1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
KonfliktiRuska Federacija

Napadi dronovima – „ogromna promena“ u ratovanju

31. avgust 2023.

Rusija i Ukrajina koriste dronove za svakodnevne uzajamne napade. Keli Griko, viša saradnica u vašingtonskom istraživačkom centru „Stimson“, objašnjava za DW šta to znači za sadašnji rat i buduće ratovanje.

https://p.dw.com/p/4VnPX
Rat u Ukrajini teško je i zamisliti bez dronova
Rat u Ukrajini teško je i zamisliti bez dronovaFoto: Wolfgang Schwan/AA/picture alliance

DW: U poslednje vreme ukrajinski udari dronova se dešavaju dublje u ruskoj teritoriji. Raniji udari krajem 2022. izvođeni su starim, renoviranim dronovima sovjetskog tipa. Da li je Ukrajina poboljšala svoju sposobnost napada dronovima?

Keli Griko: Ukrajinska industrija dronova doživela je uzlet u ovom ratu. Prema ukrajinskoj vladi, u ovom trenutku postoji preko 80 ukrajinskih kompanija koje proizvode dronove. I videli smo kako se njihove sposobnosti sve više razvijaju tokom rata i postaju sve sofisticiranije i dalekometnije.

-pročitajte još: Napadi dronovima na Moskvu: „Ovo je samo prolog“

Mislim da je to važno. Vidite da Ukrajina želi te vrste bespilotnih letelica većeg dometa koje mogu da naprave unutar Ukrajine kao alternativu sredstvima za udare dugog dometa koje Zapad nerado daje. Počinju da se pokazuju plodovi nekih od tih projekata, njihova sposobnost da pogode Rusiju ili teritoriju pod kontrolom Rusije.

Šta znate o ovim dronovima koji se koriste za udar na Moskvu? Šta je posebno kod njih?

Razumljivo, ne znamo mnogo o tim sistemima, jer Ukrajinci pokušavaju da ih drže u tajnosti. Ono što znamo iz slika jeste da postoji niz sistema, neki su prilično veliki. To nisu multikopteri, već veći dronovi koji se izgleda daljinski kontrolišu. Neki imaju autonomni kapacitet da lete, što im omogućava da lete duže. I rade na povećanju količine eksploziva koje dronovi mogu da ponesu.

Vojna ekspertkinja Keli Griko tokom razgovorom sa urednikom u DW Romanom Gončarenkom
Vojna ekspertkinja Keli Griko tokom razgovorom sa urednikom u DW Romanom GončarenkomFoto: DW

To su obično dronovi koji su spori i stabilni, a ono što vidimo je problem koji ne važi samo za Ruse, već mislim da važi i za sve zemlje u ovom trenutku – uočavanje tih dronova može da bude teško, jer lete sporo, pokušavajući da se kreću što bliže tlu i vegetaciji. Rusi su iskusili da je to teže otkriti.

Čini se da Rusija ima određene kapacitete da elektronskim putem ometa te dronove. Zato pretpostavljam da je pad mnogih dronovi u blizini Moskve rezultat ometanja. Tu postoji ranjivost, ali napadi svakako šalju poruku ruskom narodu, kao i ukrajinskom narodu, o sposobnosti Ukrajine da udari na rusku teritoriju.

-pročitajte još: Kako stručnjaci ocenjuju napade dronovima na Moskvu

Do sada nije bilo ovakvog rata. Zamislimo da nema dronova. Šta mislite, gde bismo sada bili u ovom ratu?

Sve u svemu, vojska Sjedinjenih Država i druge vojske mogu mnogo toga da nauče od Ukrajinaca o ratovanju bespilotnim letelicama. Mislim da su zaista bili na vrhu u inovacijama u vezi s upotrebom dronova.

Da odgovorim na vaše pitanje, da zamislimo ovaj rat bez dronova. Teško je to zamisliti, jer je to zapravo bio važan izvor prednosti za Ukrajince. Na početku rata, mogli su da koriste dronove TB2 turske proizvodnje (Bajraktar) kako bi pogodili neke od onih oklopnih kolona koje su Rusi imali. To im je donelo sposobnost za napad, posebno na početku rata. To je bilo veoma važno za usporavanje ruskog napredovanja.

A onda, hiljade multikoptera koje Ukrajina koristi na ratištu, koji nisu skupi kao TB2. Oni su zaista doneli prednost nad Rusima u pogledu obaveštajnih podataka, nadzora i izviđanja i bili su veoma važni za procenu situacije na bojnom polju.

Stambena zgrada u ruskom Kursku uništena u napadu dronom
Stambena zgrada u ruskom Kursku uništena u napadu dronomFoto: Kursk Region Government/dpa/picture alliance

Hajde da razgovaramo i o korišćenju dronova u Rusiji. Rusija takođe razvija nove sisteme, ne samo koristeći iranske bespilotne letelice Šahed. Postoje izveštaji da ih Rusija već sklapa na sopstvenoj teritoriji, a Ukrajinci strahuju da bi Rusija mogla biti ispred Ukrajine u razvoju novih dronova. Šta mislite o ruskim tehnologijama bespilotnih letelica i kako Rusija uči iz ovog sukoba da koristi više dronova?

Na početku rata, ruske snage su u velikoj meri zaostajale u sposobnostima upotrebe dronova. Imali su neke naprednije dronove vojne klase, Orion, za osmatranje i izviđanje. Ali, oni su mnogo zaostajali i na neki način su razumeli važnost komercijalnih multikoptera i komercijalne tehnologije.

Na dan kada je počeo rat, Ukrajinci su započeli masivnu onlajn-kampanju kako bi pokušali da finansiraju upotrebu dronova. A Rusi su u mnogim aspektima nadoknadili zaostatak u ratu. U ovom trenutku je jasno da Rusi razumeju vrednost dronova i morali su da se obrate, naravno, Irancima za deo te tehnologije i sposobnosti. Pokušavaju da više toga presele u Rusiju, čak i ako je u pitanju proizvodnja.

-pročitajte još: Da li Ukrajina sme da napada Rusiju?

Šta mislite, kako će se sve to razvijati? Na početku su u jednom napadu učestvovale jedna ili dve mašine, sada ih je na desetine. Verujete li da idemo ka stotinama ili čak hiljadama dronova koji se koriste istovremeno da pogode jednu metu?

Da, zapravo mislim da se krećemo u tom pravcu. Ne znam da li će to biti slučaj u ovom ratu, jer se nadam da će se on završiti što pre. Ali ratovanje, generalno gledano, ide u tom pravcu.

Ono što opisujete je potencijalni kapacitet roja, što znači da imate mnogo bespilotnih sistema bez posade koji mogu da komuniciraju jedni sa drugima, koordiniraju i zatim sarađuju u svojoj akciji napada na metu — kretaće se masa i to jeftina masa. To je zaista velika promena u ratovanju.

Videli smo to i ranije, pre Prvog svetskog rata, ovaj naglasak na masi i vatrenoj moći, i ponovo vidimo da se rat kreće u pravcu jeftine mase i vatrene moći, što zaista veoma jača odbrambenu sposobnost.

Keli Griko je viša saradnca u „Reimagining Grand Strategi“ programu u Stimson-centru, analitičkom centru sa sedištem u Vašingtonu. U svom istraživačkom radu fokusirana je na veliku američku strategiju i odbrambenu politiku, a bavi se i pitanjima spoljne politike SAD, međunarodne bezbednosti, strukture vojnih snaga, vojnih saveza, vazdušnih i svemirskih operacija i budućnosti rata.

Ukrajina: Ratovanje hakovanim dronovima

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.