Nada za severne bele nosoroge | Mozaik | DW | 05.07.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nauka

Nada za severne bele nosoroge

Berlinski zoolozi uspeli su da naprave žive embrione nosoroga od sačuvane sperme severnog belog nosoroga. Otkriće uliva nadu da će ta skoro izumrla vrsta ipak biti spasena.

Nakon što je Sudan, poslednji mužjak severnog belog nosoroga, uginuo u Keniji u martu 2018. godine, od te nekada rasprostranjene vrste u centralnoj i istočnoj Africi sada su ostale samo dve ženke. Obe su potomci Sudana i žive u Keniji, ali ne mogu da se razmnožavaju. Međutim, pojavila se nada da izumiranje te vrste ipak može biti sprečeno.

Tim predvođen veterinarom Tomasom Hildebrantom sa berlinskog instituta „Lajbnic“ za zoološka istraživanja, uspeo je da stvori žive embrione u laboratorije uskrštajući zaleđenu spermu severnog belog nosoroga i jajne ćelije južnog belog nosoroga. Južni beli nosorog je najbliži srodnik severnog, sa više od 20.000 jedinki južnog belog nosoroga koji žive u divljini.

Krivolov je doveo severnog belog nosoroga na ivicu izumiranja.

Iako takvi hibridni embrioni nisu čistokrvni severni beli nosorozi, istraživači su po prvi put  uspeli da dokažu kako je kreiranje takvih embriona moguće. Oni su uspešno izveli ovaj eksperiment oko 20 puta.

Severni nosorozi kao surogati

Kako bi mladunčad nosoroga bila zdrava, oplođena jajna ćelija mora biti usađena u zdravu ženku nosoroga koja je u reproduktivnom dobu. Naučnici planiraju da na jesen uzmu jajne ćelije od ženki severnog nosoroga, te da jajne ćelije oplode prethodno uzetom spermom pripadnika iste vrste.

Nameravaju da, početkom 2019. godine, usade oocite u ženke južnog nosoroga sposobne za razmnožavanje. Istraživači su morali da rade sa spermom lošeg kvaliteta. Uprkos tome, oplodnja je uspešno izvedena direktnim ubrizgavanjem ćelije sperme u jajnu ćeliju, što je proces poznat kao „intracitoplazmično ubizgavanje sperme“ (ICSI). Ta metoda koristi se i u reproduktivnoj medicini kod ljudi.

Istraživače sa instituta „Lajbnic“ podržala je i italijanska kompanija Avantea, koja je specijalizova za fertilizaciju stoke i konja. Naučnici su objavili svoje rezultate u časopisu Nature Communications.

Uspeh nije zagarantovan

Ipak ostaje pitanje da li severni beli nosorog može biti sačuvan dugoročno, čak i ako naučnici stvore zdravu mladunčad nosoroga. Razlog tome je što sperma dolazi samo od nekoliko mužjaka nosoroga, pa bi ograničena genetska raznovrsnost mogla da ugrozi zdravlje novonastale populacije belih nosoroga.

Parenje životinja u bliskom srodstvu dovodi do većeg broja pobačaja i smanjuje plodnost potomstva. U pokušaju da zaobiđu ovaj problem, naučnici paralelno rade na tehnologiji matičnih ćelija kako bi obradili spermu i oocite od sačuvanih telesnih ćelija nosoroga.

Čak i sa tehnologijom matičnih ćelija, uspeh je neizvestan. Kao i u eksperimentima sa kloniranjem, pobačaji i smrt su uvek mogući.

Slučaj sličan ovome bio je neuspešan pokušaj uzgoja iberijskog kozoroga čija vrsta je izumrla 2000. godine. Životinja je umrla od komplikacija na plućima samo nekoliko minuta nakon rođenja.

dpa, Nature (fs/sad/sm)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android