Najunosnije zanimanje u BiH | Politika | DW | 23.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Najunosnije zanimanje u BiH

Građani i država sve siromašniji, a lideri političkih partija u BiH zarađuju milione. Sudovi u toj zemlji su pod „dominantnom političkom kontrolom“. Jedina nada je – veći pritisak iz Brisela.

Biti političar najunosnije je zanimanje u Bosni i Hercegovini, ako jer suditi prema poslednjem u nizu istraživanja imovinskih kartona lidera političkih partija u BiH, koje su uradili novinari Federalne televizije. Imovina Milorada Dodika (SNSD) navodno se procenjuje na oko četiri miliona maraka. Još bogatiji je Dragan Čović (HDZ BiH), čiji se imetak u navedenom istraživanju procenjuje na preko 6,5 miliona maraka. Bogatstvo Fahrudina Radončića (SBB BiH) meri se stotinama miliona maraka, a vrednost imovine Zlatka Lagumdžije je oko milion maraka.

Norbert Mapes-Nidik kritikuje korupciju u BiH koja prolazi nekažnjeno

Norbert Mapes-Nidik kritikuje korupciju u BiH koja prolazi nekažnjeno

Norbert Mapes-Nidik, autor knjige „Balkanska mafija“ i nekadašnji savetnik Jasušija Akašija za bivšu Jugoslaviju, na pitanje šta bi se desilo na Zapadu u slučaju sumnjivog porekla imovine, odgovorio je da bi najpre „političari bili pod takvim pritiskom da bi morali da izađu u javnost i odgovore na optužbe. Pri tom, na Zapadu ne postoji obaveza da se imetak i njegovo poreklo objavi. Ali, to moraju da rade zemlje u tranziciji, kao što to radi Slovenija. Ovih dana su slovenački šef vlade (Janez Janša, op.ur.) i lider opozicije (Zoran Janković, op.ur.) u neprilici i moraju da objasne poreklo svoje imovine ili jednog njenog dela. Na Zapadu ne postoje obaveze te vrste, ali postoje politički pritisci da se pruži objašnjenje, što svim stranama daje mogućnost da se situacija istraži i razjasni. U zemljama poput BiH te optužbe se jednostavno izgube. Problem je što ne postoji sudska instanca koja će objektivno reći šta je nelegalno stečeno, a šta ne.“

Pravosuđe pod političkom kontrolom

Neefikasno sudstvo je glavna smetnja u borbi protiv korupcije u Bosni i Hercegovini, smatra Mapes-Nidik. Bosanskohercegovačko pravosuđe pokrenulo je nekoliko postupaka protiv pojedinih političara. Za mito i korupciju bio je optužen Dragan Čović, predsednik HDZ BiH. Protiv Milorada Dodika se već godinama najavljuje podizanje optužnice, ali se to još nije dogodilo. Zašto? Norbert Mapes-Nidik objašnjava da su u slučaju Dodik „optužbe o njegovoj korupciji prisutne više od deset godina. Objavljivane su u mnogim novinama i izveštajima međunarodnih organizacija, ali je sve prošlo bez posledica. Funkcionalnog sudstva očigledno nema. U BiH postoji mehanizam koji svaku optužbu prebacuje na drugu etničku grupu. Dodik je sposoban za to da svaku optužbu predstavi kao napad na Srbe i Republiku Srpsku.“

Protiv Milorada Dodika još nije podignuta optužnica

Protiv Milorada Dodika još nije podignuta optužnica

Zbog čega sudstvo nije u stanju da pokrene proces protiv sumnjivih političara, objašnjava Srđan Blagovčanin, predsednik „Transparensi Internešenela“ (Transparency international) za BiH: „Prvi i osnovni problem sudstva Bosni i Hercegovini je to što je pod dominantnom političkom kontrolom. Drugi je nekompetentnost ljudi koji tamo sede, nepostojanje specijalizovanih istražnih timova, nedovoljna saradnja između agencija za sprovođenje zakona i pravosudnih institucija. Ipak, glavni problem je politička kontrola, što proizilazi iz činjenice da se pravosuđe finansira iz 14 različitih nivoa i 14 budžeta. To znači da svaki kantonalni ministar finansija ima efektivnu kontrolu nad pravosuđem.“

Jedino rešenje – pritisak iz Brisela

S obzirom da nema konsekvenci i da se ne pokreću sudski procesi, u BiH se stvara slika o opštoj korupcijskoj kulturi, gde niko ne zna šta je istina, a šta laž. Kada jednom nastane takva zbrka i politika se razvija u tom smeru. Na kraju dolazi do potpune korupcije u političkom sistemu uopšte, smatra Norbert Mapes-Nidik i osvrće se na ulogu OHR-a: „Uloga međunarodnih sudija i tužilaca je u velikoj meri pozitivna, ali se ne sme zaboraviti na politički interes različitih zemalja u OHR-u. Ako se neki političar može uceniti i ako ga je moguće optužiti, to praktično olakšava rad službenicima međunarodne zajednice. Oni mašu tim optužbama i to znači da zauzvrat traže protivuslugu. Taj mehanizam će biti prisutan sve dok se ne ukine protektorat. Naravno da će ukidanje OHR-a pogoršati situaciju, ali rata neće biti. Najpre mora biti gore da bi bilo bolje.“

Blagovčanin se nada da će pritisak Evropske unije promeniti situaciju

Blagovčanin se nada da će pritisak Evropske unije promeniti situaciju

Blagovčanin takođe kaže da je OHR koristio činjenicu da su političari BiH korumpirani, ucenjujući ih političkim progonom. On dodaje i da se OHR u poslednje vreme uopšte ne meša u komplikovanu situaciju u BiH, kao i da nema nameru da bilo šta učini. Ono što može da promeni stanje u zemlji jeste snažan pritisak iz Brisela, ističe Srđan Blagovčanin.

„Videli smo na primeru Hrvatske da taj snažan i fokusiran pritisak na vlade i političare u zemlji može dovesti do iskoraka u borbi protiv korupcije. Ja jedinu nadu za BiH u kratkoročnom i srednjoročnom periodu vidim u pritisku Brisela na vlasti u zemlji da se konačno uhvate u borbu sa korupcijom“, ističe Blagovčanin.

Međutim, Mariluize Bek, poslanica stranke Zelenih u Bundestagu i portparolka te grupe za jugoistočnu Evropu, duboko je ubeđena da jedan sveobuhvatan proces oslobađanja od korupcije ne može doći spolja, odnosno iz Brisela, već samo onda kada se stvori demokratska osnova, istinski nezavisni mediji, kontrola od strane javnosti, jake institucije civilnog društva i, kao posledica svega toga, snažne sudske institucije. O najnovijem istraživanju FTV-a ona kaže: „Do sada je sve to na nivou medijskih istraživanja. Ja odavde iz Nemačke ne mogu da ustanovim u kojoj su meri ti navodi tačni. Sada je pitanje da li će Evropska unija, u okviru jačanja institucija pravosudnog sistema, na sebe preuzeti te slučajeve.“

Slučaj Vulf – kako se može pasti zbog afere oko jednog kredita

Vulf je morao da podnese ostavku iako uopšte nisu potvrđene optužbe protiv njega

Vulf je morao da podnese ostavku iako uopšte nisu potvrđene optužbe protiv njega

Bivši predsednik Nemačke Kristijan Vulf morao je da podnese ostavku zbog toga što je optužen da je od svog prijatelja pokušao da dobije kredit sa povoljnom kamatom, od kog je odustao, a nakon čega je izbila afera. Pre nekoliko dana objavljena je informacija i da sud nema osnova za vođenje postupka protiv Vulfa, što Norbert Mapes-Nidik komentariše: „Vulf se povukao sa funkcije bez da je bila pokrenuta optužnica. Tokom cele diskusije Vulfu je bilo sasvim jasno da će na kraju sud utvrditi šta je tačno, a šta nije. Zato nije sebi mogao da dopusti da laže. Verujem da je najvažnije što na kraju svega postoji sudstvo koje će tačno ustanoviti šta je u optužbama istinito, a šta ne.“

Autor: Faruk Šabanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković