Najznačajniji kulturni dogadjaji u 2007oj

„Život drugih - film Florijana Henkela fon Donersmarka dobio je Oskara za najbolji strani film. Filmska priča o jednom oficiru službe istočnonemačke državne bezbednosti Štazi - koji postaje zaštitnik onih koje bi zapravo trebalo da šalje pod nož.

„Ja sam odrastao na zapadu ali sam često boravio na istoku Nemačke. Moja majka je rodjena u Magdeburgu, moj otac je još dalje sa istoka. Moj brat i ja smo vrlo često boravili tamo i doživeli atmosferu koja vlada u filmu. Dakle, ja imam direktnu vezu sa „mestom radnje“ u filmu. Možda je to bila i prednost. Odredjena distanca pomaže da se doživljene okolnosti objektivnije predstave.“

Fon Donersmark je nedaljama putovao po SAD i predstavljao svoj film. Nemačka se radovala zbog dobijenog Oskara. Prolećna bajka - nedeljama su nemački mediji izveštavali o njoj. Slika mladog režisera sa Oskarom u rukama nije mogla da se zaobidje ni u jednom mediju.

Mnogi su smatrali da je u filmu predstavljena Nemačka koja ne okleva. Samouverena i ofanzivna. Samopouzdana do one more do koje su samopouzdani filmski autori koji je predstavljaju. Zaključak - nemački film je definitvno u usponu.

U martu su širom sveta održane večeri posvećene ruskoj autorki Ani Politkovskoj ubijenoj u Putinovoj Rusiji, slavljeno je 50 godina Evropske unije a najvažnjija nemačka televizijska nagrada Grime dodeljena je seriji „Turski za početnike“ koja se bavi temom migracija. To pokazuje da je migracija našla put do popularne kulture.

„Trebalo bi biti ponosan na stvari koje funkcionišu. I pored histeričnih pojava s obzirom na četrdesetogišnje nemačko migraciono iskustvo mogu da ustanovim da mnogo toga dobro funkcioniše,“ kaže Feridun Zaimoglu, autor tursko nemačkog porekla.

„Već sama činjenica da kancelarka Angela Merkel organizuje sastanak na vrhu o integraciji, da ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble poziva na konferenciju o islamu - fantastične su poruke koji utiču na ljude“

Medjutim, pre nego što počnemo da govorimo o nečemu što je fantastično, govorimo radje o Ginteru Grasu. Najpoznatiji nemački pisac je u martu govorio o izrodjivanju nemačke štapme. Štampa je odgovorila naslovima „Odvratni Ginter Gras“. Autor je nemačkim novinarima zamerio gubljenje nivoa i kolektivno usaglašavanje. Razlog za njegov gnev bio je sajam u Lajpcigu i kritika izrečena na račun njegovog zakasnelog priznanja o mobilisanju u SS jedinicu. Radi se o priznanju koje je Gras dao još pretprošle godine

Filharmonija na ELBI

Hendlov Mesija odlično pristaje uz veliku crkvu, ali sasvim je zamisliva i drugačija izbedba. U Hamburgu je počela izgradnja Filharmonije na Elbi. Izgradnja se finansira iz privatnih izvora ali to ipak pokazuje da je najgore vreme štednje u kulturi prošlo. Konjunktura je u porastu, to pokazuju ne samo tople reči nego i materijalna sredstva. Kultura jeste važna i to do te mere da se razmišlja o tome da se u ustav unese uredba o unapredjivanju kulture. Visoka kultura nije samo „lepa“ nego odražava izvesnu prednost. To su uvideli i u arapskom svetu. Svetski grad kulture biće što je pre moguće Abu Dabi. Tamo se trenutno osnivaju filmski festivali, muzeji, koncertne sale. Uspostavlja se saradnja sa poznatim kulturnim institucijama poput Luvra. Reč je o nekoj vrsti izgradnje Gugenhajma na pesku. U Arapskim emiratima, u Dubaiju je i jedan Nemac – Mihael Šindhelm, koji je ranije bio šef berlinske operske zadužbine.

Verujem da se u Dubaiju dogadja nešto što se u 21 stoleću dogodilo u brojnim državama na svetu. Naime, u zemljama u kojima se dogodio veliki ekonomski razvoj, gradovi menjaju profil i društveno se uzdižu. Pitanja identiteta, nastajanja.. su specifičnost nekog grada. „Specifično ja“ čini identitet nekog grada. To mora biti potvrdjeno i na planu kulture.“

Internet

Gdje je naš identitet? To pitanje se postavlja kada se pomene Internet. „Drugi život“ se zove komjuterska igra u kojoj se odričemo vlastitog identiteta i nalazimo novi. Dakle, radi se o ne tako novom digitalnom maskenbalu u kome postoji sve što nije neohodno u realnom životu. Dizajnerske radnje i prodaja nekretnina. U virtuelnom svetu se trguje novcem koji nije virtuelan.

Dokumenta

Početak godine je prošao i počelo je veliko umetničko leto. Letnja bajka. Umetnost je bila prisutna kao nikada ranije. Sajam umetnosti u Bazelu, Bijenale u Veneciji, projekti skultpure u Minsteru i Dokumenta u Kaselu. Dokumenta je sasvim sigurno bila vrhunac kulturnog leta. 650.000 posetilaca iz celog sveta došlo je u Kasel:

Na Dokumentu se čekalo sa velikim nestrpljenjem kao da se očekuje svetska kulturna revolucija. Revolucija je izostala, Dokumenta je u inostranstvu izazvala ljutite proteste. Govorilo se o kiču koji vredja, nevažnoj umetnosti, dosadi, jedan engleski kritičar je govorio o najlošijoj izložbi koju je ikada video. Razlog za ovakve reakcije leži u činjenici da su kuratori svesno izostavili umetničke prvake. Autori poput nemačkog superstara Neo Rauha i Daniela Rihtera nisu bili prisutni na Dokumenti. Da li je zaista bila greška činjenica što nisu pozvani poznati umetnici. Kurator Roger M. Birgel naravno na ovo pitanje odgovara negativno.

„Uvek sam bio protiv toga da se Dokumenta posmatra kao umetnički ekvivalent neke vrste poljoprivredne izložbe. Dakle, meni je bitno da ljudima približim umetnost da se opuste, …. Da se koncentrišu na estetsko iskustvo. Dakle radi se o nečemu što traži dosta vremena i mira a umetnost nas podržava da preispitamo vlastite relacije ka okolini, posmatramo, eventualno promenimo. Dakle meni je bitan prostor za smisao a ne hitparada.“

Umesto hitparade mogla se videti loše preparirana žirafa sa Zapadne obale koja je trebala da simbolično prikaže sukob na bliskom istoku. Zatim skulptura iz starih kineskih vrata koju je polomila oluja. Medjutim, autor Vei-vei se nonšalantno odnosio prema nezgodi i radovao se što se cena njegovog eksponata udvostučila. Što bi trebalo da znači da je nezgoda - umetnost. A umetnost - proizilazi iz komunikacije.

„Biciklističko putovanje. Kuda? U Minster ka umetnosti.“

Svakih deset godina se u Minsteru održava Projekt skulptura. Sa biciklom se vozi kroz mali grad i razgledaju se umetnička dela. Vrlo neobično umetničko iskustvo. Kuratorka Brigite Francen kaže:

„U sedemdesetim se razvila ideja da se umetnička dela postave u otvorenom prostoru. Na taj način se hteo postići specifičan utisak, izmeštanje umetnosti iz muzeja i malo udaljavanje od gledaoca.“

Medjutim i izložba u Minsteru je bila žestoko kritikovana. Zamenik direktora umetničkog udruženja iz Hanovarea Stefan Berg kaže:

Mnogo od onoga što se dogadja u otvorenim prostorima a što se dogodilo i u Minsteru deluje kao dobro poznata varijanta:“ dobro, sad ćemo to da odradimo još jednom.“ Ne postavljaju se bitna pitanja. Zbog toga, vožnja biciklom kroz Minster još uvek pričinjava zadovoljstvo. Ali nije se dogodilo nikakvo otkriće.“

Ono što je u umetničkom letu postalo jasno kao nikada ranije jeste činjenica da već odavno kulturnu publiku ne čine samo klasični predstavnici starije obrazovane generecije. Umetnost u Nemačkoj, pre svega za mlade ljude predstavlja masovni fenomen. Naravno da je to u vezi sa neverovatnim iznosima koji se daju za neko umetničko delo. Britanski umetnik Damian Hirst je prodao lobanju sa dijamantima za neverovatnih 75 miliona evra. Najskuplja glava na svetu. Umetnici danas oko sebe šire glamur nekadašnjih pop zvezda ili holivudskih diva.

Umetnost je postala šik. Muzika takodje - naravno.

Bajrojt - Vagnerov letnji festival. Uzvici negodovanja za Katarinu Vagner koja je za otvaranje festivala režirala „Majstore pevače“ koje je komponovao njen pradeda.

„Naravno da je reč o novom vidjenju. Ali moj otac je i pre nego što me pozvao da režiram zano kako ja režiram. On je hteo drugačiju estetiku, decidiraniju od njegove. On me ne bi anagažovao da je hteo istu vrstu estetike kao njegova .“

Medjutim šanse Katarine Vagner da preuzme mesto direktora letnjeg festivala od svog oca, ovom režijom se svakako nisu uvećale. Još uvek nije odlučeno ko će zameniti Volfganga Vagnera. To pitanje je ove godine podstaklo velike rasprave koje će se nastaviti i u idućoj godini.

„Diskusija o tome da li smo blesavi ili nismo… se ne vode više ili se vode…..

Smatra Diter Hildebrant, veliki čovek nemačkog kabaretizma. Napunio je 80 godina. Isto kam i drugi veliki stari čovek nemačke literature. Ginter Gras. Pocčasti i slavlja, intervju …Veliki Grasov festival

„Da, radujem se tim okruglim i poluokruglim rodjendanima. Tada se sastaje moja velika porodica. Moja žena i ja imamo osmoro dece i gomilu unučadi. Dodju nam i prijatelji. Raduje me takvo slavlje. Želeo bih još nekoliko godina da proživim u zdravlju, zato što sam radoznao čovek i voleo bi da vidim šta će biti od mojih unučića i šta nas uopšte čeka.“

Da li smo nešto izostavili. Mnogo toga. Ove godine su nas napustili, pisas Valter Kempovski, slikar Jerg Imendorf, tenor Lučano Pavaroti, švedski režiser Ingmar Bergman, kompozitor Karl Hajnc Štokhauzen. Bilo je mnogo muzičkih povrataka - Rok legedna Led Cepelin su mogli da prodaju 20 milona karata za svoj koncert ali su održali koncert za samo 20 hiljada posetilaca. Gete instituti su prebrodili višegodišnju krizu, nakon godina štednje sada su u planu otvaranja novih instituta. Reforma pravopisa je napokon stupila na snagu, ali niko više nije imao snage da se oko toga raspravlja. Sada se vraćamo muzici. Ovoga puta nije reč o Hendlovom mesiji.

Astrid Lindgren bi ove godine napunila 100 godina. Njene priče su ostavile pečat u detinjstvu velikog broja dece u celom svetu. Lepo je znati da je Pipi duga čarapa prva revolucionarka u sobama dece prvih njenih čitača.

„Mislim da je fantazija neophodna i srećom još uvek ima ljudi koji je imaju.“