklaracija o nezavisnosti nije u skladu sa međunarodnim pravom. Medijev je u prvom redu istakao pravo očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta i nemešanje u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje:

„Sila ne znači pravo. Zakon je važniji od sile“, rekao je on uz podsećanje da od 1945. do danas nijedna zemlja nije stvorena nekom jednostranom deklaracijom.

Ambasadorka Belorusije u Holandiji, Elena Gricenko podvukla je da u ovom procesu treba uzeti u vidu nekoliko vrlo važnih dokumenata, poput Povelje Ujedinjenih nacija, Helsinškog finalnog akta, Rezolucije 1244, pravo naroda na samoopredeljenje i drugo. Kada se sve to uzima u obzir, kako kaže, dolazi se do zaključka da:

„Kosovo nema legalnih argumenata za secesiju od Republike Srbije.“

Autor: Bahri Cani, Hag

Odgovorni urednik: Ivan Đerković