Najveći sajam knjiga na svetu!

Na većini štandova Sajma knjiga u Frankfurtu još uvek se mogu videti - knjige. To nije samo po sebi razumljivo jer je Sajam knjiga poput šarolike robne kuće. Na Sajmu izlaže 7.000 izlagača, na njihovim štandovima osim knjiga ima i elektronskih izdanja, CD-ova, školske opreme itd. Izdavač Reclam (foto) se lako može prepoznati po malim žutim knjižicama - svom zaštitnom znaku.

Dovoljno je prošetati sajamskim halama da bi se shvatilo zbog čega je Sajam knjiga poput šarene tržnice. Digitalni svet je prisutan na svakom ćošku. Kad ljudi danas nešto žele da pročitaju oni ne kupuju automatski (odštampanu) knjigu. Mnogi posežu za elektronskom knjigom na tablet-računarima.

Mnogim posetiocima se najviše sviđa finski paviljon. Finska je zemlja domaćin 66. sajma knjiga u Frankfurtu. "Finska. Cool", to je moto pod kojim se predstavlja ova skandinavska zemlja. Srdačno i pomalo humoristički.

Jedna od velikih tema ovogodišnjeg Sajma je 25. godišnjice pada Berlinskog zida. Taj događaj je umnogome uticao i na kulturu. Mnogi autori su se bavili padom Zida i čine to i dan danas. Na jednom se štandu našao i "ponos" automobilske industrije DDR-a: Trabant.

Na Sajam knjiga ne navrate samo ljubitelji pisane reči. Baš kao što se i u svakoj većoj knjižari ne prodaju samo knjige, isto tako i na Sajmu knjiga u Frankfurtu u ponudi ima svega i svačega. Tu i tamo se može naići na štand poput ovog na fotografiji. Logično pitanje: jesmo li na sajmu knjiga ili sajmu igračaka?

Dugi niz godina Sajam knjiga se odvijao isključivo u sajamskim halama. Poslednjih godina se izlazi i van sajamskog prostora, sve je više događaja između dvorana na Frankfurtskom sajmu. Ovih dana pada kiša, ali posetioce to ne odvraća. U velikom šatoru na Sajmu se čita iz dela koja se predstavljaju u halama.

Knjige i obrazovanje, ta su dva područja jednostavno nerazdvojiva. Obrazovanju se posvećuje velika pažnja na Sajmu, zato i navraća jako puno mladih posetioca. U vremenima digitalizacije izlagači predstavljaju nova rešenja kad se radi o korišćenju računara u učionici, o programima umesto klasičnih knjiga. U međuvremenu je standardnim postalo čak i korišćenje digitalnih naočara u nastavi.

Nastavnici i roditelji uvek iznova shvate da digitalna obrazovna sredstva nisu sve što učenicima treba. Traži se i klasično obrazovanje i demonstrira se na brojnim štandovima. Deca i mladi eksperimentišu. Uče o stvarima koje dodirnu rukom - a ne samo preko ekrana na svojim pametnim telefonima i računarima.

Jedna od tema Sajma je i koegzistencija klasične knjige i najmodernijih digitalnih poslova. Priča o "skoroj smrti stare dobre knjige" nije kompletna istina. Moderne učionice možda više ne izgledaju kao na ovom sajamskom štandu, ali u školama se deca i dalje podučavaju "starinskim" metodama - i uz pomoć štampanih knjiga.

Izdavač Kristijan Dering predstavio je verojatno najtežu knjigu na Sajmu. "Hiljadu i jedan dan - orijentalne priče", teške su 4,4 kilograma. Štampano je samo nekoliko hiljada primeraka. Nije to knjiga za svakoga, već samo za istinske ljubitelje.

Ovaj sajamski štand posebno je lep. Izdavačku kuću "Die Andere Bibliothek" (Druga biblioteka) je 1984. utemeljio Hans-Magnus Encensberger. Svakog meseca izdaje jednu novu knjigu. I svaku knjigu (tačnije njen omot) dizajnira neki drugi autor.

Razloga za slavlje ima i ovaj gospodin. Klaus Šefling već 20 godina izdaje knjige. Istoimena izdavačka kuća je nezavisna. To je neobično u branši u kojoj tempo diktiraju velikani poput Amazona ili Random Hausa.

I bivši nemački kancelar Helmut Kol (na fotografiji sa suprugom) navratio je u Frankfurt kako bi predstavio svoju novu knjigu. Na štandu izdavačke kuće Droemer bile je velika gužva. I to je posebna draž Frankfurtskog sajma: ovde navraćaju i pisci i političari, ličnosti iz javnog života i umetnici, kako bi predstavili svoja nova dela.