Što je dosta, dosta je. Dve decenije je Zapad upumpavao bilione dolara u nerazvijenu, siromašnu zemlju. Uzalud. Zamor od rata se širio. Zapad se u Avganistanu precenio. Godinama je verovao da može da modernizuje ovu zemlju i zato se žrtvovao: ljudski i finansijski. Na kraju – bilo je neuspešno.
-pročitajte još: Fijasko u Avganistanu: U Berlinu ogorčeni Belom kućom
Kad je američki predsednik Bajden naredio povlačenje vojnika, demokratska fasada Kabula raspala se poput kule od karata. Avganistanu sada preti povratak u tvorevinu (bilo bi preterivanje govoriti o državi) u kojoj suparnička plemena, grupe, narodi i verske zajednice vrebaju jedni druge i međusobno ratuju. To ljudima donosi samo patnju.
Svet je dobio još jednu „propalu državu“. Poraz Zapada je nešto što se ne može umanjiti niti potceniti. To je svakako istorijska prekretnica: od sada neko vreme Zapad neće biti spreman da se upušta u nove takve avanture.
Rusija, koja bi rado da bude svetska sila, delomično i s neskrivenom radošću – a zajedno sa zemljom u usponu, Kinom – prati propast Amerikanaca i Evropljana na Hindukušu. Pa neka im bude. Ali, islamisti u Avganistanu operišu nedaleko od njihovih granica. Oni su mnogo veća pretnja po stabilnost centralne Azije, nego Evrope ili Amerike. Povlačenje Zapada iz tog regiona tera Moskvu i Peking da se snažnije angažuju na licu mesta, s obzirom na to da su te zemlje geografski blizu Avganistana.
Trijumfalna zavijanja neprijatelja Zapada će utihnuti. Moskva i Peking propagiraju novi svetski poredak: s više centara moći i zonama uticaja. Moskva bi htela da cementira svoju kontrolu nad Ukrajinom, Belorusijom i bivšim sovjetskim republikama u centralnoj Aziji. Peking bi da spreči američke nosače aviona da krstare južnim delom Kineskog mora, dok Vašington brani slobodu na Tajvanu. Ali, Zapad neće učiniti uslugu Pekingu i Moskvi!
To uopšte nije kraj liberalnog svetskog poretka koji bazira na pravilima. I dalje važe ideali i vrednosti koje Zapad podržava i koji se s pravom smatraju univerzalnim: dostojanstvo svakog pojedinca, jednakost muškaraca i žena, sloboda izražavanja, pravo na okupljanje, demokratija, poštovanje ljudskih prava .To što je Zapad zakazao u Avganistanu ne znači da su te vrednosti izgubile na važnosti. Naprotiv. Verovatno će tužan i tragičan razvoj događaja u Avganistanu u narednim mesecima pokazati svetu da su te vrednosti prave.
Tvrdnja Moskve koja datira od kraja Hladnog rata 1991. pa do danas, a po kojoj SAD žele da dominiraju svetom, je propaganda koju pokreće Kremlj. Zapad nije kriv što se zemlje istočne Evrope okreću od Moskve u pravcu slobodnog sveta. Postoji li ijedna demokratska država u Evropi s kojom Rusija održava prijateljske odnose? A ako ne, zašto je to tako?
-pročitajte još: Talibani su iskoristili dvadeset godina zapadne arogancije
Ali i Zapad sebi mora da postavi određena pitanja. Mora da se upita šta može da uradi kako bi izbegao, kako to istoričari kažu, „prenapregnutost“ sopstvene sfere uticaja – kako bi bio gospodar u svojoj kući i kako bi mu ostalo dovoljno novca za jačanje sopstvene obrane. Jer, autoritarnim režimima u Moskvi, Pekingu, Teheranu i drugde potrebni su spoljni neprijatelji kako bi politički preživeli.
Vrednosti za koje se zalažu SAD i EU, zadržaće svoju globalnu snagu kojom zrače i privlače, a koja se ogleda u blagostanju Zapada, njegovoj ekonomskoj snazi, mogućnosti da se svaki građanin razvija i živi u slobodi i bezbednosti. To će nastaviti da privlači ljude, uključujući i milione Rusa i Kineza koji emigriraju na Zapad.
Amerika i NATO moraju da uče na sopstvenim greškama. Vojne intervencije u poslednjih 30 godina nigde praktično nisu održivo poboljšale situaciju. NATO kao zapadni odbrambeni savez trebalo bi da se koncentriše na svoju osnovni zadatak – odbranu svoje teritorije. Ako tako bude, onda fijasko na Hindukušu možda ipak nije bio uzaludan.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu