Nada u bolju budućnost

Popis je dug: očekuju se pomaci po pitanju sukoba oko nuklearnog oružja, ublažavanje sankcija, borba protiv ekonomske krize, poštovanje ljudskih prava i ublažavanje cenzure. To su samo neke od tema, koje su na dnevnom redu iranskog predsednika Hasana Rohanija. U zemlji i inostrantsvu se s novim predsednikom povezuju nada i očekivanja u promene na bolje. "Iran je uveo novo poglavlje suzdržavanja", glavna je poruka koju je Rohani poslao svetskoj zajednici tokom konferencije za novinare nakon izborne pobede 14. juna ove godine.

Nada u racionalni stil

Pogotovo u sporu sa Zapadom oko nuklearne politike Irana, 64-godišnji Rohani obećava više transparentnosti. Rohani potvrđuje da je prema njegovom mišljenju diplomatsko rešenje jedini odgovor na ovo pitanje. I zapravo su šanse za racionalni dijalog s Rohanijem sve veće, smatra Rolf Micenih, portparol za spoljno-politička pitanja Nemačke socijal-demokratske partije (SPD).

Činjenica je da Zapad sada ima posla s predsednikom koji je od 2003. do 2005. bio glavni pregovarač za pitanja nuklerane poltike i koji je upoznat s diplomatskim praksama. "Nemačka od novog iranskog predsednika može da očekuje umerenost, bolji stil, kao i sposobnost da iskoristi prilike, koje mu se pružaju. To se tiče i spora oko nuklearne politike", smatra Valter Poš, stručnjak za Iran iz berlinske Fondacije za nauku i politiku u intervjuu za DW.

Poslednja šansa Irana?

Predsednik Rohani je, kao i njegov prethodnik Ahmadinedžad, odlučio da je sporni nuklearni program zakonit. Dok je Rohani bio generalni sekretar iranskog Nacionalnog saveta bezbednosti, Iran je znatno napredovao na polju nuklearne tehnologije. On ne želi da se odrekne tog napretka.

No, ublažavanje sankcija, koje su na snazi protiv Irana, će biti dosta teško bez kompromisa u pregovorima. Stručnjak za Iran, Poš, smatra da je to poslednja šansa za Teheran da spasi zemlju od apsolutne izolacije i sveobuhvatne ekonomske blokade.

Postoje i mišljenja prema kojima je potrebno više pozitivnih signala sa Zapada. Takav stav deli i Omid Nuripur, portparol poslaničkog kluba Zelenih za odbrambenu politiku: "Sve vreme govorimo o tome da je potrebno da se problemu pristupi s merama podrške i pritiskom. No, tih podsticaja više nema i zato je odlično kada Amerikanci kažu da ubuduće žele da vode razgovore s Iranom na jednom višem nivou."

Ništa bez Vrhovnog verskog vođe

U svojim kalkulacijama Rohani mora da uzme u obzir i jednu nadređenu, konstantnu instancu: ajatolaha Alija Hamneija, duhovnog vođu zemlje. Tokom svog prvog zvaničnog televizijskog nastupa novoizabrani predsednik je rekao da će se spoljna politika voditi tako "da se uzimaju u obzir sva prava nacije", kao i prema uputstvima verskog vođe. Hamnei je za sada protiv direktnih pregovora sa SAD-om, a o spoljnopolitičkim nuklearnim pitanjima zauzima odlučan stav. No, katastrofalne posledice zbog sankcija protiv Irana, borba za prevlast među konzervativnim moćnicima, kao i sukob s bivšim predsednikom Ahmadinežadom ostavili su traga i na njemu. Otuda stručnjaci smatraju da bi izbor Rohanija za predsednika mogao da utiče i na spremnost Hamneija na kompromise. "Hamnei je uspeo u onom na čemu radi od 2010. godine", uveren je Poš, a to je prema njegovom mišljenju, da smiri unutrašnje političke sukobe. Rohani i Hamnei imaju neopterećeni odnos i povezuje ih dugogodišnja saradnja. "Hamnei ceni Rohanija, koji je pre svega tehnokrata", kaže Poš.

Zapad se ne nada samo pozitivnim pomacima Teherana po pitanju nuklearnog programa, nego i što se tiče sukoba u Siriji. Učestvovanje Irana na drugoj međunarodnoj konferenciji o Siriji postalo je verovatnije nakon što je izabran Rohani. "Ako opisujemo Iran kao jednog od učesnika sukoba, onda Iran mora biti uključen i u njegovo rešavanje", kaže Rolf Micenih.

Ljudska prava i ekonomska kriza

I u unutrašnjoj politici Rohanija čekaju mnogi izazovi. Poslednjih godina Iran nije dospeo na naslovne stranice samo zbog spora oko nuklearne politike, nego i zbog kršenja ljudskih prava, što je izazvalo mnoge reakcije UN i drugih organizacija, koje se bave ljudskim pravima. Među izbornim obećanjima Rohanija su i oslobađanje političkih zatvorenika, ublažavanje cenzure i nadgledanja od strane "moralne policije" te veća prava za žene.

Omid Nuripur smatra da je u ovom trenutku najbitnije koliko brzo će se osloboditi politički zatvorenici, koji su uhapšeni proteklih godina."To počinje sa slavnim zatvorenicima, kao što su Nasrin Sotudeh, ali i bivši kandidat Musavi. To će biti prvi pravi test za izborna obećanja koja je dao Rohani."

Najveći izazov za Rohanija će biti oporavljanje posrnule ekonomije u Iranu. Pre nego što je preuzeo mandat, Rohani je nagovestio da će tokom prvih 100 dana svog mandata predstaviti "realnu i ispravnu analizu" ekonomskih problema i predstaviti moguća rešenja za izlazak iz krize. Ublažavanje sankcija bi malo pokrenulo iransku ekonomiju, ali naravno samo ako dođe do napretka u sporu oko nuklearne poltike. Zbog lošeg vođstva prethodne vlade u državi su nastali mnogi problemi. "Zemlja ima puno internih problema", tvrdi Poš, ali optimistično gleda na budućnost: "Rohani je osoba koja zna da se nosi sa svim političkim prilikama i sigurno će se ispostaviti kao dobar izbor".

Autori: Šahram Ahadi / Svjetlana Rezo

Odg. urednica: Ivana Ivanović