Napadi na hrišćanske izbeglice | Evropa | DW | 14.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Napadi na hrišćanske izbeglice

U izbegličkim domovima je alarmantno zlostavljanje izbeglica - onih koji su i u mirnodopska vremena u svojim muslimanskim domovinama bili na meti: hrišćana, homoseksualaca, samih žena, alevita... Policija mora da ćuti.

Ramin F. je izbeglica i se oseća progonjenim i u Nemačkoj. Dolazi iz Irana, gde je prešao u hršićanstvo -za tamošnju državu neoprostiv "zločin". Živi u jednom domu na istoku pokrajine Brandenburg i kaže da je među 120 izbeglica, osim njega, još osam hrišćana: "Kad su saznali da sam hrišćanin, počeli su problemi".

Muslimanske izbeglice su odbijale da idu na kurs nemačkog jer nisu hteli da budu u istoj prostoriji "s nečistim". Krali su mu odeću, čak i hranu. Izazivali su ga u želji da se upusti u tuču, a kad legne u krevet, drugi namerno prave buku. Ukratko, živi u stalnom strahu i već ima psihičkih problema, a i kosa je počela da mu opada.

Veranstaltung von Open Doors Deutschland

Ramin F. (Levo)

Nadležne službe ne idu baš tako daleko da tvrde kako Ramin F. laže, ali uvek iznova se kaže da su to "usamljeni slučajevi". O tome se raspravljalo i na jednoj konferenciji u Berlinu: i predstavnici obe velike crkve u Nemačkoj, katoličke i evangelističke, utvrdili su da je takvo zlostavljanje hrišćana "izuzetak". Ipak, neke crkvene organizacije tvrde da ima još mnogo, možda na hiljade takvih slučajeva i da i politika mora nešto učiniti.

Policija ne sme o tome da govori

Nemačka humanitarna organizacija "Open Doors" je hrišćanska organizacija bliska konzervativnim krugovima evangelističke crkve. Markus Rode koji vodi tu organzaciju, tvrdi da je stanje kritično i da "moramo reći istinu". Rode optužuje političare i crkvene institucije u Nemačkoj da radije okreću glavu i umanjuju problem.

"Open Doors" i neke druge crkvene humanitarne organizacije poput katoličke "Crkve u nevolji", "Akcije za progonjene hrišćane " i Centralnog veća pravoslavnih crkava u Nemačkoj, zahteva da se otvoreno progovori o tom progonu i nasilju nad hrišćanima u utočištima za izbeglice. Kako je Rode izjavio, taj zahtev počiva "na želji mnogih dobrovoljaca koji rade sa izbeglicama i koji se ne usuđuju da govore, ali i na molbi policije kojoj je zabranjeno da o tome govori".

Veranstaltung von Open Doors Deutschland

Markus Rode (Levo)iz organizacije Open doors i sveštenik Gotfrid Martnes (u sredini)

Ove humanitarne organizacije su pokušale da otkriju slučajeve takvih zlostavljanja, preko mreže svojih radnika u čitavoj Nemačkoj. Javilo se 231 izbeglica, pre svega iz Sirije, Iraka i Avganistana. Tvrde da su i u Nemačkoj izloženi i telesnom i psihičkom nasilju, uvredama i čak pretnjama smrću. Zato pastor berlinske Slobodne crkve Gotfrid Martens zahteva: "Treba prestati s tom paradigmom 'usamljenog slučaja'." Samo u okolini Berlina i ima "na stotine slučajeva".

Ko to štiti izbeglice?

Što je najgore, gotovo polovina ovih prijava odnosi se na slučajeve zlostavljanja koje su počinili bezbednjaci - koji čuvaju prihvatilišta. Među tim osobljem je ranije bilo slučajeva rasizma i čak pripadnika neonacističkih organizacija - i tu su nadležni delovali vrlo brzo i efikasno i angažovali mnoge osobe stranog porekla koji žive u Nemačkoj.

Ali ovim humanitarnim organizacijama se čini - sad se otišlo u drugu krajnost: čuvari se biraju samo "po kriterijumu poznavanja jezika i opsega bicepsa", kaže pastor Martens. Štaviše, njemu je poznat slučaj i gde je direktor smeštaja za izbeglice, inače poreklom iz Avganistana, pocepao Bibliju i hrišćanima odbio da pruži smeštaj.

Ove humanitarne organizacije zato predlažu da se poveća broj hrišćana u pojedinim prihvatnim centrima. Pastor Martens se čak zalaže za potpuno razdvojeni smeštaj muslimanskih i ne-muslimanskih izbeglica. Poslanik CDU Heribert Hirte podseća da žrtve takvih zlostavljanja nisu samo hrišćani, nego i druge manjine, poput Alevita, ali bilo je i napada na homoseksualce i uopšte, na mnoge žene ako su same dospele u Nemačku. Ali Hirte se protivi prihvatilištima podeljenim po veri ili naciji, već insistira na tome da i u prihvatilištima mora vladati temeljno načelo slobode veroispovesti i "svi koji nam dođu, to im se mora objasniti već od prvog dana".