Najveća eko farma na krovu

Leti na krovu neupotrebljivog kontejnera u dvorištu nekadašnje pivare raste paradajz i začinsko bilje, dok u bačvi ispod njega plivaju šarani. Ova kombinacija nije napravljena slučajno, primenjuje se sistem Akvaponik, objašnjava Tobias Vimer. "Kombinacija uzgoja bilja i uzgoja riba opisuje cirkulisanje hranjivih materija. Ribe proizvode materije korisne za biljke, koje ih potom preuzimaju i tako prečišćavaju vodu.“

Srećne ribe sa krova

Vimer u šali dodaje, povrće se uopšte ne oseća na ribu. 27-godišnjak studira urbani dizajn na Tehničkom univerzitetu u Berlinu i jedan je od 15 studenata koji se u zimskom semestru bave ovim projektom izgradnje bašte na kontejneru za morski prevoz robe. Na akademskom-nemačkom to se zove „prethodna studija opravdanosti“ i znači da studenti u malom pokušavaju da utvrde koliko je realna velika ideja koja se nalazi iza kontejnera, o podizanju najveće svetske farme na krovu. Bio bi upotrebljen krov u blizini tog kontejnera za prekomorski prevoz robe, krov nekadašnje pivare, ogromne zgrade od cigle u južnom Berlinu. Kristijan Ehternaht kaže: "To je ukupno 7000 kvadratnih metara, otprilike kao jedan fudbalski teren, od toga 4000 kvadrata su staklene bašte dok ostatak čine prostorije sa ribnjacima.“

Kristijan Ehternaht je jedan od tri člana tima „Riba sa krova“ sa velikim planovima. Ehternaht je zadužen za marketing i prodaju, njegove kolege, botaničarka i menadžer, razmišljaju o sprovođenju ideje u delo. 2013. bi ovde trebalo da nastane farma, ali pioniri još traže investitore. Pet miliona evra je potrebno za sprovođenje projekta. Aktuelna godina nauke za temu ima održivost, a može se računati i na finansijske programe podrške. Ehternaht kaže: "Sve je to takođe veoma zdravo, bio-ribe se hrane bio-hranom, a upravo to je cilj ovog projekta. Ne koristimo đubriva, ne dajemo bilo kakvu vrstu medikamenata ili antibiotika ribama, ovo je jedan kompletan, čist sistem. Naše ribe su srećne ribe.”

Budućnost ili ludilo?

Na hranu se na gradskim farmama ne troši mnogo. Konvencionalni uzgoj ribe zahteva 1000 litara vode za kilogram ribe, „ribi sa krova“ je potrebno pet puta manje. 200 litara vode se umesto klasičnog načina, filtrira kroz biljke. Na ovaj način izbegle bi se i zaista neverovatne kilometraže koje hrana prelazi pre nego što stigne do kupaca. Student Tobias Vimer se čudi da gradske farme odavno nisu postale realnost. "Kad se pogleda na primer Berlin, sa toliko ruševina, potencijal i prostor postoje, urušene kuće se veoma lako mogu pretvoriti u staklenike i tako pokrenuti regionalna proizvodnja hrane.“

Put ka budućnosti ili ludilu? 2012. će biti uzbudljiva godina za tim „Riba sa krova“ i studente Tehničkog univerziteta. Ako se utvrdi isplativost projekta i privuku investitori, 2013. bi sivi krov berlinske pivare mogao da postane ogroman staklenik i time i najveća svetska gradska farma.

Autori: N. Vojcik / D. Vranković

Odg. urednica: I. Ivanović