„Nadam se da će se Raif uskoro vratiti“
14. januar 2020.
Pisanje ga je dovelo do suda: nakon što je u više tekstova kritikovao ulogu religije u Saudijskoj Arabiji, Raif Badavi je 2013. najpre osuđen na smrt. A onda je kazna za mladog blogera preinačena na deset godina zatvora, 1000 udaraca bičem i novčanu kaznu. Badavi je kritički pisao o vehabizmu, državnoj religiji Kraljevine, kao i o moći verskih starešina. Sud je to nazvao „vređanjem islama“.
Pre pet godina, u januaru 2015, morao je da istrpi 50 udaraca bičem. Nastavak bičevanja je odložen do daljnjeg.
„Raif je od nas odvojen već osam godina“, kaže u intervjuu za DW njegova supruga Ensaf Hajdar koja živi u egzilu u Kanadi. „Nedostaje meni i deci. Ovih dana mu je rođendan. To je uvek težak dan za nas. I pored toga, verujemo da je srcem blizu nas. To nam pomaže“. Hajdar dodaje da se i dalje nada da će njen suprug uskoro da se pridruži porodici.
Prošle godine je Badavi dobio nagradu „Ginter Valraf“ za novinarsku kritiku. Nagradu je u junu, u odsustvu Badavija, primila njegova supruga. Ona je inače i sama ustanovila nagradu „Raif Badavi“ koja se dodeljuje novinarima koji pišu o povredama ljudskih prava u islamskom svetu.
Štrajk glađu protiv samovolje pravnog sistema
Prošle godine, Badavi je 11. decembra počeo štrajk glađu. U to vreme se nalazio u samici, kaže Ensaf Hajdar. Poslednji put je sam njim mogla da telefonira samo jedan minut.
To nije prvi put da Badavi stupa u štrajk glađu. Još u decembru 2015. i junu 2016. je neo vreme odbijao da uzima hranu.
Ovaj štrajk glađu je Badavi počeo zajedno sa svojim advokatom i braniteljem ljudskih prava Validom Abulkairom koji je takođe uhapšen. On je u junu 2014. osuđen na 15 godina zatvora. Obrazloženje: radio je protiv režima i njegovih zvaničnih predstavnika. Abulkair odbija da jede još od 27. novembra. Desetog decembra je nakratko prekinuo štrajk da bi sa njim ponovo počeo zajedno sa Badavijem.
Od 22. decembra glađu štrajkuje još jedan aktivista ljudskih prava, Kaled Sulejman al Omair. On je uhapšen u julu 2018, nakon što je zvanično podigao optužnicu protiv jednog zatvorskog čuvara. Al Omair navodi da ga je taj čuvar za vreme prethodnog osmogodišnjeg boravka u zatvoru mučio. Krajem oktobra 2019, Kalidu al Omairu je saopšteo da neće biti daljih suđenja, saslušanja ili optužnica – da će ostati u zatvoru na neodređeno vreme.
Pored pomenutih, u štrajku glađu se nalaze i drugi aktivisti – među njima je i 69-godišnji pesnik Abdulah al Hamid, član saudijskog Udruženja za građanska i politička prava (ACPRA).
Ljudska prava – uloga medija
To što i dalje ima snage da se bori za svog supruga, kaže Ensaf Hajdar, zasluga je i solidarnosti koja se stalno ispoljava u medijima. Kako etablirani mediji tako i mnogi sajtovi društvenih medija mnogo su doprineli da se za slučaj Badavija sazna. „I potpredsednik SAD Majk Pens i jedna delegacija Evropskog parlamenta zatražili su od vlade u Saudijskoj Arabiji da pusti na slobodu Raifa kao nenasilnog političkog zatvorenika. Sve je to ohrabruje, kaže Hajdar. U jednom saopštenju izdatom početkom januara, i organizacija za ljudska prava Amnesti internešnal je zatražila da Badavi bude odmah i bezuslovno pušten na slobodu.
Stanje ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji se nije poboljšalo. Građanska prava su delom ojačana. Tako sada žene smeju da voze automobil i da idu u inostranstvo bez saglasnosti jednog muškog rođaka. No, represija nad braniteljima ljudskih i građanskih prava se poslednjih godina pojačala, kako prenosi organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRV).
Pogoršanje situacije sa Mohamedom bin Salmanom
Prema izveštajima Hjuman rajts voča, stanje ljudskih prava se od juna 2017. kada je za prestolonaslednika proglašen princ Mohamed bin Salman (MBS) – pogoršavalo. Hapšenje miroljubivih kritičara ili aktivista ljudskih prava je i pre njegovog imenovanja bilo uobičajeno. „Ono po čemu je talas hapšenja nakon 2017. bio drukčiji, jesu veliki broj osoba pogođenih tim merama i nove represivne metode kojih nije bilo za vreme ranijeg saudijskog vođstva“ piše HRV.
Tako su mučenje i zlostavljanje zatvorenika široko rasprostranjena praksa koja se primenjuje i na političke zatvorenice i aktivistkinje ljudskih prava. U metode mučenja spadaju elektrošokovi i udaranje. Žene bivaju prinuđene da ljude svoje mučitelje. „U takvu praksu spada i dug boravak u zatvoru bez optužnice ili suđenja“, navodi HRV.
Ensaf Hajdar: „Ljudi postaju hrabriji“
I pored represije, protest u Saudijskoj Arabiji se povećao, kaže Ensaf Hajdar: „Mnogi ljudi su, kada je reč o pitanjima ljudskih prava ili žena, postali hrabriji i aktivniji“. I ona sama je vladi uputila zahtev da omogući građanima veća prava.
Badavijevo delanje tako možda ipak nije bilo uzalud. No, upravo zbog toga je njegovoj supruzi još teže da razume kaznu: „Sve što je Raif tražio – veća prava za žene, otvaranje bioskopa i pozorišta – sada je stvarnost. Ali on je u zatvoru. To ne mogu da razumem“.